Robinzoni usred Beograda

Marko LOPUŠINA

11. 07. 2011. u 20:55

Ratno ostrvo na beogradskom ušću gde se spajaju Dunav i Sava pravi je raj za usamljenike. Na samo kilometar od centra, kao u prašumi, bez struje živi 40 Beograđana

Prašuma i neki ljudi u njoj! Ovako putniku na turističkom brodu koji sa Dunava pokazuje Beograd, opisuje Ratno ostrvo jedan upućeniji turista.

Ostrvo koje je nastalo pre tri stotine godina nagomilavanjem rečnog drveća, mulja i peska na samom ušću Save u Dunav, za većinu Beograđana je, ako se izuzme zemunska plaža Lido, nepoznanica. Tako većina kupača koji iz Zemuna pontonskim mostom prelaze do plaže, u dubini ostrva otkrije pravu prašumu u kojoj žive divlje životinje i gde postoji naselje od 27 sojenica.

Zemunci pamte da je ovde neka tetka Ruža još 1929. godine podigla prvu daščaru, da ne kisne dok čuva ovce. Na desnoj obali, prema Zemunskom keju, za pola veka iznikle su drvene kuće, sklepane neveštim rukama njenih domaćina. Podigli su ih članovi porodica Peremiš, Tepavac, Mileta, Babice, Bore i Šilje iz Zemuna.

EVROPSKI OTPAD Ratno ostrvo je kao vodena ustava sakupljač rečnog otpada. Visoka voda je 2006. donela tone stabala, starih automobila i bele tehnike. Zamrzivači i veš-mašine su doplovili čak iz Nemačke. Taj evropski otpad je JKP “Gradsko zelenilo” prebacilo na gradske deponije.

- Sadili su kupus, čije su glavice imale po deset kila. Hvalili su se da je ovde raj božji, pa sam i ja osamdesetih odlučio da dođem - priča nam Vule Pavlović, bivši mašinista “Zmaja”, dok na “smederevcu” kuva krompir sa crnim lukom iz svoje bašte.

Sada ovde živi četrdesetak ljudi, bez struje, vodovoda i kanalizacije, upućuje nas Momčilo Tomić, čuvar ostrva iz JKP “Gradsko zelenilo”.

Sklonili su se ovde od gradske vreve i jurnjave. Ovde su našli svoj svet, bez obzira na to šta su nekad bili i radili.

- General Stevan Bijelić farba čamac, direktor Ilija Tepavac popravlja “tomos” motor, gospođa Smiljka gaji cveće. Ja dočekujem goste i nudim ih rakijom - priča Vule i sipa “šljivku” u čašice oprane dunavskom vodom.

Ovaj Robinzon sa Lida stalno živi na ostrvu. Sojenicu je podigao od dasaka koje je doneo čak iz Lazarevca. Daščara ima kućni broj 17, kuhinju u prizemlju i dve male sobe na spratu. Napolju su dva “smederevca” i gomila drva, koje cepa svakog jutra.

OSTRVO JOŠ RASTE - Za poslednje četiri decenije ostrvo je prema Zemunskom keju poraslo za 60 hektara i sada ima ukupnu površinu od 212 hektara - otkriva Momčilo Tomić, čuvar ostrva iz JKP “Gradsko zelenilo”.

- Nemam televizor ni tranzistor, ali imam mir i tišinu. Na samo 800 metara od Knez Mihailove ulice slušam cvrkut ptica i huk reke. Uspavljuju me cvrčci, a bude me vrapci. Ustajem u pet sati da okopam i zalijem padarajz i krompir, a ležem u devet, kada komarci prestaju da mi sisaju krv. Noću slušam muziku sa splavova. Gledao sam Noletov vatromet. Obasjao je celo ostrvo, pa sam ujutro nalepio njegov poster na prozor - priča Vule Robinzon i popravlja rukom izgužvanu košulju.

Ima 76 godina i probleme sa kukovima. Teško se kreće, ali obrađuje baštu od 30 ari, peče rakiju od džanarika i grožđa. Ruke su mu ispucale od dunavske vode i ručnog alata.

- Grom mi je udario u daščaru. Munja je uletela u spavaću sobu i umalo me nije spržila. Odsekao sam vrbu da mi ne padne na glavu. Ipak, život na ostrvu nije opasan. Šuma nas štiti od košave, samo nas Dunava plavi - pokazuje Vule Robinzon beli trag na zidu sojenice, jer mu je reka dolazila pod prozor.

Priča kako je reka čista a šuma poludivlja. Na ostrvo su se vratile vidre i kune, ima srna, divljih svinja, raznih ptica i belorepih orlova.

- Čuvao sam ranjenog orla Draleta, koji nam je krao kape sa glava. Negovao sam labuda Sašu. Imao je običaj da danju plovi po Savi a uveče dođe da ga nahranim hlebom. Doveo mi je labudicu i tri labudića. Čim su ozdravili, i Drale i Saša su odleteli. Sada čuvam tuđe mačke i komšijskog psa Tutu - reče Vule Pavlović Robinzon i požuri da promeša krompir da mu ne zagori.

POKLON ZA USELjENjE

Poštujući običaj da se prilikom useljenja ne dolazi “praznih ruku”, stanarima kuće na Tatarskom brdu doneo je poklon. Četvoro mladih ljudi će na novoj muzičkoj liniji moći da slušaju omiljenu muziku.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije