DVE godine prošle su od smrti patrijarha Pavla. Nema dana da desetine ljudi ne prođu kroz kapije manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila kako bi se poklonili moštima počivšeg poglavara srpske crkve. Na parastosu koji će se održati danas okupiće se oni koji su slušali njegovu blagu reč i sledili njegovo snažno delo.

Samo vernici koji u tišini celivaju mermerni spomenik i monahinje koje uređuju ružičnjak preko puta patrijarhovog groba narušavaju mir rakovičkog manastira. Mir poput onog sa kojim je duhovni pastir Pavle vodio vernike pokazujući im čitavim svojim životom kako da uvek „budu ljudi“.

Budimo ljudi, a ne neljudi“ ispisano je i na njegovom spomeniku. Kraj spomenika - sveća, jabuka i ruža. I danas ostavljaju darove vernici koji svakodnevno posećuju patrijarhovu večnu kuću. Poklone se i poljube mermerni krst, oćute nekoliko minuta. Odaju počast i pokojnom patrijarhu Dimitriju, prvom poglavaru obnovljene Patrijaršije uz koga je, po sopstvenoj želji, sahranjen patrijarh Pavle.

- Stalno dolazi narod - pričaju monahinje. - Bez razlike da li je neki praznik ili godišnjica. Na grobu uvek ima nekoga.

Posebnih priprema pred pomen nema. Nema ni potrebe jer i grob i dvorište manastira se svakodnevno održavaju i uvek izgledaju besprekorno. Parastos Njegovoj svetosti danas će služiti vikarni episkop hvostanski Atanasije.

Na tronu Svetog Save patrijarh Pavle sedeo je 19 godina. Preuzeo je pastirski štap 1990. godine. Tokom naredne dve decenije vodio je Srpsku pravoslavnu crkvu i vernike kroz velika iskušenja kroz koja smo svi zajedno prolazili. Da u teškim vremenim pronađe najbolji put pomagalo mu je i iskustvo koje je stekao na Kosovu i Metohiji, gde je gotovo četiri decenije služio kao vladika raško-prizrenski.

ŽIVOTNI PUT PATRIJARH Pavle rođen je 1914. godine u slavonskom selu Kućanci kao Gojko Stojčević. Školovao se u Tuzli, Beogradu i Sarajevu, a ratne dane proveo je u Banji Koviljači i manastirima u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje 1948. godine, a za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957. godine.

Skromnost je verovatno prva reč na koju mnogi pomisle kada se sete pokojnog patrijarha. Danas, čak i među duhovnicima, tako retku vrlinu stalno je potvrđivao. Vozio se gradskim prevozom ili pešačio. Sam je kuvao, šio, popravljao cipele, a nijedan fizički posao nije mu bio ni stran niti težak.

Mirno kako je živeo, napustio je i ovaj svet. Upokojio se u bolničkoj sobi Vojnomedicinske akademije, u snu, pošto je primio svetu tajnu pričešća. Njegovoj sahrani prisustvovalo je gotovo milion ljudi. Bio je to dostojanstven i žalostan događaj kakav dugo nije viđen u našoj zemlji.


MISLI PATRIJARHA PAVLA

* Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi.

* Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

* Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.

* Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.


SLUŽI PATRIJARH IRINEJ

POVODOM druge godišnjice smrti patrijarha Pavla svetu arhijerejsku liturgiju i parastos služiće poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej u beogradskoj Sabornoj crkvi. Služba u kojoj će učestvovati sveštenstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke zakazana je za sedam časova.