BOGOSLOVU Pavlu Stojčeviću, potonjem patrijarhu srpskom Pavlu, lekari su 1944. prognozirali brzu smrt zbog tuberkuloze. Mladi bolešljivi teolog bio je tada veroučitelj i vaspitač u domu za izbegličku decu u Mataruškoj Banji, a razboleo se posle skoka u ledeni Ibar, kada je spasao život mališanu koji je upao u bujicu.

Stari monasi manastira Rače i žitelji istoimenog sela u podnožju Tare sačuvali su sećanje kako je otac Pavle ozdravio tihujući u manastirskoj kolibi na planinskom visu Borovo brdo i planinareći kroz vratolomni kanjon rečice Rače. To je bio potpuni preobražaj bolešljivog kaluđera, koji se jedva kretao, u vitalnog asketu, koji je s lakoćom savladavao hajdučke i komitske staze kojima danas teško prolaze i iskusni planinari.

Njegov put počinjao je na planinskom grebenu, gnezdilištu orlova, Crnjeskovu na 1.035 metara nadmorske visine, s koga puca pogled na Taru i Podrinje - navodi Marko Mosurović, domaćin manastirskog imanja na Kaluđerskim barama. Cilj monaha bio je crkva Hristovog vaznesenja u manastiru Rača, zadužbini kralja Dragutina, na oko 700 metara nižoj koti u proširenju klisure.

Do svoje manastirske sabraće na liturgiju monah Pavle je silazio skrivenom stazom kojom su tumarale zveri ispod čuvene šiljaste Krstate stene, koja se kao ogromna kamena igla diže iz gustog zelenila.

VODA KRAJ SVETINJE DANAS se malo ko usuđuje da prođe celim kanjonom Rače kojim je hodao patrijarh Pavle, ali mnogi vernici dolaze uskim krivudavim putem od manastira do penušavog izvora i slapova Lađevaca, čijoj se vodi pripisuju čudesne isceliteljske moći. Po vodu se dolazi tokom cele godine, jer izvor uvek ima istu temperaturu i ne ledi se. Oni koji su je koristili tvrde da uklanja ekceme i upale na koži i sluzokoži. Kraj izvora na Lađevcima su i temelji malog srednjovekovnog skita manastira Rače, crkvice posvećene Svetom Đorđu. Iznad nje su teško uočljive pećine na strmoj litici, i kojima je radila čuvena račanska prepisivačka škola.

- Na njoj su kaluđeri Rače vekovima, na danas nepoznat način, podizali veliki drveni krst. Ovaj današnji metalni spustio je nedavno helikopter naše vojske jer niko nije mogao da se popne - ispričao nam je otac Golub iz bajinobaštanske parohije.

Staza je budućeg patrijarha vodila kraj pećine račanskog igumana Zarije Miletića, koji u njoj nije tihovao, već je kovao ratne planove, jer u vreme austrougarske okupacije umesto mantije nosio uniformu četničkog vojvode.

- Tamo se arhimandrit Zarija često krio od Švaba sa svojim odredom jer nije bilo normalne staze ni sa koje strane. Stazica kojom su oni prolazili preko stene bila je teško prolazna i za zverinje. Tom stazom je lako prolazio jerođakon otac Pavle Stojčević - zabeležio je u sećanjima na zajedničke monaške dane u Rači arhimandrit Jovan Radosavljević.

Istom tegobnom stazom išle su i čete u Prvom srpskom ustanku koje je vodio obnovitelj manastira Rača, iguman i ustanički vojvoda Hadži Melentije. Njemu u čast na zidu crkve potonji iguman i vojvoda Zarije podigao je reljef u belom mermeru. Reč je o jedinstvenoj predstavi sveštenog lica, arhimandrita Hadži Melentija sa sabljom u jednoj i krstom u drugoj ruci.

Danas se na proplanku Kaluđerskih bara pod imenom Borovo brdo nalazi lepa kapelica posvećena Saboru srspkih svetitelja i novi konak. Nedaleko od njih pod krošnjatim drvetom beli se prizemna kućica - manastirski stan - u kome je tihovao i izlečio se blagotvornim vazduhom i lekovitom planinskom vodom budući patrijarh.

- Njegova soba je ista kakva je bila i kad je u nju došao bolesni otac Pavle. Nema nikakve udobnosti, samo vojnički krevet s tankim dušekom, dva tkana vunena pokrivača, natkasna s knjigama, ikona i krst na zidu. To je sve. Patrijarh Pavle je uvek bio skroman i strog prema sebi. Ovde je ispunjavao svoja poslušanja i pisao, a na liturgije se spuštao se kanjonom Rače do manastira, a zatim se istim putem peo nazad - kaže Marko Mosurović, domaćin manastirskog imanja na Kaluđerskim barama.