ŠPANSKI ministar Žozep Borel, budući šef diplomatije EU, bojkotovao je u petak sastanak zvaničnika Unije i "partnera sa Zapadnog Balkana" u Helsinkiju jer je pozivnicu dobila i - Priština.

Kako saznaju "Novosti", Borel je došao na samit u Helsinki, ali ne i na sastanak na kojem je bio i ministar spoljnih poslova privremenih institucija u Prištini Bedžet Pacoli.

To nam je potvrdio i šef diplomatije Ivica Dačić, koji je učestvovao na sastanku u Helsinkiju, čiju atmosferu je i pre njegovog početka "podgrejala" odlazeća šefica diplomatije Federika Mogerini, koju bi upravo Borel trebalo da nasledi, jer je, protivno dosadašnjoj praksi, pozvala i Prištinu:

- Španija je bila protiv toga da se oni pozovu. Jer, ovo je prvi put da je pozvana teritorija koja je daleko od statusa kandidata za članstvo u EU. Dosadašnji gimnih format ovih sastanaka, koji su se održavali na svakih šest meseci, sada je veštački promenjen i učinjen je presedan, pa je tako Mogerinijeva, umesto da pozove zemlje kandidate, pozvala partnere sa Zapadnog Balkana. Ako je dosadašnja praksa bila da se ovi sastanci održavaju u formatu ministara spoljnih poslova država članica EU i kandidata za članstvo, ne vidimo nikakvo opravdanje za promenu formata - čuli smo od Dačića.

On je tokom sastanka u Helsinkiju izrazio nezadovoljstvo Srbije zbog ovog poteza. Oštro je, kaže, reagovao i na čitavu listu zahteva i kritika upućenih na račun Beograda. Naime, na marginama sastanka pljuštale su poruke Srbiji od evropskih zvaničnika, ali i zemalja u okruženju, i sve su imale iste predznak - "odlučite se", "ne možete da sedite na više stolica", "napravite korak", "ne lobirajte za povlačenje priznavanja Kosova"...

Slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak kritikovao je to što Srbija planira da potpiše Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, uz upozorenje da to nije korak koji je približava EU. On je zatražio i da Priština povuče takse, a ove zahteve izneo je i evropski komesar Johanes Han, koji, s druge strane, očekuje da Beograd obustavi kampanju za povlačenje priznavanja, kao i da se približi spoljnoj politici EU. Pacoli je rekao da je sastanak u Helsinkiju prilika da Kosovo bude tretirano ravnopravno sa drugim zemljama u Evropi.

Dačić je upozorio da ponašanje Prištine predstavlja glavnu prepreku za unapređenje regionalne saradnje, a da se Srbiji zamera da je aktivna na međunarodnom planu, što je, u stvari, sasvim legitimno, za razliku od onog što rade kosovski Albanci. On je još jednom pozvao EU da preduzme odgovarajuće odlučne korake kojima bi uticala na Prištinu da odustane od jednostranih poteza, omogući nastavak dijaloga i doprinese smirivanju tenzija. Takođe, kada je reč o povlačenju priznavanja, Dačić je postavio pitanje da li će i Kosovo prestati da lobira za svoje interese i nezavisnost.

Pročitajte još - ŠPANIJA ZABRANILA HIMNU I SIMBOLE TZV. KOSOVA: Ništa od fudbala u Benidormu, UEFA menja domaćina

Mogerinijeva, koja je predsedavala sastanku šefova diplomatija EU, poručila je da je potrebno da se Beograd i Priština vrate pregovorima pod pokroviteljstvom EU i istakla da su ministri Unije podržali proširivanje na Zapadni Balkan. Dodala je i da nije na njoj da kaže da li je o tome bilo jednoglasnosti, pošto je sastanak bio neformalan i iza zatvorenih vrata. Ona je svoju odluku da u Helsinki pozove "svih šest partnera sa Zapadnog Balkana" obrazložila potrebom da se - razgovara. Očekuje i da zemlje članice donesu odluku o započinjanju pristupnih pregovora sa Severom Makedonijom i Albanijom, kao i o viznoj liberalizaciji za građane Kosova.

S drugi strane, sami ministri zemalja iz regiona nisu bili previše optimistični u vezi sa proširenjem.

Lideri EU u Helsinkiju

KOSOVO NAJVEĆI IZAZOV

U "crtanju portreta" Žozepa Borela, koji bi trebalo da bude potvrđen za novog visokog predstavnika EU, evropski mediji uglavnom ističu tri stvari: da je označio Rusiju kao "starog neprijatelja", da je napao "kaubojsku" politiku predsednika Donalda Trampa i žalio se da su sastanci spoljne politike EU "dolina suza". Kao jedan od najvećih izazova koji su pred njim navodi se upravo rešavanje pitanja Kosova. Borel je nedavno u susretu sa premijerkom Anom Brnabić naglasio da će mu, kao zvaničniku EU, ovaj proces biti među prioritetima i da će mu pristupiti objektivno i izbalansirano.

O SPORAZUMIMA KAD UĐEMO U EU

MINISTAR Dačić je razjasnio i sporove oko Evroazijske unije, odnosno poručio je ministrima EU koji su to kritikovali da nije reč ni o kakvom članstvu, već o sporazumu o slobodnoj trgovini koji imamo potpisan sa velikim nizom zemalja u svetu. On je podvukao da će svi ti sporazumi biti detaljno ispitani onog trenutka kada Srbija bude pristupila EU:

- Međutim, mi ne govorimo o izvesnoj, skoroj budućnosti Srbije u EU, i niko nema prava da nas kritikuje što trenutno radimo na svojim interesima.

Dačić i Sijarto

SIJARTO: OTVORITI SVA POGLAVLjA SA SRBIJOM

NA sastanku u Helsinkiju veoma pozitivno o Srbiji govorio je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto, koji je rekao da se Budimpešta iskreno zalaže za "brzo proširivanje EU" i kritikovao pojedine kolege na zapadu Unije da se prema prijemu novih članica odnose dvolično. Sijarto od narednog saziva EK očekuje da poveća, a ne da smanji broj država članica, odnosno da ubrza proširenje Zapadnog Balkana i da otvori sva poglavlja u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom.