ZA dve godine svet će se setiti slavne istorije Sarajeva: obeležiće stotu godišnjicu od atentata na prestolonaslednika okupatorske Austro-ugarske monarhije Franca Ferdinanda i njegovu suprugu, groficu Sofiju Hotek, na Vidovdan 28. juna 1914. Jedni će beskrajno tugovati za zauvek ugašenim sjajem bečkog dvora, drugi će slaviti borca za slobodu i protivnika feudalne tiranije Gavrila Principa, a čuvena fotografija nastala tog velikog dana, objavljena do sada nekoliko hiljada puta širom planete, nastaviće da zbunjuje sve njih. Razlog je jednostavan, uprkos opštem mišljenju da se uhvaćen objektivom, u nemilosrdnom stisku žandarma, nalazi heroj i član Mlade Bosne, reč je - o nemačkom službeniku monarhije Ferdinandu Beru!

Pre samo nekoliko dana, greška je ponovljena, po ko zna koji put za jedan vek. „Dojče vele“ je pišući o Principu objavio spornu fotografiju, uz originalan potpis „Hapšenje Gavrila Principa“, a sve je u rubrici „Drugi pišu“ preneo i jedan naš dnevni list. Grešku je i ovaj put bilo teško izbeći, a zašto, objašnjava istoričar Milorad Iskrin:

- Ova zabuna „rođena“ je deset godina posle atentata. Bečki list „Interessantes Blatt“ je fotografiju objavio uz komentar da je reč o trenutku hapšenju Gavrila Principa i njegovog odvođenja u zatvor. Da na slici nije Princip, kasnije je objasnio baš čovek sa fotografije, Ferdinand Ber - kaže profesor Iskrin.

DIKTAT DNEVNE POLITIKE Bratstvo južnoslovenskih naroda postalo je jeres u Bosni devedesetih. Kao simbol bratstva, Princip je „proteran“ iz Sarajeva, njegovih stopa više nema na mestu atentata, njegov most danas je „latinski“... Pripadnici armije BiH 1992. maljevima su razbili njegovu spomen-ploču, a prethodno, 1941. ustaše su učinile isto pred kamerama Vermahta.

- Reč je o jednom od brojnih službenika monarhije na radu u Bosni. Usprotivio se brutalnosti policije i svetine prema Principu, pa je i on priveden. To je trenutak u kome je aparat „škljocnuo“...

Pre 46 godina, Vladimir Dedijer je pokušao da „ispravi krivu Drinu“, u svojoj poznatoj knjizi „Sarajevo 1914“, prvi je objavio fotografiju uz pravo, istinito i jednostavno objašnjenje: na njoj je prikazan Ber, ne Princip. Međutim, istina je imala manji domet od početne greške. Berov lik sa fotografije ušao je u hiljade udžbenika i istorijskih studija, i u daleko više novinskih članaka - kao slika i prilika Gavrila Principa.

Profesor Iskrin objašnjava da je sam Ferdinand Ber pokušavao da razjasni zabunu, uvidevši da je ona poprimila globalne dimenzije. On je u članku pod naslovom