Forenzičar iz Vukovara: Ubi me vijetnamski sindrom

Đ. VUKMIROVIĆ

subota, 01. 12. 2012. u 10:58

Форензичар из Вуковара: Уби ме вијетнамски синдром
Ljudevit Kolar, godinama živi sa vijetnamskim sindromom. Mesec i po dana u Vukovaru identifikovao žrtve. Trajne posledice

NE mogu da se pomirim sa sećanjima, činim sve da ih izbegnem, ali me ona, ipak, sustižu. Podmuklo, kada se najmanje nadam. I kada za to, naoko, nema nikakvog konkretnog povoda. Hodam, tako, Zmaj Jovinom ulicom, a onda, odjednom, najpre kao bolan udar noža u dno stomaka, a potom i kao potpuna blokada, stigne užasna slika vukovarske Ciglane i mrtvi, mrtvi, mrtvi...

Ovako o manifestacijama posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) ili, kako se to češće kaže, vijetnamskog sindroma, sa kojim živi već više od dve decenije, u ispovesti, za "Novosti", govori Ljudevit Kolar (63). Ovaj penzionisani forenzičar iz Novog Sada, u ratu nije nosio pušku, ali je samo mesec i po koje je u Vukovaru proveo radeći na identifikaciji žrtava, bilo dovoljno da mu se psiha, doduše ne odmah, gotovo potpuno raspadne.

- Otišao sam sredinom novembra, kada sam uvršćen u ekipu patologa Zorana Stankovića, a vratio se krajem decembra 1991. - nastavlja on. - Kroz moje ruke, glavu i dušu prošlo je oko 1.600 tela, u već pomenutoj Ciglani, pa na Mitnici, Bugarskom groblju...

RAKIJA ZA MRTVU KĆERKU DOK su otkopavali grobnice po vukovarskim dvorištima, Kolara i njegove kolege je, kaže, danima, ćuteći, pratio nepoznat čovek. - Ispostavilo se da čeka hoćemo li naći njegovu kćerku jedinicu i suprugu za koje nije znao gde su pokopane. Kad smo ih našli, došao je sa prljavom flašom rakije i, gledajući očima u kojima je sve umrlo, jedva je prozborio: "Uzmite, molim vas. Ovo sam, po starom običaju, zakopao za pozivanje u kćerkine svatove". To je jedna od strašnih senki koja me prati i danas.

Unutrašnja drama koja je tu počela, nastavljena je tokom obrade podataka o identifikovanim žrtvama. Sve je valjalo proći još jednom, uz ništa manje jeziva podsećanja. Ali, stalna psihička napetost iz koje je pokušavao da pobegne samo se pojačavala, "fitilj" bivao sve kraći, disbalans između burnih reakcija i često beznačajnih povoda za njih sve veći, san je stalno bežao i sve manje krepio, obmana koju je donosio alkohol bivala sve varljivija...

- Jedan od kolega koji je bio sa mnom U Vukovaru, naprasno je, od infarkta, umro u maju 1992. Drugi je spas pokušao da nađe odlaskom u penziju, ali mu se isto desilo u septembru iste godine. Ja sam ostao u službi, verujući da ću se, ipak, izboriti sa avetima.

Potpuno je, veli, pukao 1996. godine. Upravo sa dijagnozom PTSP usledilo je lečenje u psihijatrijskoj bolnici u Novom Sadu, a uskoro i penzionisanje. Strašne senke iz crnih ponora duše su, međutim, nastavile da ga prate, pa je pomoć potražio i u novosadskom Centru za ratne traume.

- Tu sam konačno naučio da sve to bar kontrolišem, kada već ne mogu da sasvim izbrišem. Danas tu i sam radim, pomažući ljudima koji imaju slične probleme, a mnogo ih je, verujte. Sem ovog centra i njegovih ogranaka koji su povremeno radili u Vranju, Bujanovcu i Vlasotincu, u Srbiji o nama skoro niko organizovano ne brine. Štaviše, u klimi koja vlada godinama, ljudi koji su bili u ratu su, mada ga nisu oni izazvali, prezreni i naterani da o tome govore sa stidom!

NE DOLAZE SAMO VETERANI OD 2002, kada je osnovan, kroz novosadski Centar za ratne traume prošlo je preko 3.500 ljudi. - Jedan broj čine, naravno, ratni veterani, jer ko je jednom video ubijanje, klanje ili pobijene žene i decu, više ne može da živi kao da to nije video - kaže psiholog i osnivač centra Vladan Beara. - Pomoć su, međutim, tražili civili. Ratne strahote iz devedesetih su manje ili veće posledice ostavile na svakom ko je bio njima izložen.

One kojima niko nije pomogao da nauče da kontrolišu sužavanja svesti koja, neizbežno, donose strašna ratna sećanja, to često vodi u nasilje, ubistva, samoubistva... A koliki je ukupan nemar države, dodaje Kolar, govori i to što on, godinama, uzalud pokušava bar zvanično da dobije status ratnog veterana.

- Kao i drugim ljudima koji se bore sa istim problemima, to bi mi pomoglo makar u nabavci izuzetno skupih lekova, ali kažu da me nema ni u jednoj vojnoj evidenciji iz 1991. I da ni u tome nisam jedini - veli, oporo.

Pored odgovarajuće zdravstvene zaštite, i njemu i drugim žrtvama PTSP je, dodaje, kao hleb nasušni neophodan upravo osećaj pripadanja i organizovana podrška zajednice u resocijalizaciji. To ne bi bila samo pomoć veteranima, to bi bila i neka vrsta samozaštite društva od nevolja koje oni, mada to ne žele, u trenucima često prave.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (16)

Krle

01.12.2012. 11:53

Covek moze biti ponosan na ono sto je uradio. Sigurno zna da su mu mnogi zahvalni, a drzava bi ovakvim ljudima trebala da se oduzi finansijski i u svakom drugom pogledu bez molbi, zalbi i sl

Alex

01.12.2012. 17:38

@Krle - Moj otac je ucestvovao u borbama kod Vukovara i ponosan je na to. Rezervisti iz Srbije su casno obavljali svoju duznost, cuvali i ljude i imovinu. Najveci broj zlocina su nacinili ljudi koji su ziveli tamo, komsija je ubijao komsiju i to vazi za obe nacije i za Srbe i za Hrvate. To su bili neki njihovi nerascisceni racuni.

Una

01.12.2012. 17:54

@Krle - A jesu li Hrvati ponosni na to sto su uradili i u Vukovaru i u Oluju i Bljesku?

Srki

01.12.2012. 18:26

@Krle - dajte Marko, ako imate malo dobre volje pa da usporedite datume. Kada je Mercep poceo ubijati i uklanjati, kada su napadnute kasarne, dajte molim vas odgovorite, ali posteno. datumi su vazni

MXXXX vojvodjanin

01.12.2012. 20:12

@Krle - Naravno da jesu.Mislis da su se ikako opametili?Pa izabrali cetnika za predsednika sta reci vise.

bager

06.12.2012. 19:04

@Krle - Nekasu ,,ali nisu tebe i tebi slicne ustase uzeli za predsednika,,a ti ako si tako hrabar daj nam puno ime i adresu da te posetimo i donesemo poklone

MIRJANA

01.12.2012. 15:29

U ovom neobrazovanom drustvu i staklenoj drzavi nema razumevanja za ovakve slucajeve!!!Koliki je broj neimenovanih pojedinaca koji nose duboke oziljke rata????Sve ih povesti u Hag kao svedoke a nije ih mali broj!!!!

dzordz

01.12.2012. 16:04

e moj ljudevite! ne sumnjaj u svoju pamet. mi smo svi normalni, oni koji su nas napali nisu. jedana je istina

Boke

01.12.2012. 16:07

Covek ima 63 godine prosao svasta , ali vidi mu lice , nema ni jednu boru , celo mu zategnuto , koza ko u devojcice . Ko bi rekao da ima SIndrom

simke

04.12.2012. 15:42

@Dusica Danilovic - Hiljadu posto ste u pravu!gde je drzava sada?za nacionalne penzije njih po nekoliko stotina svake godine kukumavci, moli, kmeci. ovome coveku dajte nacionalnu penziju

bager

06.12.2012. 18:56

@Dusica Danilovic - samo u Srbiji " estrada " pokupi kajmak na dve tacne ,,dok pevaju a posle i penzije na poklon,,bruka,,gde su im silne pare sto zarade za zivota,,,,treba to ukinuti,,drzava je svesno prevarila ljude za rat pogotovu na Vukovar,,na prevaru su nocu trpani u kamione i vozeni na ratiste,bez znanja i saglasnosti ,,sa medaljama oko vrata na kojima je s jedne strane pisalo " dobrovoljac " !!! zato sad i ne brine o tim ljudima