ISTINITA priča o herojstvu srpskih seljaka i četnika Draže Mihailovića koji su tokom Drugog svetskog rata u selu Pranjani spasli i pomogli pri evakuaciji 512 američkih pilota i članova posade američkih bombardera, izašla je pre dve godine iz zaborava zahvaljujući knjizi "500 zaboravljenih" Amerikanca Gregorija Frimana.
Sada je ova knjiga prevedena i objavljena na srpskom (izdavač "Evro-Đunti"), a u ponedeljak će biti predstavljena u beogradskoj knjižari "Akademija", u 18 časova. Tim povodom, zahvaljujući srpskom izdavaču i našem konzulatu u Čikagu, u Beograd je stigao i autor knjige Friman, pisac, istoričar i novinar, koji za "Novosti" kaže da je veoma uzbuđen, jer će u utorak otputovati i za Pranjane.
- Jedva čekam da se upoznam sa stanovnicima i da vidim to mesto na kome se ova neverovatna priča odigrala - kaže Friman.
Knjiga "500 zaboravljenih" opisuje događaj koji se zbio između septembra i decembra 1944. godine. To je priča o izvlačenju američkih vazduhoplovaca koji su oboreni iznad Srbije, a koji su bili u misiji bombardovanja naftnih postrojenja u Rumuniji.
- Po mom mišljenju, to je najveća misija spasavanja američkih vazduhoplovaca iza neprijateljskih linija, ikada. Kao pisca, uvek me privlače priče koje su značajne, ali su iz nekog razloga preskočene i skrajnute u istoriji. Kada sam prvi put naleteo na misiju "Haljard", zaprepastilo me je koliko je neverovatna, bio sam zadivljen i začuđen kako do sada već nije ispričana i kako to da svi u Americi već ne znaju za taj događaj - kaže Friman. - Objašnjavam u knjizi zašto je to tako, ali odgovor nije jednostavan i delom leži u činjenici da su se u toku rata saveznici okrenuli protiv Mihailovića i pružili podršku Titu. Stejt department kasnije nije želeo da "uznemirava" Tita na bilo koji način dajući zasluge Mihailoviću za ono što je uradio. To je veoma mnogo frustriralo Amerikance koji su bili spaseni i oni su protestovali koliko su mogli, insistirali su da se Draži oda priznanje, ali bez uspeha.
Kada su se Amerikanci padobranima spustili na Ravnu goru, našli su ih četnici, priča Friman. Nekoliko meseci su ih čuvali seljaci i Draža Mihailović, uz veliki rizik. Stanovnici Pranjana znali su da će biti odmazde ukoliko Nemci saznaju da skrivaju američke pilote. Posle dugog čekanja, američki OSS (Office of Stategic services) bio je u stanju da organizuje i izvede veoma rizičnu spasilačku misiju pod šifrovanim imenom "Haljard". I pored opasnosti, misija je uspela i spaseno je 512 ljudi.
- Ovo iskustvo pokazalo je američkim vazduhoplovcima gostoljubivost i velikodušnost vašeg naroda. Posebno koliko su se Srbi žrtvovali tokom rata za ljude iz druge zemlje. Srpski seljaci bili su u užasnoj situaciji - okruženi Nemcima, gladni, Mihailović i Tito suprotstavljeni... Ali, narod je bio tako velikodušan, delili su i poslednji komad hrane sa Amerikancima, čuvali ih u kućama, i preživeli piloti to ne mogu da zaborave. Kada sam, pripremajući knjigu, razgovarao s veteranima koji sada imaju 80, 90 godina, uvek bi im krenule suze na oči kada bi se setili kako su Srbi bili divni prema njima - priča Friman.

DIRLJIVA LJUBAVNA PRIČA
DESETAK spasenih vazduhoplovaca i jedan član spasilačke misije još su živi, kaže Friman.
- Taj spasilac je Džordž Vujnović, OSS agent, obaveštajac koji je učestvovao u organizaciji spasilačke misije "Haljard". Živi u Njujorku, ima 94 godine, ali je bistrog uma i još voli Srbiju i Beograd. Deo knjige je dirljiva priča o njemu, koji kao student dolazi u Beograd iz rodnog Pitsburga da studira medicinu. Zaljubljuje se u buduću suprugu Mirjanu, neposredno uoči nemačkog napada na Beograd. Postaje opasno, većina Amerikanaca beži, ali on ne želi da napusti Mirjanu i u Beogradu ostaje tokom bombardovanja. Kasnije, uz mnogobrojne peripetije, odlaze u Ameriku, a on se priključuje OSS, raspoređuju ga u bazu u Italiji, odakle je rukovodio spasavanjem Amerikanaca s Ravne gore - kaže Friman.