POSLE pune 62 godine Svetolik Petković (84), iz Malče kod Niša, koji je prošao pravu golgotu režima Titove Jugoslavije, uspeo je da dokaže svoju nevinost. U poznim godinama dočekao je pravdu jer je Viši sud u Nišu ocenio da Petković nije bio „narodni neprijatelj“ već žrtva, i prihvatio njegov zahtev za rehabilitaciju.

Dok je služio vojni rok u Zagrebu, novembra 1950. godine, Petković je nadrljao ni kriv ni dužan zbog rečenice „Josip Broz poludeo skroz“, koju nije ni izgovorio, ni čuo!

Bio je dežurni u kasarni, kada je vojnik Predrag Gašić iz Šapca u šali izgovorio kobnu rečenicu. Ubrzo su se obojica našla u vojnom pritvoru, iako Petković čak nije ni bio prisutan prilikom izgovaranja „konstatacije“ o Titu.

ŽRTVA PROGONA - UTVRĐENO je da je Petković bio žrtva progona i nasilja iz ideoloških i političkih razloga - kaže advokat iz Niša Maja Biculović. - Sledeći korak je da se obratimo Ministarstvu pravde, Komisiji za obeštećenje u procesu rehabilitacije kako bi se utvrdila naknada za muke koje je preživeo.

Potom su, u fingiranom postupku, „utvrđena“ i druga „krivična dela protiv naroda i države“ - da je navodno govorio da je u Americi veća demokratija, da se u vreme stare Jugoslavije bolje živelo, da radnik mora raditi četiri dana da bi živeo jedan dan...

Pod optužbom da je član organizacije koja traži smenu Josipa Broza Tita, Vojni sud u Zagrebu 1951. osudio ga je na dve godine prinudnog rada, a u presudi je obrazloženje izostavljeno kao „nepotrebno“.

Na izdržavanje zatvorske kazne upućen je na otok Grgur, gde je tokom tradicionalne „dobrodošlice“ novodošlim osuđenicima dobio batine od ostalih zatvorenika, koji su sve vreme morali da uzvikuju „Ua banda!“.

Teške povrede, koje je tom prilikom zadobio, nisu ga spasle od tucanja kamena, sve dok nije završio u zatvorskoj bolnici.

Lečenje je nastavio u niškoj Vojnoj bolnici, gde je ustanovljeno da je zadobio tuberkulozu kuka usled koje više nikada nije mogao normalno da se kreće. A ni puštanje na slobodu nije Petkoviću donelo mir. Suočio se sa osudom svojih poznanika, a etiketa „narodnog neprijatelja“ prenela se i na njegovu decu i unuke, koji su diskriminisani prilikom školovanja i zapošljavanja.

PARTIJA PETKOVIĆ nije bio član Komunističke partije Jugoslavije. A kako nije bio sklon incidentima i nikada nije pravio probleme, napredovao je u vojsci. Međutim, on se nije razumeo u politiku nije želeo da se učlani u KPJ, čak ni na zahteve viših vojnih činovnika.

Zbog teško narušenog zdravlja i trajne invalidnosti, zbog koje nije bio u mogućnosti da zasnuje radni odnos, zbog teških duševnih bolova i straha koje je trpeo čitavog života, kako za sebe, tako i za svoje potomstvo, i nemogućnosti da živi normalnim životom, Svetolik se više puta obraćao državi tražeći da se nepravda ispravi.

Međutim, moralo je da prođe više od šest decenija da se on i formalno proglasi nevinim.

- Politika me nikada nije interesovala, ali proglasili su me za najvećeg neprijatelja - kaže Petković. - Kod kuće sam ostavio ženu i dete od dve godine, a na otoku Grgur sam preživeo pakao. Obraćao sam se Maršalatu, Rankoviću i Miloševiću, ali nikada nisam dobio nikakav odgovor.