Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović oglasio se povodom izjava Dragana Đilasa o srpskoj policiji.

„Dragan Đilas danas je pokazao, ne samo da ne poznaje šta je sve srpska policija uradila u prethodnim godinama, već i da ne propušta priliku da na najbrutalniji način pokuša da ponizi policajce i rukovodioce u policiji, ovoga puta insinuirajući da oni u suštini ne rade ništa.

To da Dragan Đilas ne poštuje i neće poštovati zakone Republike Srbije i da ga zakoni i vladavina prava ne interesuju, to smo znali odavno. Baš kao kada je i pre 15 godina bahato pokušavao da ponizi saobraćajnog policajca koji je samo obavljao svoj posao, i danas je nastavio da bude isti bahati tajkun, uvek demonstrirajući da je iznad zakona i iznad drugih građana.

Ipak, više bih želeo da se osvrnem na laži koje je danas izneo o srpskoj policiji i njenim aktivnostima, jer neću da dozvolim da jedan bahati lažov na bilo koji način ponižava čestite srpske policajce, pogotovo ne one koji su u službi proveli tri decenije.

Naime, kada govorimo o zaplenama narkotika, u vreme kada je Dragan Đilas bio vlast i to u svim svojim agregatnim stanjima, pošto mi je mnogo lakše da nabrojim gde nije bio vlast, i kada su njegove privatne firme pravile milijarde, narko-dileri i šefovi kriminalnih klanova su Beograd i Srbiju videli kao „Meku i Medinu“ i najbolje utočište od gonjenja svih policija sveta. Danas ne smeju da promole nos na ulice srpskih gradova.

Što se tiče količina zaplenjenih narkotika, u vreme vlasti Dragana Đilasa, na godišnjem nivou srpska policija, nažalost, zahvaljujući nedovoljnoj podršci svoje tadašnje Vlade i države, nije plenila više od jedne ili dve tone droge. Pripadnici MUP-a samo prošle godine, zaplenili su 7,3 tone narkotika na teritoriji Srbije i uhapsili više od 800 dilera, a u prethodne dve više od po četiri tone u svakoj godini.


Što se tiče dve tone kokaina iz svog vremena, koje pominje Dragan Đilas, zaplenjene su, ali u Urugvaju. Takvih međunarodnih akcija srpska policija u poslednjih šest godina imala je na desetine.

Podsetiću vas samo da su 2015. sa španskim kolegama u akciji „Vinetu“ zaplenili 3,5 tona kokaina, da su u julu prošle godine učestvovali u međunarodnoj akciji u kojoj je u Bazelu i Hong Kongu zaplenjeno više od tone kokaina, a u poslednjoj u februaru ove godine sa kolegama iz Španije, Velike Britanije Slovenije, Brazila i Crne Gore na teritoriji Obale Slonovače 411 kilograma kokaina. Tako da su i te dve tone o kojima Đilas govori značajno slabiji rezultat.


Što se tiče kavačkog i škaljarskog klana, danas ne postoji nijedan vođa bilo kog klana u Srbiji koji se ovde slobodno šeta, što nije bio slučaj kada je Dragan Đilas bio apsolutna vlast u našoj zemlji. Bez obzira što je policija i tada pokušavala da radi svoj posao, korumpirani vrh države i državnog aparata, nije im omogućio podršku da u tome budu i uspešni. Mala količina zaplenjenih narkotika govori o tome koliko je ozbiljno bilo ko u državi želeo da se tada obračuna sa narko-dilerima.


Posebno vidim da Dragana Đilasa boli ime policijskog službenika Gorana Papića i vidim da ga naročito boli to što je baš Goran Papić lično uhapsio njegovog šuraka narko-dilera Milana Dabovića sa 2,4 kilograma kokaina na Brankovom mostu. Za to krivično delo, za trovanje naše dece, Đilasov šurak pravosnažno je osuđen na šest godina zatvora. Zanimljivo je primetiti i da je u poslednje vreme sve više onih iz Đilasovog najbližeg okruženja koje hapsimo sa desetinama kilograma droge i verovatno je to razlog za pomahnitali napad i na direktora Vladimira Rebića i Gorana Papića, ali i na sve druge časne srpske policajce.

Zahvaljujući radu Vladimira Rebića i svih drugih požrtvovanih policajaca, Srbija danas ima jednu od najnižih stopa kriminala u čitavoj Evropi. Za svoje odlučne aktivnosti u suzbijanju kriminala dobija pohvale od svih međunarodnih partnera. Uostalom to je lako proveriti u svim međunarodnim policijskim organizacijama Interpolu, Europolu, Seleku i drugima, ali i sa ozbiljnim zemljama koje znaju šta je srpska policija učinila i u bilateralnoj saradnji sa njihovim policijama u borbi protiv kriminala.

Što se tiče postupanja policije tokom vanrednog stanja, policija je profesionalno obavljala svoj posao, ne gledajući ko se kako zove i kome pripada, već samo da li krši propise koji su uvedeni da bi zaštitili zdravlje svih ljudi u ovoj zemlji. To što se Đilasu ne sviđa šta mu građani poručuju, to je Đilasov problem, ali nije razlog da poziva druge ljude da krše zakone i propise i da zbog toga snose sankcije.

Policijski službenici su o svakom događaju obaveštavali nadležna tužilaštva i sudove, podnosili prekršajne prijave i postupali po njihovim nalozima. Baš onako kako zakon predviđa. To što bi Đilas voleo da on upravlja sudovima i tužilaštvima je drugo. Videli smo svi kako je to izgledalo u vremenu kada je vršio vlast i siguran sam da se takvo vreme u kome su političari i tajkuni odlučivali ko je kriv, a ko nevin, više nikada neće vratiti u Srbiju.“