Snimanjem o sarajevskom atentatu režiraju novu istoriju?

Aleksandar PALIĆ

23. 06. 2013. u 12:00

Šta se krije iza najavljenih filmova "rasvetlhavanju ubistva" austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Namera da se krivica za rat svali na Srbiju i Rusiju

VELIKA revizija istorije na velikom ekranu. Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, po svemu sudeći, poslužiće pojedinim istoričarima, ali i filmskim umetnicima, da istorijske događaje izrežiraju na način koji odgovara današnjim centrima moći. Jer, posle izjava nekoliko uglednih evropskih istoričara da su za Veliki rat krive Srbija i Rusija, sada je najavljeno i snimanje igranih filmova o Sarajevskom atentatu, koji će, po rečima producenata, "baciti novo svetlo na ubistvo Franca Ferdinanda".

Tako je austrijski reditelj Andreas Prohaska dobio sredstva iz Fonda za podsticaj filma grada Beča za snimanje trilera "Sarajevo". U pitanju je priča iz ugla istražnog sudije Lea Pfefera, koji pokušava da "rasvetli pozadinu atentata". Takođe u Austriji, povodom stogodišnjice atentata, počinje i snimanje dokumentarnog filma, dok se sličan projekat sprema i u Sarajevu, gde režiser Jasmin Duraković priprema igrano-dokumentarni film o Ferdinandu i Sofiji.

Svako ko politiku opravdava zloupotrebom kulture i istorije čini grešku, pošto politika proističe iz kulture i istorije a ne obrnuto, poručuje istoričar Čedomir Antić.

BIOGRAFIJA PRINCIPA
BANjALUČKI režiser Igor Tešić je najavio snimanje biografske drame o Gavrilu Principu. - Prikazaćemo šta su bili istinski ideali tih tinejdžera s početka prošlog veka. Govorićemo o Mladoj Bosni kao pokretu srpske omladine. Film će se baviti danima i godinama nakon atentata - najavio je Tešić. Do sada najpoznatiji film na ovu temu je "Sarajevski atentat" iz 1975. godine, snimljen u jugoslovensko-češko-nemačkoj produkciji. Ulogu Franca Ferdinanda je igrao Kristofer Plamer, dok je ulogu Gavrila Principa poneo Irfan Mensur.

- Sama ideja da je Prvi svetski rat počeo u Sarajevu pokazuje koliko protagonisti ovakvih tumačenja ne brinu o činjenicama. Prva žrtva rata nije bio Franc Ferdinand, već građanin Kraljevine Srbije ubijen posle Austrougarske objave rata. Taj rat je bio austro-srpski rat, a tek kada je Nemačka napala Rusiju i Francusku zaista počinje Prvi svetski rat - objašnjava Antić.

Naš sagovornik smatra da revizija istorije ide naruku današnjem interesu pojedinih evropskih zemalja da Prvi svetski rat prikažu kao splet okolnosti za koje je zaslužan spoljni (srpski) faktor. Takva kampanja je i u funkciji pritiska radi umanjivanja političkih prava srpskog naroda.

- Ne treba da čude i pokušaji da Rusija bude prikazana kao dežurni krivac s obzirom na to da je u to vreme postojala već stoletna tendencija Zapada da ratuje sa njom. Nije tačna teza prema kojoj je ruska zaštita Srbije, "faktora nestabilnosti" kojeg je trebalo kazniti, dovela do svetskog rata. Rusija 1914. nije napala Austrougarsku, već je Nemačka, sila istinski odgovorna za izbijanje Prvog svetskog rata, napala Rusiju, Francusku i Belgiju - podseća sagovornik "Novosti".

Antić smatra da od novog talasa istorijske propagande Srbija teško može da se odbrani, najviše zbog toga što imamo slabu elitu.

- To se najbolje videlo prošle godine prilikom skromnog i neadekvatnog obeležavanja stogodišnjice Balkanskog rata. Bilo bi dobro kada bi država uložila određena sredstva, recimo, u snimanje holivudskog filma o događajima u Prvom svetskom ratu, koji bi za Srbiju značio ono što je "Hrabro srce" značilo za Škotsku ili "Majkl Kolins" za Irsku. Takav film ne treba da bude naša propaganda, dovoljno je da neko od velikih američkih ili britanskih režisera uputi racionalan izazov svim ukorenjenim stereotipima, pa i srpskim - zaključuje Antić.

JEDINSTVO POJEDINI evropski istoričari idu toliko daleko da Gavrila Principa proglašavaju za teroristu, Mladu Bosnu upoređuju sa Al kaidom, a Srbiju krive za izbijanje Prvog svetskog rata, koji je "još početkom 20. veka sprečio ujedinjenje Evrope"! - Priče o jedinstvu u Evropskoj uniji i Velikom ratu ne idu zajedno. Zato je lakše prebaciti krivicu na Srbiju i Rusiju - konstatuje istoričar Dragan Petrović.

Film koji bi na istinit način trebalo da prikaže sarajevski atentat je "Branio sam Mladu Bosnu" - projekat reditelja Srđana Koljevića. Snimanje priče o dr Rudolfu Cisteleru, advokatu Gavrila Principa, počinje na jesen, a želja autora je da premijera bude na Vidovdan 28. juna 2014. godine.

- To što je junak filma advokat Gavrila Principa, a ne sam atentator, po meni je zanimljiviji i objektivniji ugao, zbog kojeg priča postaje univerzalna i lakše razumljiva u celom svetu. Ona se uklapa u arhetipske modele sudskog filma: zanimljiv proces i hrabrost junaka koji je spreman da se žrtvuje za istinu. A Cesteler je upravo to i uradio - sebe je izložio javnom linču tako što je srušio optužnicu za veleizdaju i dokazao da je Austrougarska počinila agresiju u Bosni. Naravno, film se bavi i članovima Mlade Bosne, Gavrilom Principom, ali i Ivom Andrićem - otkriva Srđan Koljević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

zoks

23.06.2013. 12:20

Lacmani nece da se pitaju "sta ce Ferdinand u tudjoj zemlji",jer je za njih apsolutno normalna pojava da oni mogu da napadaju koga hoce i kada hoce,da ih pljackaju,okupiraju,a one koji se brane nazivaju teroristima!A mene zabole da ne kazem sta kako i kakvim imenima me nazivaju!Preko 400 godina lacmanski pljackasi pljackaju ostatak sveta i nose ceo ratni plen u Evropu,i nama pricaju kako imaju dobar standard!Da,da,dobar standard dobijen pljackanjem drugih!Mozete kako hocete,ali ne dokle hocete!

Jabre

23.06.2013. 13:54

Držimo se mi Rusije i Kine a oni neka svaljuju krivice pravi svet će znati ko je krivac baz obzira na njihove laži.

Salas

23.06.2013. 15:49

Jednu stvar ne razumem, Ja sam Hrvat iz Male Bosne na severu Bačke. Kad sam išao u osnovnu i srednju školu sedamdesetih i osamdesetih godina u svim knjigama iz istorije je pisalo da je tadašnja Kraljevina posticala Mladu Bosnu, te da je povod za prvi svetski rat bio sarajevski atentat Ubistvo Ferdinanda je prestavljano kao junačko delo bosanskog srbina Principa koji je osmislila i organizivala Srbija. Ne razumem zašto sada okrećemo priču naopako????

iz glave

24.06.2013. 08:35

@Salas - nigde nije pisao da je Kraljevina Srbija podsticala atentat, jer nakon dva balkanaska rata trebalo joj mira da se konsoliduje. Rat je odgovarao Germanima, zato je a-u, a i nemačka odmah krenule sa napadima na Srbiju, tj Rusiju.l... a da je junačko delo jeste - svako ko ubije okupatora i bori se za slobodu svog naroda jeste junak

iz glave

23.06.2013. 18:51

ferdinand je poslednjih dana svog života obilazio vežbe a-u vojske na levoj obali Drine, znači na anektiranoj ter vežbali upad da bi još anektirali...a potom su shvatili da sve možemo sami

nesa

23.06.2013. 18:52

Istina je malo slozenija.Da bi sprecila industrijsko jacanje Nemacke i izgradnju pruge Berlin-Bagdad,za dotur nafte nemcima i austrijancima,englezi podsticu uklanjanje Obrenovica i dolazak Karadjordjevica,koji ce za njih obaviti posao.Par godina potom su i pocele izrade planova napada na Srbiju.Sarajevo je bilo samo zgodan povod za napad.Trebalo bi vec jednom ovu istinu potencirati jer su nas englezi podstakli i za ulazak u 2. rat, protiv nemaca.I dok mi medjusobno ratujemo,englezi profitiraju

SlavkoVukajlov

24.06.2013. 16:58

Igrano-dokumentarni film "Sedam dana koji su promenili vek"snimaju reziseri Bosko Savkovic,Beograd, i Andreas Meschuh,Grac,Austrija,u koprodukciji dve prvo-involvirane drzave u Prvom Velikom ratu.Cilj je da se dobije objektivan uvid u poslednjih 7 dana zivota prvih zrtava rata,Istvana Balohija na austrougarskoj i Dusana Djonovica na srpskoj strani,u ratu koji je poceo u Beogradu.A istoriju koju smo ucili u SFRJ treba posmatrati iz ugla austrougarskog kaplara Josipa Broza,koji ju je i napisao!!!