Ni tri godine posle upokojenja patrijarha Pavla ne bledi sećanje i poštovanje vernog naroda prema mudrom i blagom pastiru srpskog, svecu koji hoda, kako je iz milošte i poštovanja nazivan. Molitvenim sećanjem, u manastiru Svetih Arhangela u Rakovici danas će biti obeležen dan kada se 2009, u svojoj 96. godini, preselio iz ovozemaljskog života među svete. Zaupokojenu liturgiju i pomen služiće Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, uz sasluženje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i episkopa hvostanskog Atanasija.

Bogosluženje počinje u osam časova, kada će se u manastirskoj porti okupiti oni koji su slušali njegovu blagu reč i sledili njegovo snažno delo. Ali grob patrijarha Pavla nijednog dana, svih ovih godina, nije bio bez posete. Dolaze ljudi odasvud, da se pomole, upale sveću, ostave kakav beleg: novčić, cvet, jabuku... Popričaju sa sestrinstvom i podsete se pouka i poruka koje je, narodu, u amanet ostavio.

- Kada bismo ih samo sledili - kažu nam Savovići, čitava porodica koju zatičemo kraj patrijarhovog groba, doputovala iz Podgorice. - Treću godinu dolazimo da i na godišnjicu njegovog upokojenja budemo tu. Za nas ovo nije samo patrijarhovo počivalište, već i svetilište.

Monahinje nisu brojale koliko je za protekle tri godine ovde došlo ljudi. Kažu: "Na hiljade onih za koje je patrijarhov grob mesto hodočašća".

- Stalno dolazi narod - kažu nam.- Dolaze i kad je kakav blagdan, i kad nije. Dolaze izdaleka, dolaze i Beograđani.

U porti je, kao i svih prethodnih dana, sve pod konac. Sestrinstvu je u pomoć za pripremanje godišnjice stiglo dvadesetak vernika. Svi su u poslušanju i svi žure da ovaj dan protekne kako i dolikuje sećanju na patrijarha, put pravoslavlja i duhovni orjentir kojim je zadužio svoj rod.

Patrijarh Pavle, na tronu Sv. Save proveo je 19 godina. Pastirski štap preuzeo je 1990. godine od patrijarha Germana. Tokom naredne dve decenije vodio je Srpsku pravoslavnu crkvu i vernike kroz velika iskušenja. I u najtežim vremenima pronalazio najbolji put, vođen četrdesetogodišnjim iskustvom koje je stekao na Kosovu i Metohiji, kao episkop raško-prizrenski.

Bio je veliki oslonac narodu. Vertikala. Mera poštenja i pravde. Krasile su ga najlepše ljudske vrline. Skromnost ponajviše. Duhovnici pamte slike koje su potvrđivale ovu njegovu osobinu. Njegova svetost u gradskom prevozu, ili dok pešači od Patrijaršije do Hrama Sv. Save. Pamte i priče kako je sam kuvao, popravljao cipele, šio, kao što je u manastirima u kojima se zaticao, prionuo na kakav težak, fizički rad.

Upokojio se u bolničkoj sobi Vojnomedicinske akademije, u snu, posle primanja svete tajne pričešća. Njegovoj sahrani, pre tri godine, prisustvovalo je gotovo milion ljudi. Danima su povorke ljudi, dostojanstveno i u tuzi, tekle do Saborne crkve, gde su bili izloženi njegovi posmrtni ostaci. Takav oproštaj od poglavara Srpske pravoslavne crkve, nije upamćen. U srcu naroda još živi - božji čovek Pavle.


PREDLOZI ZA KANONIZACIJU

U SEDIŠTE Srpske pravoslavne crkve prethodnih godina stiglo je niz inicijativa da se pokojni patrijarh Pavle proglasi za svetitelja, što je naišlo na jednodušnu podršku domaće javnosti. O ovom predlogu već je bilo reči i na sednici Svetog arhijerejskog Sabora. Crkveni arhijereji zauzeli su stav da, shodno praksi koju primenjuje Crkva, donošenje odluke o ovom pitanju odlože za neku godinu. Bez obzira na to, verni narod Pavla već doživljava kao svetitelja. Njegov lik u nekoliko hramova SPC oslikan je nalik na svece - sa oreolom oko glave.

U diptih svetitelja SPC može da bude upisana samo ličnost čije su zasluge velike za crkvu i narod. Potrebno je i da među vernicima postoji razvijen kult ličnosti koja se ubraja među svece. Uslov koji je bio obavezan u prošlosti, a čiji su se ostaci održali i do danas, jesu čudesa (isceljenja, prikazivanja i slično) koja je "kandidat" za svetitelja činio za života, ali i posle smrti.


TAKO JE GOVORIO PAVLE

* BUDIMO ljudi, a ne neljudi.

* Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.

* Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

* Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.