Dva na­ro­dak`o Du­nav i Sa­va

Mi­le­na MAR­KO­VIĆ

21. 05. 2005. u 19:05

Sa po­tom­ci­ma La­va Tol­sto­ja, na pr­vom za­jed­nič­kom su­sre­tu sa Sr­bi­jom, u ko­joj su ro­đe­na tro­ji­ca pra­u­nu­ka slav­nog pi­sca - U pe­to­dnev­nu po­se­tu iz Ru­si­je do­pu­to­va­lo osmo­ro Tol­sto­je­vih po­to­ma­ka, pred­vo­di ih pro­fe­so

ONAJ ko za­bo­ra­vi ze­mlju gde je ro­đen, kad-tad bi­va osu­đen na ča­so­ve ne­mi­ra i pat­nje. Ta­kvom se i u sa­mrt­nom ča­su ja­vi sli­ka gru­me­na "ro­di­nje" u ko­joj ga je za­nji­ha­la ko­lev­ka...
Tol­sto­je­vi po­tom­ci pam­te. Sr­bi­ju, u ko­joj su ro­đe­na tro­ji­ca pra­u­nu­ka slav­nog pi­sca: Ili­ja, Ilje i Vla­di­mir.
- Za­to se mi, uslov­no, na­zi­va­mo i srp­skim Tol­sto­je­vi­ma - ka­že Vla­di­mir Iljič Tol­stoj, sin Ili­je Tol­sto­ja. Vla­di­mir je da­nas di­rek­tor Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja "Tol­stoj" u Ja­snoj Po­lja­ni.
Tol­sto­je­vi po­tom­ci da­nas su, pr­vi put, za­jed­no u Sr­bi­ji. Za ne­za­bo­rav na ko­lev­ku ko­ja je za­nji­ha­la nji­ho­ve pret­ke.
Dir­ljiv su­sret sa Be­o­gra­dom. Pr­vo su po­že­le­li da vi­de Ka­le­meg­dan, da baš ov­de ose­te mi­ris Sr­bi­je.
- Gle­dam ka­ko se ve­zu­ju Du­nav i Sa­va - ka­že Vla­di­mir Iljič. - Ne­ras­ki­di­va ve­za.
- Ta­kva je ve­za i na­ša dva na­ro­da, ru­skog i srp­skog - do­da­je dr Sve­tla­na Mi­haj­lov­na. - Ta­kva je ve­za iz­me­đu ro­đe­ne ze­mlje i otadž­bi­ne na­ših pre­da­ka.
Na su­sret sa Sr­bi­jom, dr Sve­tla­na po­ve­la i dve svo­je kće­ri, na­sled­ni­ce aka­de­mi­ka Ni­ki­te Tol­sto­ja, po­zna­tog sla­vi­ste. One su pra­u­nu­ke Ilje Ilji­ča Tol­sto­ja, ko­je je sa­či­nio srp­sko-ru­ski reč­nik, i da­nas u upo­tre­bi.
- Že­li­mo da ve­za sa Sr­bi­jom tra­je - go­vo­ri sta­ri­ja Sve­tla­ni­na kći Mar­ta, sla­vi­sta i di­plo­mac sa za­vid­nim po­zna­va­njem Du­ša­no­vog za­ko­ni­ka, ko­ji joj je bio di­plom­ski rad za aka­dem­sku ti­tu­lu.
Po­tom­ci slav­nog pi­sca ne na­gla­ša­va­ju ko­li­ko su po­no­sni na svo­je ve­li­ke pret­ke. Ra­du­ju se na­red­nim da­ni­ma i su­sre­tu sa Ba­na­tom. Mi­ri­su ba­nat­ske rav­ni­ce, vr­šač­ke lo­ze, ko­ji je, u ne­dri­ma, do Ru­si­je od­neo aka­de­mik Ni­ki­ta Iljič Tol­stoj, ro­đe­ni Vr­šča­nin. Mi­ri­su No­vog Be­če­ja, gde je ro­đen Ilja Tol­stoj.
U Vr­šcu, da­nas po­pod­ne, bi­će ve­li­ka sve­ča­nost. Uli­ca u ovom gra­du do­bi­ja ime aka­de­mi­ka Ni­ki­te Tol­sto­ja. Nje­go­va su­pru­ga Sve­tla­na se­ća se da je du­šom i sr­cem Ni­ki­ta bio ve­zan za rod­nu Sr­bi­ju.
- Sve ra­ne nje­go­ve Sr­bi­je, ta­ko ju je on sma­trao i do­ži­vlja­vao, bo­le­le su ga i pro­ži­ma­le, kao da je i sam bio deo ne­sreć­nog na­ro­da u iz­be­glič­kim ko­lo­na­ma. Sa­o­se­ćao je sa srp­skim maj­ka­ma, kao da je i sam sa­hra­nji­vao svo­je naj­mi­li­je - pri­ča pro­fe­sor dr Sve­tla­na Mi­haj­lov­na Tol­stoj. - Ne znam ka­ko bi pre­ži­veo pro­le­će 1999. go­di­ne, ka­da je bom­bar­do­va­na Sr­bi­ja, da je do­če­kao to vre­me. Umro je tri go­di­ne pre ove za­jed­nič­ke ne­sre­će.
Da je da­nas živ Ni­ki­ta...
- Si­gu­ran sam da bi, kao i nje­gov pra­de­da Lav Tol­stoj, ka­zao: "Bu­di ono što si i ne za­bo­ra­vi ko si" - ve­li dr Sve­tla­na Tol­stoj.

PO­ČA­SNI AKA­DE­MIK
LAV Tol­stoj 1903. go­di­ne po­stao je po­ča­sni aka­de­mik Srp­ske kra­ljev­ske aka­de­mi­je na­u­ka. Da­nas u sve­tu ži­vi oko 300 po­to­ma­ka ovog ve­li­kog ru­skog pi­sca, ali osnov­nom gra­nom u ro­do­slo­vu Tol­sto­ja sma­tra­ju se po­tom­ci tro­ji­ce nje­go­vih pra­u­nu­ka, Ili­je, Ole­ga i Vla­di­mi­ra, ro­đe­nih u Sr­bi­ji.
Ini­ci­ja­ti­va da Vr­šac, ko­ji je, osim Ste­ri­je Po­po­vi­ća, Va­ske Po­pe i dru­gih, iz­ne­drio ve­li­kog pra­u­nu­ka La­va Tol­sto­ja, oda za­slu­že­no pri­zna­nje Ni­ki­ti Tol­sto­ju, da­ju­ći nje­go­vo ime uli­ci u ovom gra­du, po­te­kla je od pro­fe­so­ra dr Lju­bin­ka Ra­den­ko­vi­ća, di­rek­to­ra Bal­ka­no­lo­škog in­sti­tu­ta SA­NU, bli­skog sa­rad­ni­ka aka­de­mi­ka Ni­ki­te Tol­sto­ja.

NI­KI­TIN ZA­VI­ČAJ
AKA­DE­MIK Ni­ki­ta Tol­stoj, ro­đen je u Vr­šcu 1923. go­di­ne, gde je za­vr­šio osnov­nu ško­lu. U Be­o­gra­du je 1941. go­di­ne ma­tu­ri­rao u ru­sko-srp­skoj gim­na­zi­ji, u Ru­skom do­mu. Kao uče­snik na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kih sna­ga Ju­go­sla­vi­je, pri­dru­žu­je se 1944. go­di­ne Cr­ve­noj ar­mi­ji, a po za­vr­šet­ku Dru­gog svet­skog ra­ta sa po­ro­di­com se vra­tio u Ru­si­ju.
U Mo­skvi je na­sta­vio ško­lo­va­nje na ta­mo­šnjem uni­ver­zi­te­tu, gde je ma­gi­stri­rao i dok­to­ri­rao. Bio je re­dov­ni član Ru­ske aka­de­mi­je na­u­ka, isto­vre­me­no i član SA­NU, kao i član vi­še na­ci­o­nal­nih aka­de­mi­ja na­u­ka u dru­gim ze­mlja­ma. U In­sti­tu­tu za sla­vi­sti­ku Ru­ske aka­de­mi­je na­u­ka, u Mo­skvi, ru­ko­vo­dio je sek­to­rom et­no-lin­gvi­sti­ke i fol­klo­ra.

PU­TE­VI­MA PRE­DA­KA
PO­SLE ve­li­ke sve­ča­no­sti u Vr­šcu, po­tom­ci La­va Ni­ko­la­je­vi­ča Tol­sto­ja po­se­ti­će Be­lu Cr­kvu i isto­rij­ska me­sta ve­za­na za spo­men na Ru­se, gde su nji­ho­vi pre­ci po­ha­đa­li ka­det­ski kor­pus. Pla­ni­ra­no je, ta­ko­đe, da bu­du go­sti Ma­ti­ce srp­ske u No­vom Sa­du, gde će bi­ti pred­sta­vlje­na knji­ga aka­de­mi­ka Ni­ki­te Ilji­ča Tol­sto­ja "Stu­di­je i član­ci iz isto­ri­je srp­skog knji­žev­nog je­zi­ka".
Su­tra­dan, u Ru­skom do­mu u Be­o­gra­du, po­tom­ci Tol­sto­je­vih go­vo­ri­će na sku­pu "Ći­ri­lo­me­to­di­jev­ski da­ni slo­ven­ske pi­sme­no­sti i kul­tu­re", a u sre­du u No­vom Be­če­ju, u rod­nom me­stu Ili­je Tol­sto­ja, pla­ni­ra­na je mar­šru­ta pu­te­vi­ma ovog po­tom­ka ve­li­kog pi­sca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije