Poslednje nedelje januara u porti manastira Vraćevšnica kod Gornjeg Milanovca bilo je neobično živo. Sneg i tanki led, koji se nahvatao na drumu i po kamenim stazama nisu omeli posetioce da dođu na proslavu slave Svetog Save. Naime, dve kragujevačke porodice, biznismena Saše Radovanovića i Žike Jovanovića uz blagoslov monahinja minulog meseca slavile su Savindan u velikom konaku.

Manastir Vraćevšnica sa crkvom Svetog Đorđa je mesto na kome su se "Bogu i narodu" zaklinjali i vožd Karađorđe i knjaz Miloš Obrenović, kada su se borili za slobodnu Srbiju. Danas je ovaj šumadijski hram simbol srpske tradicije.

Hram je smešten u kanjonu rečice Vraćevšnica, na kraju druma, koji nadvisuju šumadijska brda. Čine ga mala kamena crkva, tri velika bela konaka, porta u kojoj dominira kameni grob i spomenik baba Višnje, majke kneza Miloša Obrenovića. Svež brdski vazduh, žubor reke i mir čine ga divnim mestom. Manastir je podigao 1428. Radič Postupović, visoki čelnik, sin vojvode gružanskog Milutina. Turci su ga pet puta pljačkali i spaljivati, ali nisu uspeli da ga unište.

Crkva je živopisana 1737. umetničkim delom Andrije Andrejevića i braće. Najlepši živopis se nalazi na plafonici i predstavlja Svetu Trojicu sa saborom anđela. Ikonostas sa svetim dverima postavljen je 1754, a obogatio ga je knjaz Miloš kada je darivao četiri prestone ikone. Na zidovima crkve i danas postoje tragovi rukopisa, kojima su ispisivane poruke i zakletve vožda i knjaza.

- Vožd Karađorđe je 1812. ovde sazvao skupštinu, na kojoj su objavljeni zaključci Bukureštanskog mira. Skupštini je prisustvovao i konzul Ivelić, izaslanik ruskog cara Aleksandra u čije ime je primio zakletvu vernosti srpskog naroda. U hramu se knez Miloš s narodom 1813. godine pričestio pred polazak u ustanak. Godine 1818. knez Miloš je sazvao skupštinu u Vraćevšnici i proglasio Kragujevac za prestonicu. Ovaj srpski vladar je izvršio i poslednju obnovu manastira 1860. godine - pripoveda istoriju hrama starija monahinja, dok pokazuje ikonostas ukrašen ikonom Svetog Save.

POKRADENE MOŠTI U manastirskoj crkvi Svetog Đorđa počivaju mošti velikomučenika Georgija. Svete čestice doneo je 1960. patrijarh srpski German. Četiri decenije kasnije te mošti iz malog srebrnog kivota ukrala su dvojica Bugara i one nisu pronađene. Godine 2008. međutim, čestice velikomučenika Georgija, jednog od najslavljenijih pravoslavnih svetaca, na dar manastiru Vraćevšnica iz crkve u Kruševcu, doneo je tada episkop niški, a danas patrijarh Irinej.

U manastiru Vraćevšnica se oseća duh srednjeg veka, koji održavaju same monahinje načinom života. Ovde se mobilni telefoni ne koriste, ružne reči su zabranjene, a posetioci se umoljavaju da poštuju kućni red. Naime, blagoslovom svetog vladike Nikolaja u hramu je 1949. osnovan ženski manastir. Prva igumanija bila je mati Ana, koja je decenijama, uz Božju pomoć, vodila manastir i humanitarno pomagala narodu. Krajem prošlog veka u manastiru je bilo dvadeset i pet monahinja i iskušenica. Danas ih je desetak. Srdačno objašnjavaju radoznalim gostima život u manastiru, pritom, u skladu s božjim učenjem, ne ističu svoje ime i lične zasluge.

- Život u Vraćevšnici je, možda, malo drugačiji nego u drugim ženskim manastirima. Sve što imamo od namirnica, plod je rada sestara. Gajimo stoku, pravimo sir i kajmak. Same obrađujemo zemlju. Čak je i brašno naše, samo što ne meljemo same žito. Puno se radi, ali manastir ima svega - kažu monahinje.

Jedan mladi istoričar je odlučio da se ovde nastani, da bi na miru pisao delo o odnosima vožda Karađorđa i knjaza Miloša. Kako su konaci knjaza Miloša, velika trpezarija i sala

rezervisane i za naredne slave, to manastir Vraćevšnicu danas čini najživotnijim hramom u srcu Šumadije.

KRALJEVSKI LEŽAJ

Iza nevelikih drvenih vrata, koja otvara ogromni ključ, nalazi se bogata manastirska riznica. U njoj su originalni dokumenti vožda i knjaza, bakropis iz 18. veka, retko Jevanđelje i Takovski krst na kom su se ustanici zaklinjali. Tu je deo odežde svetog Nikolaja i igumana Milentija, kraljevska garnitura za sedenje Aleksandra Obrenovića i veliko krivo ogledalo kraljice Natalije. Posetiocima najviše pažnje privlači kraljevski ležaj.