ARHEOLOZI u togama, uz drevni obred u čast boga vina Bahusa, zasadili su u utorak prve čokote loze u oglednom „starorimskom“ vinogradu Viminacijum. Zatim je četvoronožni „Rimljanin porkus domestikus“, ili u prevodu - domaće prase - uz odgovarajući obred kremiran na arheološkom lokalitetu uz nadzor naučnika koji su sagorevanje pratili infracrvenim termometrima.

Ovi neobični ogledi deo su međunarodnog naučnog projekta „Openarh“, koji finansira Evropska unija i početak su primene eksperimentalne arheologije u Srbiji, kaže prof. dr Miomir Korać, dirketor Arheološkog projekta „Viminacijum“.

- Eksperimenti koji će se izvoditi tokom marta treba da rasvetle kako se odvijao svakodnevni život u antička vremena - kaže prof. dr Korać. - Ogledi, u koje će biti uključeni i inostrani stručnjaci, jesu arheološka forenzika koja treba da otkrije tajne stare skoro 2.000 godina. Na primer, kako su Rimljani uspevali da proizvode velike količine grožđa i vina, iako nisu imali današnja hemijska sredstva i tehniku za zaštitu od štetočina.

Arheolozi podsećaju na to da je antički Viminacijum, prestonica Gornje Mezije, imao oko 30.000 stanovnika, što je po današnjim merilima grad veličine Beograda.

GOSTI MINISTAR kulture i informisanja Bratislav Petković i supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić obišli su u utorak Arheološki park Viminacijum. U obnovljenom rimskom amfiteatru 18. maja ovde će biti izvedena opera „Aida“ u okviru proslave 17 vekova Milanskog edikta. Površina amfiteatra, koja se trenutno obnavlja, odgovara prostoru današnje „Beogradske arene“.

- Oni su trošili velike količine vina koje su dobrim delom dolazile iz ovdašnjih vinograda - kaže prof. dr Korać. - Vinova loza, grožđe i vino su jedan od stubova evropske civilizacije, naročito njenog mediteranskog dela. Oni su bili izuzetno značajan deo rimske ekonomije, kulture i običaja.

Zato su arheolozi s Viminacijuma rešili da otkriju tajne antičkog vinogradarstva i po rimskim pravilima sačekali su idelno vreme sadnje u danima opadajućeg mladog meseca. Obučeni u toge, oni su replikama rimske motike, srpa, noža i drugih zasadili prve čokote bele tamjanike, vrste grožđa koja se uzgaja na našem prostoru najmanje 600 godina.

- Vinova loza je posađena na rimski način, uz drvo brest koje je, po mišljenju antičkih vinogradara bilo najbolja potpora - kaže prof. dr Korać.

Drugi eksperiment pokušao je da odgovori kako je u gradu Viminacijumu rešavan važan verski, komunalni i sanitarni problem kremacije i sahranjivanja. U šali su ogled nazvali „rimski Topalovići“ po ugledu na čuvene junake „Maratonaca“.

- Eksperiment treba da objasni razlike primećene prilikom iskopavanja ovdašnjih rimskih nekropola, u odnosu na one s drugih područja - kaže prof. dr Korać. - Utrošili smo šest kubika drveta i odmah se nametnulo novo pitanje: odakle Rimljanima toliko drveta za ogromne nekropole. Izgleda da su koristili još neko gorivo, koje je još uvek misterija.

ANTIČKA AGROTEHNIKA

ARHEOLOZI će pokušati da vrate u praksu metode uzgoja i zaštite vinove loze koje su primenjivali stari Rimljani.

- Da bi se loza bolje ukorenila i davala obilje ploda, na mesto sadnje se razbacivala smesa izmrvljene kore hrasta i grahorica. Da lozu ne bi povredile štetočine i mraz, u jamice ćemo ubaciti osušena zrna mahunarki, sočiva ili boba - kaže prof. dr Korać.