Dušan Proroković: O kosovskoj realnosti

Dušan Proroković, Centar za strateške alternative

četvrtak, 10. 08. 2017. u 15:39

Душан Пророковић: О косовској реалности
U politici, kao i u životu, ne postoji samo "jedna realnost". Realnost današnjih međunarodnih odnosa je i da se odnos snaga između ključnih aktera nepovratno menja

KAKO je već mnogo puta ponovljeno, "realnost je da kosovsko-metohijski Albanci neće da žive u Srbiji". Realnost je i da njihovu jednostranu odluku podržavaju najmoćnije zapadne zemlje. Realnost je, mada se to od javnosti nevešto krilo, da su procesi evrointegracija Srbije i našeg prihvatanja "kosovske nezavisnosti" povezani. Zbog toga Albanci uopšte ne razmišljaju o bilo kakvim "statusnim pregovorima". Oni čekaju, kako nam je poručilo više političara iz Prištine, da sa Beogradom potpišu završni dokument. Time će put za prijem "Republike Kosovo" u UN biti otvoren, a sada, to što ih Srbija neće i formalno priznati - za njih je od manjeg značaja. Time se proces legitimizacije statusa ove "države" u međunarodnoj politici zaokružuje. U tome ih podržavaju SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska.

Međutim, u politici, kao i u životu, ne postoji "jedna realnost". Dvojica Srba iz Gnjilana, koji su se našli u turskim oružanim snagama 1910. godine, pisali su rodbini o "realnosti" u Istanbulu. Za njih je slika Istanbula bila odraz "turske sile" koju je nemoguće poraziti. I to u trenutku kada se u drugim delovima sveta već uveliko raspravljalo o sudbini "bolesnika sa Bosfora".

Realnost današnjih međunarodnih odnosa je i da se odnos snaga između ključnih aktera nepovratno menja. Upoređujući parametre vojne, ekonomske i političke moći lako se dolazi do zaključka kako je svet već multipolaran. Istina, trebaće još vremena da se status novih-starih velikih sila u svetskoj politici legitimizuje.

Takav proces uvek donosi mnogobrojna sukobljavanja, regionalne konflikte i destabilizacije. Neka od tih sukobljavanja se odigravaju, nekih će tek biti. Nijedna supersila u istoriji nije svoju poziciju prepustila bez borbe.

Isto tako, nijedna velika sila nije izgradila novi poredak bez borbe. To su zakonomernosti po kojima međunarodni odnosi funkcionišu. Ali važno je podvući, a to nas istorija takođe uči, da je proces transformacije starog poretka u novi ireverzibilan. Velike sile koje su već legitimizovale svoj status, poput Rusije i Kine, kao i one koje to intenzivno čine, poput Indije i Brazila, kosovsku realnost sagledavaju drugačije nego SAD i evropske zemlje.

Takođe, kada je o vodećoj evropskoj zemlji reč - Nemačkoj, pitanje legitimizacije njenog statusa u novom svetskom poretku je otvoreno. Nemačka ima zavidne ekonomske resurse, po izdvajanjima za vojne namene je među prvih deset u svetu, ali je istovremeno politički sapeta preko članstva u NATO, zbog čega joj SAD dozirano dozvoljavaju da se politički angažuje po temama važnim za svetsku politiku. Dalje korišćenje EU kao instrumenta za jačanje pozicije Nemačke je dovedeno u pitanje. Realnost je i da se EU nalazi u krizi koju će teško prebroditi. Isto tako, realnost je i da benefita od članstva u EU više nema na način kako je to bilo pre svega deset godina. Ko ne veruje, neka pita Grke!

"Kosovska realnost" se ne može sagledavati van šireg konteksta, pozivajući se samo na to kako Albanci neće u Srbiji da žive i kako u tome imaju podršku sa Zapada. U celu jednačinu je neophodno uključiti veći broj indikatora i analizirati problem koji imamo iz različitih uglova.

Prihvatiti tuđe predstave realnosti ne samo da nije mudro, već u velikoj meri i dugoročno opasno. Na primer, s tim u vezi, treba napomenuti i da bi se našim prihvatanjem "zapadne realnosti" o Kosovu odnosi sa Rusijom dugoročno poremetili. Ukoliko i mi prigrlimo tezu da je "kosovski slučaj" sui generis, na takav način se delegitimizuju referendum na Krimu i odluke Južne Osetije i Abhazije.

Rusija će teško braniti "svoju realnost" o korišćenju kosovskog presedana na postsovjetskom prostoru. Time se gubi podrška novog pola u međunarodnim odnosima koji nam je danas naklonjen, da bismo prihvatili realnost drugih sila koje su nam nenaklonjene. Na to kako će na nas gledati države koje su istrajavale na nepriznavanju Kosova svih ovih godina i čak aktivno podržavale našu borbu ne treba puno trošiti reči. I to su samo neke od "realnosti" koje treba imati u vidu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

umereni nacionalista

10.08.2017. 15:55

realnost je i da se politicari menjaju u odnosu na stranku u koju prelete..dok je bio u dss.u prorokovic je govorio drukcije..svaka cast Voji Kostunici, jedini koji je ostao veran svojim principima i stavovima.

Ђура Змај

10.08.2017. 15:56

А Ако Србија попусти тој реалности да Шиптари неће да живе у Србији, односно хоће да живе ту где јесу али не трпе србију, дакле у ствари они хоће да Србија не живи где и они, како ће се касније Србија одупрети и другима који хоће да Србије нема тамо где они живе.!?

Jovan Masic

11.08.2017. 00:39

Mozda autor clanka moze da opovrgne sledecu misao da je jedina velika sila u istoriji koja je svoju imperiju prepustila/izgubila borbom gde je bila i pobednik,bila i ostala Velika Britanija.Doduse,izgubila je neke posede ,samoincijativno se povlaceci,da bi izbegla borbu gde joj sanse nisu izgledale velike.Sve ostale imperija novijeg doba su bile porazene pa time izgubile imperiju.

Simun

11.08.2017. 05:25

Zašto Srbi uvek traže resenja kompromisa u svemi ,ali na svoju štetu Ma neka svetske sile uporno traže priznanje svojih konstrukcija u medjunarodnim odnosima,Srbija treba još upornije, da ne prizna "realnost"priznanja KIM-a.Da je Tudjmana išao principima realnosti,nikad nebi bilo samostalne Hrvatske.Pripremao se za rat i povratak"hrvatskih"teritorija "i svet je nakonon osvajanja priznao tu realnost.

Sergio

11.08.2017. 07:58

Gospodin Prorokovic je ovde pobrkao loncice. Rusija je u kontradikciji prihvatajuci referendumsku olduku Krima, a sa druge strane podrzava Srbiju koja ne priznaje odluku Kosova. Kina je vec druga prica jer ima isti slucaj kao i mi. Ali oni su svetska sila a mi smo mali narod. Tako da bi i Rusima islo na ruku da mi resimo ovo sa Kosovom, i zato je najbolje da se Kosovo podeli. A svejedno usli u EU ili ne, nama su Albanci samo kamen oko vrata i sada a i u buduce

ZIKI

11.08.2017. 11:29

Sve je kasno.Albanci bi ziveli sa Srbima i u Srbiji,kao ravnopravni,ali smo mi prokockali tu sansu.Njijma,nismo smeli da im ukinemo autonomiju 89,i nismo smeli da im objavimo rat 99.Dakle,mi smo o svemu krivi,pa sta bude nek bude.Mogli smo od njih da napravimo velike savezmike na ovom podrucju,ali nismo smeli.Rat smo ga izgubili,to podrazumeva i teritoriju.Zbogom o svemu.Sada oni nece da pregovaraju ni o cemu s nama.