Od Prvog bukvara inoka Save do danas prošlo je 415 godina, a u međuvremenu je prva „slovarica“ doživela mnogobrojne transformacije. Prema podacima iz „Bibliografije srpskih bukvara“ dr Borjanke Trajković, do sada se na srpskom jeziku pojavilo skoro 700 naslova ove vrste, uključujući i izdanja objavljena u dijaspori!

Ovi udžbenici bili su svedoci svog vremena i kako se menjao način života dešavale su se i promene u „prvoj knjizi“. Bukvar nije služio samo za učenje slova, već i za propagiranje ideja.

Tako su mesto na naslovnoj strani „Bukvara za osnovne škole u Kraljevini Jugoslaviji“ iz 1938. godine dobili dečaci - Srbin, Slovenac i Hrvat. Dobrodošlicu u svet azbuke poželeo im je kralj Jugoslavije Petar Drugi Karađorđević. Tekstovi su imali i vaspitnu ulogu: „Živana poučava Živka: Žestokog se pića, otrova okani, da ti ne osvanu boni, crni dani.“

Bukvar namenjen nepismenim borcima“ nastao je u propagandnoj sekciji Artiljerijske brigade Pete NOU divizije, na položaju. Štampan je 1944. godine. U uvodu ovog udžbenika je objašnjeno da su „autori uzeli u obzir da borci raspolažu izvesnim pojmovima i znanjem stečenim u borbi, pa su zato i uneti vojnički izrazi i pojmovi“.

PIŠU PRE ŠKOLE NAJVEĆE promene bukvar je doživeo uvođenjem obaveznog pripremnog predškolskog programa - smatra psiholog Eleonora Vlahović, savetnik u Zavodu za unapređenje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja.
- Deca u prvi razred dolaze već naviknuta da pravilno drže olovku, neuporedivo bolje poznaju slova, a u školi uglavnom nauče još tečnije da čitaju i da ih pišu. Bukvar više nije i ne sme da bude detetova prva knjiga. Kvalitet bukvara je danas mnogo bolji nego pre deset godina. Bez obzira na našu emotivnu vezanost, to je bila siromašna knjiga, dok su bukvari danas dinamičniji, ilustracije su odgovarajuće uzrastu, postoje rebusi i ukrštenice. Sve je prilagođeno detetu koje raste u ovom vremenu.

Na prvoj stranici posleratnog bukvara i čitanke iz 1946. godine, ozareno i samouverno, gledao je maršal Josip Broz Tito, ali preko glavica i očiju prvačića, njegovih pionira. Uz prva slova đaci su učili i da je „drug Tito vođa, učitelj i najomiljeniji sin naših naroda“, kao i da je dan velike radosti pionira Beograda bio kada su „njihovi predstavnici bili u poseti kod maršala Tita“.

Nekoliko godina kasnije, Tito je i dalje bio prvo što bi ugledali prvaci, ali je u bukvaru iz 1956. godine u tekstovima bilo manje NOB-a a više obnove, jer je „neprijatelj u ratu porušio mnoge naše fabrike. Sada naš narod po planu podiže nove. One su i veće i bolje od starih.“

Moja prva knjiga“, koja se koristila u školama od 1976. do 1987. godine, takođe na prvoj strani ima lik druga Tita, ali više nije sam, nego s pionirima, koji su slikani s leđa. „Državne stvari“ se retko pominju, a objavljene su antologijske pesme Dušana Radovića, Momčila Tešića, Ljubivoja Ršumovića, Dositeja, Branka Ćopića, Dragana Lukića...

Posle „Titove epohe“ izašlo je još nekoliko bukvara, a maršala je nekoliko godina kasnije u bukvaru Vuka Milatovića i Anastasije Ivković smenio Vuk Stefanović Karadžić.

Ni savremeni bukvari nisu odoleli političkim porukama. Zavod za izdavanje udžbenika objavio je 2002. godine, za potrebe OEBS-a i Ministarstva prosvete i sporta, bukvar na čijoj je naslovnoj strani bila mačka na krovu, a iznad njene glave u „oblačiću“ je pisalo: „Moja kuća je u Evropi.“

Đurđica Stojković, učiteljica u OŠ „Jovan Popović“ u Banoštoru, smatra da je bukvar danas više nego ikad prilagođen prvacima sa mnoštvom ideja i metodičkih uputa koje su značajne za veliki posao opismenjavanja.

- Bukvari su se prilagođavali vremenu i sistemima i nosili su ideološka obeležja - podseća učiteljica.

- Danas je primetan napredak. Osim što je sada vizuelno lepši, interaktivan je, jer se kroz zahteve i zadatke neposredno obraća učenicima. Terminologija se kroz vreme menjala, uvek uz izvesnu dozu opreznosti, pa se sada mogu pronaći reči kompakt-disk, računar, kupoprodaja...

Mirjana Banović, predsednica Društva učitelja iz Kovina, smatra da popularnost bukvara opada.

- Nama je ova knjiga ostala u lepom sećanju i ona svakako ima svojih korisnih elemenata, ali za nove generacije koje kreću u prvi razred ona nema taj značaj - tvrdi Banovićeva. - Deca dolaze sa različitim predznanjem u prvi razred i nije im više nametnut tempo da svi u isto vreme uče ista slova, pa je bukvar pomalo prevaziđen. Nije lako održati njihovu pažnju i učitelji se trude da svako dete dobije šansu da individualno savlada slova. U radu koristimo sva moguća sredstva, puštamo im emisije, radimo na računarima, trudimo se da učenje učinimo zanimljivijim...


OD MLETAKA, PREKO CETINJA DO BEOGRADA

NAŠIM najstarijim bukvarom smatra se Bukvar Save Inoka, Dečanca, štampan u Mlecima 1597. godine. Od najstarijih bukvara srpskih autora valja pomenuti i „Bukvar ili nauka detem i junom“ Kiprijana Račanina iz 1717, seriju izdanja Zaharije Orfelina (od 1764. do 1793), kao i bukvar Pavla Solarića iz 1812. godine, o kome se pohvalno izražavao i Vuk Stefanović Karadžić, pre no što će i sam napisati i izdati „Ogled srpskog bukvara“ u zabavniku „Danica“ za 1827. godinu.

Kao što je bio zabranjen Vukov novi pravopis, tako će i ovaj bukvar u Srbiji doživeti zabranu korišćenja „zbog jezičkih novina“, ali će ostati u upotrebi u Crnoj Gori, sve dok na inicijativu Petra Drugog Petrovića Njegoša u „Mitropolitskoj knjigopečatnji“ na Cetinju nije ugledao svetlost dana „Srpski bukvar radi učenja mladeži crkvenomu i građanskomu čitanju“ Dimitrija Milakovića (1836).

Period starih bukvara i bukvarske nastave završava se pojavom „Bukvara za osnovne škole“ Đorđa Natoševića, štampanog u Beogradu 1870. godine.