TAČNO godinu dana otkako je odlazeća vlada u Prištini, sa Ramušem Haradinajem na čelu, uvela takse od sto odsto na robu iz centralne Srbije i BiH, šteta koju su pretrpele srpske firme meri se stotinama miliona evra. Obesmišljen je CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini, a čiji su potpisnik i kosovske vlasti, dok je dijalog - paralisan. Evropska unija, kao posrednik u ovom procesu, osim prigodnih apela kojima je tražila povlačenje ili suspendovanje taksa, sve ovo vreme nije potezala mehanizme kojima je mogla da privoli Prištinu da povuče svoj potez.

Revoltirana debaklom na skupštini Interpola na kojoj se odlučivalo o prijemu tzv. Kosova u ovu organizaciju, vlada u Prištini je odmah sutradan prethodno zavedene takse od 10 odsto povećala na sto odsto. Ovaj potez obrazložen je stavom da "Srbija troši veliki novac za podrivanje suvereniteta Kosova i pritom taj novac zarađuje od trgovine sa Kosovom".

Nebrojeno puta od tada, državni vrh u Beogradu poručivao je da će se briselski dijalog nastaviti kad Priština povuče svoje protivpravne odluke, dok je sa druge strane uzvraćano: "Takse će biti ukinute na dan kada Srbija prizna Kosovo kao državu". Zemlje Kvinte, ne obazirući se na sve prethodne neispunjene obaveze kosovske strane, poput osnivanja Zajednice srpskih opština, smislile su novu mantru: Priština da ukine takse, a Beograd da ne lobira za povlačenje priznavanja kosovske nezavisnosti.

Hoće li se nameti povući i po formiranju nove vlade u Prištini, veliko je pitanje. Kandidat za premijera Pokreta "Samoopredeljenje" Aljbin Kurti ne libi se da kaže da mu se ne žuri po pitanju ponovnog pokretanja dijaloga sa Beogradom, kao i da takse mogu biti ukinute "po principu reciprociteta", odnosno, da Srbija prihvati, recimo, dokumente i tablice "Republike Kosovo".

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ocenjuje, za "Novosti", da je godišnjica uvođenja anticivilizacijskih taksa godišnjica neuspeha dela međunarodne zajednice da na prostoru Zapadnog Balkana osigura poštovanje vrednosti na kojima počiva savremena Evropa.

- Jednoj samovoljnoj grupi albanskih političkih lidera u Prištini dozvoljeno je da krši CEFTA i mnoge druge sporazume iza kojih je svojim autoritetom stala EU. Osim što je srpski narod na KiM doveden u situaciju da se dovija da obezbedi goli opstanak, a Srbija podnela ogromnu ekonomsku štetu zbog samovolje Prištine, još veću štetu su pretrpela nastojanja da se problemi u regionu rešavaju dijalogom. Takse su za posledicu imale potpun gubitak kredibiliteta Prištine kao strane u dijalogu i razotkrile želju separatista da svoju volju nameću jednostranim manifestacijama sile.


To što Evropa ćuti čitavu godinu na otvoreno kršenje njenih osnovnih tekovina, šef diplomatije Ivica Dačić vidi kao "nastavak nekažnjenog ponižavanja administracije EU od strane Albanaca koji su pred očima Zapada u mrtvo slovo na papiru pretvorili i Briselski sporazum":


Pročitajte i:Haradinaj proglasio Dan zastave Albanije neradnim na KiM



- Bez ukidanja tih suludih tarifa neće biti ni elementarnih uslova za nastavak dijaloga. A posebno su licemerna očekivanja Zapada da Beograd suspenduje lobiranje za povlačenje priznavanja Kosova ako Priština ukine takse. Moramo se čuvati te zamke, jer ako Albanci to zaista urade, to se ne može posmatrati kao ustupak, nego isključivo kao povratak na civilizacijske norme EU.


Zavođenje taksa, prema mišljenju ministra odbrane Aleksandra Vulina, prvi put je pokazalo da će "sile koje su priznale Kosovo pogaziti sve, pa i svoju reč i autoritet, kada Šiptari rade protiv Srbije".

- Prošlo je - ne godinu dana od kada su Šiptari uveli takse, već godinu otkako su zemlje priznavaoci Kosova potvrdile da njihova reč na KiM ništa ne važi, a posebno kada ne žele da važi. Šiptari nemaju ni besu ni reč, a izgleda da je tako i sa onima koji su ih stvorili. Vučićevom upornošću Srbi na KiM su sačuvani i snabdeveni svime što im je potrebno. O našem narodu ima ko da brine - kaže Vulin za naš list.



PKS: ŠTETA OKO 400 MILIONA EVRA

PREMA podacima Privredne komore Srbije, privreda naše zemlje, za godinu dana koliko se primenjuje takse, pretrpela je štetu od oko 400 miliona evra. Za toliko je robe manje isporučeno na teritoriju Kosova i Metohije. Inače, sve do uvođenja taksa, vladao je trend rasta plasmana robe proizvodene u centralnoj Srbiji na tržište KiM, i to za 8,2 odsto, rekli su nam juče u PKS:

- Za devet meseci 2019. isporučili smo robu vrednu 41,99 miliona evra. Vrednost isporučene robe na KiM, za isti period, bila je za oko 300 miliona evra manja nego u istom periodu u 2018.

Septembarski podaci kosovske Agencije za statistiku pokazuju da su takse izazvale poskupljenje hleba, mesa, mleka, sira, jaja...



LjAJIĆ: NE PROLAZI BUGARSKA "PLAZMA"

ŠTETA od prištinskih taksa je otprilike 0,5 odsto BDP, a izvoz je, osim sporadičnih slučajeva, drastično pao, da ne kažemo, bezmalo zaustavljen. Dugoročno gledajući, teško da će se naše kompanije vratiti na ovo tržište, čak i da se sutra ukinu takse - kaže za "Novosti" ministar trgovine Rasim Ljajić. On ukazuje da su drugi iskoristili upražnjen prostor, mada kompanije sa KiM i dalje zovu naše partnere i firme, jer bi hteli da nastave sa poslovanjem:

- Oni su probali da uvoze nešto slično našoj "plazmi" iz Italije i Bugarske, ali nije bilo potražnje za tim proizvodom. Kosovski trgovci sada plaćaju 15 odsto skuplje pšenicu nego što su plaćali našu. Nažalost, politika je ovde jača od ekonomije.