Komunisti širili slobodnu ljubav

Ivan Miladinović

27. 11. 2016. u 15:05

Članovi Partije promovisali seksualnu revoluciju mnogo pre Amerike. Sredinom tridesetih godina prošlog veka na partijskim sastancima bilo uzbudljivije nego na najboljim žurkama

Комунисти ширили слободну љубав

Ranković, Tito i Đilas u Foči 1942. godine

NE tako davno, u objašnjenju nekog pojma, autori raznoraznih tekstova, iz raznoraznih oblasti, bilo naučnih bilo popularnih, a najčešće novinari, pozivali su se na Vujaklijin rečnik stranih izraza i pojmova. Elem, u ova digitalna vremena Vujakliju je zamenila Vikipedija.

Tako u Vikipediji pod pojmom "seksualna revolucija" piše da je takođe poznata i pod nazivom "seksualno oslobođenje", i da je to izraz kojim se opisuju promene društvenih pogleda i morala u odnosu na seksualnost karakteristične za zapadni svet šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. U to su doba, navodi se dalje, mnogi do tada ignorisani, prećutkivani ili odbacivani oblici seksualnosti postali prihvaćeni u društvu kao "normalni".

Naravno, ideje o seksualnom oslobođenju vrlo brzo stižu i u naše krajeve i dobijaju pravo građanstva. Sociolozi, seksolozi, psiholozi, koji su podržavali seksualnu revolucionarnost, postaju junaci medija. Rokenrolmanija i nova seksualnost zahvataju ceo prostor od Triglava do Ohrida.

Iz tih vremena ostaće zapamćena i jedna anegdota vezana za književnika Branka Ćopića, koji će na jednom poselu u Domu kulture u Studentskom gradu u Beogradu, posvećenom stremljenjima mlade generacije, a koji je direktno prenosila i Televizija Beograd, šeretski, ali i sa setom reći:

- Ja, nažalost, pripadam onoj generaciji koja je i onu našu i ovu vašu revoluciju dočekala bez oružja!

Svesno ili nesvesno, velikom piscu promaklo je da napomene da će njegova Komunistička partija, koja će mu, uzgred, naneti mnogo zla, prednjačiti u odnosu na vasceli svet, kada je reč i o seksualnom životu.

* Tito i Davorjanka Paunović iz ratnih dana

TRIDESETAK godina, pre ovog planetarnog pokreta, srpski komunisti, kao ljudi posebnog kova i avangardisti, počeli su da zagovaraju i primenjuju slobodnu ljubav. Zaživela je ideja, da bi probrani ljudi koji menjaju svet za dobrobit čovečanstva, trebalo da održavaju redovnu seksualnu higijenu.

Po Beogradu se, u drugoj polovini tridesetih godina, zuckalo o "sastancima" komunista i skojevaca, koji su lepši,zanimljiviji i uzbudljiviji od najboljih bogataških žurki u gradu.

Mladi komunisti, pogotovu na Univerzitetu, zalagali su se za društvo u kojem neće biti eksploatacije radnika ali i za život bez lažnog morala, a to se, normalno, naročito odnosilo na slobodnu ljubav.

Kada se Aleksandar Ranković, docnije neprikosnoveni drugi čovek Partije i najbliži Titov saradnik, 1935. godine vratio sa šestogodišnje robije, pri prvom susretu sa Milovanom Đilasom, na pitanje šta se dešava u redovima Partije na Univerzitetu u Beogradu, dobio je odgovor:

- Eto tako, sve na gomili?!

Osam godina posle Brionskog plenuma, 1974. godine, znači još dok je Tito bio živ, Ranković je istoričaru Vjenceslavu Glišiću rekao:

- Primetio sam da je u Partiji, posebno na Univerzitetu, dosta maha uzela "slobodna ljubav", i to pod uticajem ideja Viljema Rajha. Pitao sam Đilasa kako je došlo do toga da se u jednoj patrijarhalno-građanskoj sredini prihvate te ideje. Odgovorio je da su pomoću slobodne ljubavi uvlačili devojke u Partiju. Obojica smo se založili da se ova pojava među članovima Partije suzbije. Glavni propagator ovih ideja, student Mladen Paternoster, koji je istovremeno išao sa dve devojke, izvršio je samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima.

Međutim, ideje nesrećnog Mladena, u patrijarhalnoj sredini očito su bile izuzetno popularne. Oko 2.000 studenata, radnika, naprednih književnika i umetnika, ispratilo ga je do groba...

POKUŠAJI Leke Rankovića i Milovana Đilasa da koliko-toliko zaustave ovaj nalet uživanja u ljubavi nije mnogo uticao na pojedine istaknute partijske radnike. Pričalo se da je Petar Stambolić u desetak gradova i sela imao po jednu ljubavnicu i to uglavnom učiteljice. Moma Marković je 1937. godine dobio vanbračnog sina sa istaknutom partijskom funkcionerkom iz Kragujevca, a pet godina kasnije i ćerku sa Verom Miletić, koju i dan-danas pamti cela Srbija. Bila je to Mira Marković, supruga Slobodana Miloševića. Zvanično je priznao ćerku tek kada je ona napunila četrnaest godina.

* LJubodrag Đurić kao komandant Beograda

Narodni heroj Milan Mijalković Čiča iz Jagodine, instruktor Pokrajinskog komiteta KP Srbije, nije prisustvovao Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940. u Zagrebu zato što je bio partijski kažnjen pošto je istovremeno živeo sa Canom Babović i sa udovicom Vidom Milosavljević, majkom petoro dece. Vida je bila majka LJubinke Milosavljević, sekretara PK SKOJ u Srbiji.

Aleksandar Ranković će u spomenutom razgovoru sa istoričarem Glišićem reći još i ovo:

- Kasnije, u toku Narodnooslobodilačke borbe, Đilas i ja bili smo začetnici ideje o primenjenoj etici, po kojoj su komunisti ljudi posebnog kova, sa asketskim moralom i spremnošću na žrtvovanje. Posebno se vodilo računa o odnosu između muškaraca i žena. Sa znanjem Partije mogla se imati samo jedna, makar i nevenčana žena. Tako se ponašao i Tito, jer je sve vreme rata proveo sa Davorjankom Paunović, koja mu je istovremeno bila i sekretarica.

Valja ovde napomenuti da je Broz za sve to vreme bio u zvaničnom braku sa Hertom Has, koja je bila zatočena u jasenovačkom logoru.

I dok su ratni partizanski komandanti i partijski funkcioneri mogli imati jednu, pa čak i nevenčanu ženu, mnogi borci bivali su streljani ako su bili zatečeni u ljubavnom zagrljaju sa nekom drugaricom. Tako je prošao i Mile Cvetić u trenutku kada je bio "selektiran" za borca Prvog proleterskog bataljona.

OSVETA ŠVALERA

PREDRATNE i poratne ljubavne avanture Petra Stambolića ostaviće trag na odnose između njega i Aleksandra Rankovića.Zbog ukupne atmosfere u vrhu države, a naročito posle skandala na Petom kongresu KPJ, Leka, kao organizacioni sekretar Centralnog komiteta Partije, formirao je komisiju za nemoral u kojoj su bili Spasenija Cana Babović i Slobodan Penezić Krcun. Među prvima na tapetu se našao slučaj Petra Stambolića, povodom Đurićeve žene. Zvanični zaključci ovog partijskog tela nikad nisu saopšteni, niti su docnije obelodanjeni zapisci sa tih sastanaka, ako ih je uopšte bilo.

Petar Stambolić će u nekoliko slučajeva reći da je oslobođen bilo kakve odgovornosti za nemoral.

Ostalo je zapamćeno Krcunovo upozorenje Rankoviću:

- Pera ti to nikada neće zaboraviti!

I nije! Stambolić će biti najagilniji za smenu Rankovića, čak je tražio i njegovo hapšenje.

HIPOKRIZIJA i nemoral kod partijskih funkcionera nastaviće se i posle rata. U narodu su propagirali jedno, pozivali na obnovu zemlje, obećavali svetlu budućnost, ubeđivali da su skromnost i uzornost najveće vrline. A oni su živeli bahato, pojedinci čak i razvratno.

LJubavnih afera je bilo gotovo na svakom koraku i one su, zapravo, bile začetak razdora u rukovodstvu partije i države. Jedna od najtragičnijih epizoda koja na najbolji način ilustruje atmosferu u vrhu države je slučaj ratnog generala LJubodraga Đurića, koji je bio i generalni sekretar Titovog kabineta, zatim i Vlade FNRJ.

NJegova odiseja počinje kad su ga Tito i Ranković pozvali na razgovor i predočili mu da je brat njegove žene Slavke Morić, pristalica Informbiroa. Đurić je bio zaprepašćen ovim saznanjem. Uočivši njegovo zaprepašćenje dvojica čelnih ljudi bili su neumoljivi, pitali su:

- Šta ti je važnije, žena ili partija?

- Partija - rekao je nesrećnik i razveo se od žene.

Oženio se potom drugi put, ali posle samo pet-šest meseci braka, nova supruga mu je rekla da čeka bebu, a da je otac deteta Petar Stambolić!

NA ŠESTOM kongresu KPJ u Zagrebu predsedavao je baš pomenuti Petar Stambolić. U pauzi, u toku koktela, Đurić je popio neku više, i kada je izašao za govornicu održao je besnu tiradu kako u Partiji vlada nemoral, da se poštenima otimaju žene.

"To je bio strašan incident. Atmosfera se uzburkala, desetine delegata skočili su i počeli da viču Đuriću da laže. A Tito je rekao: Isterajte ovoga luđaka napolje! Đurića su momentalno uhapsili, razrešili ga funkcije sekretara vlade, bio je dva-tri meseca u zatvoru" - zabeležiće u svojim hronikama Vjenceslav Glišić.

Godinama posle toga LJubodrag Đurić radio je kao učitelj u osnovnoj školi nekog sela u Sremu. Tito ga je delimično rehabilitovao kada je 1967. objavio "Ratni dnevnik" i tada je postavljen za direktora "Službenog glasnika".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (13)

Učenik

27.11.2016. 15:28

Ljubodrag Đurić, posle izlaska iz zatvora od nekoliuko meseci, gde se ozbiljno razboleo jer je sve vreme bio u samici, bez optužnice, poslat je za direktora poljoprivrednog dobra Belje. Tamo se još više razboleo i Tito ga je poslau u osnovnu školu Sv. Sava, u Beograd. Bio je učitelj (to mu je bila predratna profesija i obrazovanje), samo jednu godinu i onda je poslat za direktora Službenog glasnika, do penzije. Ubio se krajem osamdesetih godina u Beogradu u podrumu zgrade u kojoj je živeo.

Dejan P.

28.11.2016. 19:35

@Učenik - Gde se to nakon robije: Taj "Učenik" je izgleda pomešao Jugoslaviju sa svojom malom srbijicom, to se tamo tako radi - sa robije na mesto direktora.

Pedja

27.11.2016. 17:57

Nasi polupismeni revolucionarni korifeji; krcmili Misicevu Srbiju, crtajuci granice kuda im je ''najveci sin nasih naroda i narodnosti'' prstom vukao. Hapsili, zlostavljali i ubijali na desetine hiljada neduznih, najvidjenijih svojih sunarodnika. E, da bi zadovoljili svoj primitivni hedonizam ! Ni obraza, ni savesti, ni morala. Ili narodski : ''Ni brige, ni pameti !''

Neće biti

27.11.2016. 18:23

@Pedja - nije granice crtao Tito, nego, između ostalih, Ranković i Đilas... sad nam je Tito kriv.

Драган

27.11.2016. 18:20

Документа која сваког дана излазе из скривених бункера откривају да је историја другачија од оне која је деценијама важила за једину истиниту. Историчари имају задатак и обавезу да напишу праву и истиниту историју на основу докумената, јер ово што смо до сада називали историјом је обична пропаганда заснована на лажима.

Сељак

27.11.2016. 18:27

Генерала Љубодрага Ђурића Тито је бацио у тамницу без суђења само зато што се побунио против Патра Стамболића и открио да му је сексуално злостављао супругу. Уместо да Стамболић због тога одговара, Тито је казнио жртву. То је била тзв. црвена правда.

Сава

28.11.2016. 17:09

@Francesco - @Francesco. По имену би се рекло да си Италијан, које се на хрватски преводи као Фрањо (француски= Франсоа или шпански= Франциско, као садашњи папа). Ти имаш разлога да кличеш Ј.Б.Титу, јер је од три покрајине: Далмација, Хрватска и Славонија направио јединствену државу. Али је тај исти Јосип, Јозеф или Жозе Србији поништио Балканске ратове 1912. и 1913. и одузео јој територије које је она повратила од отоманског царства. Дакле, неко има разлога да га слави, а неко има разлога да га проклиње.

zaliv.NET

29.11.2016. 22:20

@Francesco - @Franjo, vase vreme je proslo, ostacete zapamceni kao zlo koje je bilo medju nama