Zahtev za rehabilitaciju Radoslava Grujića

B. SUBAŠIĆ

ponedeljak, 28. 01. 2013. u 20:58

Захтев за рехабилитацију Радослава Грујића
Akcija „Novosti“: Počinje proces za rehabilitaciju akademika Radoslava M. Grujića. Ispravlja se nepravda prema spasiocu mošti cara Dušana, kneza Lazara, cara Uroša...

ZAHTEV za rehabilitaciju jednog od najvećih srpskih umova, akademika prof. dr Radoslava M. Grujića, protojereja SPC, započeo je pred Višim sudom u Beogradu 23. januara ove godine. Predmet će voditi sudija Predrag Vasić, a zahtev za rehabilitaciju podneo je dr Vladimir Davidović, opunomoćenik Bogoslovskog fakulteta i jedan od inicijatora ispravljanja sedmodecenijske nepravde prema bogoslovu, naučniku i humanisti.

Udvorice novih vlasti su 1945. akademika Grujića proterale s Beogradskog univerziteta. Zatim je Odbor 4. naselja Prvog narodnooslobodilačkog rejona oduzeo srpsku nacionalnu čast plemenitom čoveku koji je život posvetio nauci i očuvanju srpske baštine.

- Akademik Grujić je iza sebe je ostavio 270 bibliografskih jedinica, a autor je oko 500 odrednica za Stanojevićevu narodnu enciklopediju - podseća dr Davidović. - Profesor Grujić je napisao knjigu „Apologija srpskoga naroda“ koja je srušila montiranu austrougarsku optužnicu protiv srpskog naroda u čuvenom „veleizdajničkom procesu“. On je otkrio mošti cara Dušana u ruševinama manastira Sveti Arhanđeli kraj Prizrena, čuvao ih i svojim telom štitio tokom nemačkog bombardovanja 1941. godine. Profesor Grujić je osnovao univerzitet i Muzej južne Srbije u Skoplju, a kasnije je utemeljio i Muzej SPC u Beogradu.

Sagovornik „Novosti“ podseća da su o Grujićevom životu i delu pisali akademici Slobodan Dušanić, Dejan Medaković, Vojislav Đurić, Svetozar Radojčić i Vasilije Krestić kao i mnogi drugi istoričari, od kojih se naročitio izdvaja dr Slobodan Mileusnić.

- Svakako svoju najveću ulogu prof. dr Radoslav Grujić imao je u Drugom svetskom ratu - zabeležio je pokojni dr Mileusnić, Grujićev nasledik na mestu upravnika Muzeja SPC - Tokom ratnih godina on vodi bitku na dva fronta: zbrinjava srpske izbeglice iz ratnih područja i spasava crkveno-umetničke dragocenosti. Njegovim zalaganjem spaseni su mnogi životi nedužnih ljudi zatočenih u brojnim logorima. U vreme kada rat besni on 13. i 14. aprila 1942. prenosi u Beograd mošti kneza Lazara, Stefana Štiljanovića i cara Uroša koje su bile izložene svetogrđu ustaša i fruškogorskim manastirima Ravanici, Jasku i Šišatovcu.

Zahtev za rehabilitaciju profesora Grujića usledio je posle serije tekstova u „Novostima“, a inicijativu Bogoslovskom fakultetu podnela je grupa beogradskih intelektualaca. Naučno-nastavno veće Bogoslovskog fakulteta u Beogradu na čelu s dekanom prof. dr Predragom Puzovićem je to oberučke prihvatilo.

INICIJATIVA ZA PRAVDU

IDEJU o rehabilitaciji akademika Radoslava Grujića podržalo je odeljenje za istoriju SANU, na čelu s akademikom Vasilijem Krestićem. Podršku zahtevu za rehabilitaciju dali su i su ministri Branislav Petković i Nikola Selaković, Manojlo Manjo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik kompanije „Novosti“, Nikola Mirkov, direktor Televizije Beograd i autor serije „Zaboravljeni umovi Srbije“.

Komentari (1)

Miro Markovic

01.02.2013. 00:00

Ovaj cestiti covek mora biti rehabilitovan, jer je on spasio ono sto je nenadoknadivo za Srbe i njihovu istoriju. On je bio optuzen od Titovih komnjara, jer se usudio da od lopova Krvata trazi blago, umetnicke i duhovnevrednosti, koja su oni pokrali po srpskim manastirima Fruske gore za vreme II svetskog rata. Naravno da se to Titu nije svidelo, kao sto mu se nije svidjalo da Srbi pominju zlocine u Jasenovcu. Neka je vecna slava i hvala ovom divnom coveku.