NEPOLEON, Staljin, Čerčil, Hitler i slavni srpski vojskovođa Živojin Mišić imaju nešto zajedničko. Pet ličnosti koje su ostavile dubok trag u svetskoj istoriji od 1800-1945. svaki na svoj način, već su i rođeni sa nekoliko centimetara
kraćom levom rukom. Svi su bili poznati kao izuzetno snažne ličnosti u istoriji svoga naroda. U prelomnim zbivanjima svetskih događaja, zapamćeni su po jakim i oštrim postupcima i odlukama, zasnovanim na strahovitoj energiji, kojom su raspolagali. Imali su magičnu harizmu, kako na pojedince, tako i na mase naroda, a i moć sagledavanja budućih događaja. Iako su bili samouvereni svaki se trudio da na sve načine prikrije anatomski nedostatak.
NAPOLEON - Taj slavni francuski car imperator, skrivao je levu ruku tako što je uočio da svi kaputi imaju desno zakopčavanje, u kome desna srana kaputa uvek ide preko leve. U svakoj prilici svoga državničkog i ratničkog delovanja, levu ruku je stavljao preko grudi, zavučenu pod odesnu stranu carske i ratničke odeće. Sa takvim položajem postao je slavan u istoriji.
Dvorski slikari dobro su znali svoj posao: na svim portretima Napoleon ima iste ruke. Kako je bio čovek nižeg rasta, običavao je da sve potčinjene prima uvek na konju. Dok desna učestvuje u govoru i komandovanju leva je zgrčena uz telo i pokrivena dizginima. Nedostatak su otkrili francuski lekari anatomi, kada je telo imperatora, posle njegove smrti 1821. na ostrvu Sveta Jelena prebačeno u Pariz. Međutim, od čitave francuske javnosti to je ostalo tiho prikriveno.
STALJIN - U mladosti učenik pravoslavne bogoslovije u Kazanju, kasnije poznati boljševik sa nadimkom Koba i vođa Sovjetskog Saveza, prikrivao je nedostatak tako što je uvek nosio duži levi rukav, na mantijama, šinjelima i maršalskim uniformama. Naglavak dodatak na levoj ruci uvek je vidljiv. Na mnogim konferencijama u Moskvi, Teheranu, Jalti i Postdamu, na fotosima se vidi leva ruka, zgrčeno nepokretna u naboranom rukavu. Postoje slike Staljina, kako ide ulicom, sa opuštenim rukama, pa se jasno vidi kraća leva ruka. Takođe na svim paradama na Crvenom trgu, on uvek sa tribine pozdravlja trudbenike u svečanoj povorci sa desnom rukom, leva je pripijena uz telo i skrivena.
ČERČIL - Vođa Engleske u Drugom svetskom ratu, pre toga ministar i prvi lord Admiraliteta, skrivao je levu ruku tako što je kao strasni pušač u njoj, uvek blago savijenoj držao omiljeni tompus. Kao i svi Englezi u desnoj je uvek imao štap ili kišobran, pa je tompus često prebacivao u desnu ruku, a kišobran u levu. Cilj je bio postignut, jer nikada ruke nisu bile mirne i paralelne. Na admiralskoj uniformi, imao je uvek duži levi rukav prekriven raskošnim oznakama mornarice. U parlamentu pak, kada je govorio, desna je uvek u pokretu, a leva ili zgrčena drži papire ili je uz telo. I kod njega fotosi, nepogrešivo beleže nedostatak.
HITLER - Jedan od osnivača fašizma i vođa firer takve istorije Nemačke, zapamćen je po tome, što je u svakoj prilici levu ruku držao u džepu sa palcem napolju. Takođe je često držao ove ruke prekrštene na grudima, a savijene u laktu. Kao zaista vatreni govornik, mahao je sa obadve ruke, da pojača izlaganje a čim završi govor, levu ruku sakrije iza leđa. Kada je doživeo atentat juna 1944. sasvim se opustio, pa se jasno videla kraća leva ruka.
VOJVODA MIŠIĆ - Naš slavni vojnik, zaista se ponašao prirodno. Jednostavno, ništa nije krio, kao da je bio svestan svoje ljudske, patriotske i vojničke veličine.
Bio je poštovan i voljen, tako da mu to niko nije prebacivao. Jer, istini za volju, na desetinama fotosa koji se čuvaju u Vojnom muzeju iz života - rada Vrhovne komande srpske vojske, gde slavni vojvoda stoji okružen svojim đeneralima, jasno se vidi kraća leva ruka. To se zapaža i na porodičnim slikama sa suprugom Lujzom i decom. Ostalo je zapamćeno u Struganiku, selima oko Mionice, kako se majka našeg Živojina brinula za svog plavokosog sina, govoreći: **Plašim se za moj Žuću, da li će ga primiti u vojnu školu, zbog leve ruke.** Na sreću srpskog naroda i njegove sudbine, lekarska komisija Srpske vojske bila je dalekovida, pa je budući legendarni pobednik Kolubarske bitke bio primljen.