Zamenik gradonačelnika Goran Vesić saopštio je danas da je još jedna tužba Dragana Đilasa protiv njega odbijena kao neosnovana.

"Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je tužbu za klevetu Dragana Đilasa koju je podneo protiv mene", naveo je Vesić na svom Fejsbuk nalogu i dodao da je Sud obavezao Đilasa da plati 51 000 dinara na ime troškova suđenja.

Vesić navodi da je Đilas podneo tužbu zbog kvalifikacija o njegovom radu koje je Vesić izneo gostujući u programu televizije Pink 19. oktobra 2017. godine, a koje je preneo dnevni list Blic 20. oktobra 2017. godine.

"Đilas je tražio da mu na ime naknade za “duševni bol” koji je doživeo mojim izjavama platim 500.000 dinara", naveo je Vesić.

Đilas je tražio taj novac, kako kaže Vesić, jer je rekao da je on “dok je bio gradonačelnik uništio gradska preduzeća”. "Sud je odbacio njegov zahtev za naknadu štete kao neosnovan. Sud je obavezao Dragana Đilasa da plati 51.000 dinara mom advokatu na ime troškova suđenja. Kako je Đilasov advokat ostao bez honorara ja se javno obavezujem da platim dupli honorar njegovom advokatu. Nije joj lako da brani takvog klijenta, a siguran sam da ni nju nije platio", napisao je Vesić.

Prema Vesićevim rečima, ova presuda je pokazala da je Đilas, kao javna ličnost, kao i mi koji sada obavljamo državne funkcije, dužan da trpi javnu kritiku koja može da bude iznad nivoa koji se smatra dozvoljenim za druge građanke i građane.

"Preduda je obesmislila Đilasovu nameru da stotinama tužbi izvrši “zloupotrebu prava” pokušavajući da uruši pravni sistem i zaplaši svoje političke protivnike i zabrani im da ga kritikuju.

O takvom fenomenu već se izjašnjavao Evropski sud za ljudska prava ali i američki sudovi", napominje Vesić.

On ocenjuje da je Đilasova namera da tužbama obesmisli slobodu izražavanja i dodaje da evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predviđa pravo na slobodu izražavanja u sudskoj praksi.

Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice“, ukazuje Vesić.

On prenosi i slučaj presude u predmetu Lingens vs. Austria (1986.), u kojoj je Evropski sud za ljudska prava zauzeo sledeći stav:

Uopšteno gledano, sloboda političke debate predstavlja suštinski koncept demokratskog društva koji provejava Konvencijom. Stoga su granice prihvatljive kritike političara veće u odnosu na obične građane. Za razliku od ovih drugih, prvi su neminovno i voljno izloženi pažljivoj analizi svake svoje reči i postupka od strane novinara i javnosti u celini, zbog čega moraju pokazati veći stepen tolerancije.

Nema sumnje da član 10. stav 2. omogućava da reputacija drugih, što znači svakog pojedinca, bude zaštićena, čime ova zaštita obuhvata i političare, čak i kada ne postupaju kao privatna lica; ali u takvim slučajevima zahtevi zaštite moraju da se cene u odnosu na interese otvorene rasprave o političkim pitanjima“, navodi se u presudi Evropskog suda za ljudska prava koju je Vesić objavio na Fejsbuku.

On dodaje da slične stavove zauzimaju i američki sudovi, a sada su počeli to da rade i srpski sudovi.

"Hvala Bogu, sud, već u drugoj presudi pokazuje da prepoznaje opasne namere Dragana Đilasa i ne želi da bude deo njegove igre uperene protiv pravosuđa i demokratije u Srbiji", poručio je Vesić, koji je na Fejsbuku objavio i fotografiju odluke Prvog osnovnog suda u Beogradu o odbacivanju Đilasove tužbe.