FRESKE u srpskim srednjovekovnim manastirima, čak i njihovi najmanji sačuvani fragmenti, svojom vanvremenskom lepotom, odavno su postale deo svetskog kulturnog blaga neprocenjive vrednosti. Imena njihovih stvaralaca uglavnom su nepoznata, jer stari freskoslikari svoja dela nisu potpisivali. Nije to učinio ni slikar koji je na zidu male kapele unutar Pirga Svetog Save na Hilandaru oslikao fresku "Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja". Umesto njega, gotovo osam vekova kasnije, potpisali su se izvesni Marko i Perica.

Da su 2019. posetili srpsku svetinju na Atosu, ovi vrli "hodočasnici" ostavili su trag skrnavljenjem važnog dela srpskog verskog i kulturnog nasleđa. Svesno ili ne, postali su poput onih koji su na zidovima Gračanice Simonidi iskopali oči. Razlikuje im se, možda, samo motiv, ali opravdanja nema. Kao ni za sve druge koji su se na istom mestu, u hilandarskom Pirgu Svetog Save, ispisali svoje ime. Jer, nažalost, Markov i Peričin potpis, nisu jedini na fresci "Usekovanja".

Pročitajte još - Obnavljaju freske iz 14. veka u Namasiji

Ima onih koji tvrde kako neki "poklonici" veruju da će im sveci više pomoći ako se potpišu na njihovoj fresci na svetom mestu. A da su iskreni vernici i hodočasnici znali bi da u svakom manastiru postoji odaja u kojoj mogu ostaviti svoje ime i biti pomenuti u molitvama.

Zato Markov i Peričin potpis nisu ništa drugo do vandalizam i bahatost onih koji nemaju istinsku predstavu ni gde su zaista bili, a očito ni zašto. Po svemu sudeći, išli su da bi se pohvalili da su bili na Hilandaru, a o tome su žarko želeli da obaveste i buduće poklonike. Jer, da u njima ima i trunke vere žive, nikada ne bi učinili ovako gnusno delo. Nigde, čak ni kao grafit na nekom zidu.