(Od stal­nog do­pi­sni­ka VA­ŠING­TON)
SVA­KI dva­de­se­ti Ame­ri­ka­nac ne ume da či­ta i pi­še. Ili - u SAD ima 11 mi­li­o­na ne­pi­sme­nih.
Sa ovim iz­ne­na­đu­ju­ćim re­zul­ta­tom su se su­o­či­li na­uč­ni­ci ko­ji su u SAD ra­di­li na is­tra­ži­va­nju o spo­sob­no­sti Ame­ri­ka­na­ca da či­ta­ju i pi­šu. U naj­ra­zvi­je­ni­joj ze­mlji sve­ta, po­ka­za­lo se, za­pa­nju­ju­će je ve­li­ki broj onih ko­ji ima­ju pro­ble­ma ne sa­mo sa pi­sa­njem, već i či­ta­njem čak i naj­jed­no­stav­ni­jih sa­dr­ža­ja, po­put nat­pi­sa na na­mir­ni­ca­ma, ili auto­bu­skog re­da vo­žnje.
Još ih je vi­še iz­ne­na­di­la spo­zna­ja da u pe­ri­o­du od čak de­set go­di­na, iz­me­đu 1992. i 2003. go­di­ne, od­ra­sli Ame­ri­kan­ci ni­su ni­ma­lo na­pre­do­va­li u pi­sme­no­sti. Mi­li­o­ni ni­su u sta­nju da pro­či­ta­ju ni­jed­nu re­če­ni­cu, za mno­ge je su­o­ča­va­nje sa pa­ra­gra­fom tek­sta pra­va mu­ka.
Stu­di­ja re­pre­zen­tu­je po­pu­la­ci­ju od 222 mi­lo­na od­ra­slih. Re­zul­ta­ti su za­sno­va­ni na pri­me­ru vi­še od 19 hi­lja­da sta­ri­jih od 16 go­di­na. Is­tra­ži­va­nja su ra­đe­na po pri­vat­nim ku­ća­ma, na uni­ver­zi­tet­skim kam­pu­si­ma i u za­tvo­ri­ma.
Ne­što sve­tli­ja stra­na is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­je iz­ve­sni na­pre­dak u "bor­bi" s bro­je­vi­ma. Ma­lo je vi­še Ame­ri­ka­na­ca ko­ji uspe­va­ju da iz­ve­du osnov­ne ma­te­ma­tič­ke ope­ra­ci­je sa­bi­ra­nja, od­u­zi­ma­nja, da is­pu­ne obra­sce za tak­se ili pro­či­ta­ju iz­vo­de iz ban­ke. No, i tu su mno­gi od­ra­sli gra­đa­ni po­ka­za­li spo­sob­nost sa­mo u naj­jed­no­stav­ni­jim rad­nja­ma.
Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja su zbu­ni­li na­uč­ni­ke ko­ji ne raz­u­me­ju či­nje­ni­cu da, dok ra­ste broj onih ko­ji do­bi­ja­ju for­mal­no obra­zo­va­nje u SAD, stag­ni­ra ci­fra ka­da je reč o oni­ma ko­ji ume­ju da či­ta­ju i pi­šu. Još im je te­že da ob­ja­sne ka­ko je ni­vo ne­pi­sme­no­sti pod­jed­na­ko ni­zak kod onih sa raz­li­či­tim ni­vo­i­ma obra­zo­va­nja. Isti­na, oče­ki­va­no je da se sa ne­pi­sme­no­šću bo­re oni ko­ji ni­su us­pe­li da za­vr­še sred­nju ško­lu, ali je go­to­vo fra­pant­no da i oni sa vi­šim obra­zo­va­njem je­dva sri­ču en­gle­ski.
Oko 30 mi­li­o­na Ame­ri­ka­na­ca je "is­pod osnov­nog ni­voa" spo­sob­no­sti da raz­u­me pro­zu. Nji­ho­ve spo­sob­no­sti su to­li­ko ogra­ni­če­ne da ima­ju te­ško­će u raz­u­me­va­nju i obič­nog pam­fle­ta na en­gle­skom.
Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja su još šo­kant­ni­ji ka­da se zna da sa­mo ne­što ma­nje od po­lo­vi­ne Ame­ri­ka­na­ca, tač­ni­je 95 mi­li­o­na ili 44 pro­cen­ta, ima­ju osred­nje spo­sob­no­sti da raz­u­me­ju tekst. Oni su u sta­nju, na pri­mer, da u knji­zi ras­po­zna­ju ko­ja hra­na sa­dr­ži vi­ta­mi­ne.
Naj­ve­ći pro­gres u pi­sme­no­sti su po­ka­za­li crn­ci. Bel­ci su se sa­mo ne­što ma­lo po­bolj­ša­li u spo­sob­no­sti da bo­lje ba­ra­ta­ju broj­ka­ma, dok je naj­go­ra si­tu­a­ci­ja me­đu Hi­spa­no­a­me­ri­kan­ci­ma.