Rudnik prvi oslobođen

DVA veka Prvog srpskog ustanka obeležiće se raznim političkim skupovima otvaranjem spomenika i podsećanjem na početak stvaranja savremene Srbije. To bi, najkraće, moglo da se kaže na osnovu izveštaja dopisnika **Novosti** koji javljaju o ovom izuzetno značajnom istorijskom događaju i prazniku naše zemlje.

U Kragujevcu i opštini Aranđelovac, javlja M. Luković, sve je spremno da se 15. februara, na Sretenje, obeleži dvestogodišnjica Prvog srpskog ustanka.

- Nećemo sve usmeriti samo na ovaj datum, jer nam je cilj da afirmišemo turističke i druge potencijale u Orašcu i u ostalim mestima opštine - Rači, selu Viševcu, Topoli, dakle, gde god je živeo Karađorđe i gde je ovaj istaknuti Srbin rođen - kaže Radovan Anić, potpredsednik SO Aranđelovac.

Anić napominje da je lokalna samouprava svoj deo obaveza obavila, a da uz pomoć Vlade Srbije i donacije danske vlade ova opština renovira spomen-školu **Prvi srpski ustanak** u Orašcu. Pripremljen je i prostor za Muzej Prvog srpskog ustanka u ovom mestu, gde će se postaviti i prigodna izložba. Reč je o prostoru o stotinak kvadrata, a izložba će predstavljati reljefe značajnih ličnosti srpske istorije iz prve polovine 19. veka. Očekuje se i asfaltiranje puta do Orašca iz pravca Mladenovca. U dvorištu škole **Prvi srpski ustanak** postavljen je i spomenik Karađorđu, a u pitanju je rad vajarke Drinke Radovanović. Spomenik je od belog venčačkog mermera, visok je četiri i po metra, a težak šest i po tona. NJegovo otkrivanje je predviđeno za 15. februar.

OD KASABE DO VAROŠI

U POŽAREVCU obeležavanje Prvog srpskog ustanka počinje 14. februara u podne humanitarnim prijemom, javlja B. Mikić. U ovoj opštini nastoje da humanitarnim sredstvima obezbede novac za jedan aparat za dijalizu u požarevačkoj bolnici. Na Radio Požarevcu ustanovljena je emisija na temu **Požarevac od turske kasabe do varoši**, izrada dve biste Milena Stojkovića i Petra Dobrnjca, a predviđeno je i organizovanje nekoliko izložbi i izrada monografija, kaže Dragan Lazović, potpredsednik SO Požarevac.


ISTORIJSKA VAROŠ

U TAKOVSKO-RUDNIČKOM kraju je **epicentar** Drugog srpskog ustanka, piše M. Bošnjak. Utvrđeni grad Rudnik, sedište tadašnje rudničke nahije prvi je oslobođen od Turaka. Bitku koja se brzo pročula i ohrabrila ustanike širom Srbije vodio je vojvoda Milan Obrenović, polubrat kneza Miloša, vođe potonjeg Drugog srpskog ustanka i sam njegov učesnik. Sedište Nahije dugo je bila Brusnica, današnje strmo predgrađe Gornjeg Milanovca, koji tada nije ni postojao. Akt o njegovom osnivanju odobrio je knez Aleksandar Karađorđević, voždov sin i naslednik i to tek 1853. godine zbog zasluga ovog kraja u oba ustanka, ali i potrebe formiranja novog upravnog i onovremenog privrednog središta.

- Rudnik se u proslavu Prvog srpskog ustanka uključuje kao istorijska varoš i mesna zajednica - kaže Radoš Gačić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu. - U ratnom požaru građevine iz ustaničkog vremena su stradale, od nekih postoje tek tragovi. Zato nastojimo da istorijsku **Rudničku kuću**, zdanje iz kasnijih vremena, dobro očuvano bude pretvoreno u muzej. Tu će biti istorijat rudnika od praistorije i sve što je dostupno iz srpskih ustanaka.

Naš sagovornik kaže da će pripreme za naučne tribine i ukazivanje na ulogu ovog kraja u oba ustanka biti održane i u crkvi Svete Trojice i u biliblioteci **Momčilo Nastasijević**.

- Te tribine će posebno rasvetliti još nedovoljno poznatu ulogu u oba ustanka Nikole Milićevića Lunjevice i Milentija Pavlovića - kaže Borislav Čeliković, direktor Biblioteke. Pored istoričara u ovom poslu učestvovaće i bratstvo manastira **Vujan**. Održaćemo i tribinu sa sestrinstvom manastira Vraćevšnica, u kojem je 1812. održana skupština Prvog srpskog ustanka. Tada je, naime, odlučeno da Srbije prihvati Bukureštanski mir sa Turcima, po savetu Rusije.

SPOMENIK MILOŠEVOJ VOJSCI

OBELEŽAVANJE dva veka Prvog srpskog ustanka podružnica starih ratnika u Kragujevcu realizuje uređenjem spomenika vojsci Miloša Obrenovića koji je podignut na sredokraći sela Velika Sugubina i kragujevačkoj i Ratkovića u opštini Jagodina. To mesto zove se Taborište.

- Ovo je mesto nazvano po taborovanju srpske vojske, a spomenik je opisao u svojim putopisima austrijski naučnik Feliks Kanic smatrajući ga veoma značajnim za srpski narod. Od samog početka 1804. na Taborištu su Srbi ratovali s Turcima. Zna se da je izvesno vreme jednom jedinicom srpske vojske komandovao i Ilija Vukomanović iz Donje Sabante - piše G. Lazarević.

Prema podacima iz Kragujevca, carigradski namesnik za Srbiju Marašli Ali-paša, uočio je da mu je vojska na Taborištu jedna od glavnih prepreka, pa se sa Milošem Obrenovićem dogovorio da knez povuče odatle vojsku, a da za uzvrat dobije neki vid autonomije za Levač. Sporazum je potpisan u Ćupriji i poštovan. Međutim, spomenik na ova događanja nalazi se na oranici privatnika i zapušten je.

DOMAĆIN
PREMA rečima Radovana Anića, domaćin prijema u Orašcu biće prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, a liturgiju će držati patrijarh Pavle sa arhijerejima Srpske pravoslavne crkve.