ZVANIČNI Zagreb otvorio je u petak, tačno u 17 časova, sve granične prelaze sa Srbijom i ukinuo mere protiv naše zemlje, posle žestokog pritiska Brisela i evropskih državnika na premijera Hrvatske Zorana Milanovića!

Kada su, nešto posle 17 časova, prvi kamioni iz kolone duge 15 kilometara prešli granicu sa Hrvatskom iz pravca Srbije, naša vlada je, četiri sata kasnije, ukinula kontramere i blokadu za robu koja dolazi od zapadnih suseda i praktično je razrešen višednevni političko-ekonomski rat.

- Granični prelazi Bajakovo i Tovarnik otvoreni su za sav promet, bez ikakvih ograničenja. Izvršena je deblokada granice i svi automobili i kamioni, bez obzira na registracije, mogu da uđu u Hrvatsku - saopštio je Ranko Ostojić, ministar unutrašnjih poslova Hrvatske.

Prvi čovek MUP Srbije Nebojša Stefanović istovremeno je objavio da je ovo velika pobeda za sve naše građane:

- Mi smo se ponašali ozbiljno i odgovorno, a pokazalo se da je Hrvatska prekršila i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i druge sporazume.

POGLAVLjA USKORO HAN je u petak poručio da su svi izgledi da će prva pregovaračka poglavlja sa Srbijom biti otvorena do kraja godine. On je rekao da tome u prilog ide politika pomirenja Vučića i Vlade Srbije prema susedima i nastavak dijaloga sa Prištinom. Vučić je naglasio da se Srbija u prethodnom periodu u svim oblastima ponašala odgovorno i da je zaslužila da napravi naredni korak ka EU.

Milanovića su, kao inicijatora sukoba koji je uz nadolazeći talas migranata potresao region, zvali tokom dana vodeći ljudi EU i direktno mu preneli zahtev da oslobodi granične prelaze sa Beogradom i da ne diskriminiše naše državljane.

Nešto posle podneva, Milanović je nagovestio da sa saradnicima intenzivno razgovara da već u toku dana ili najkasnije u subotu ukine mere na granici sa Srbijom:

- Naša mera na granici možda je bila tvrda, ali ona je bila u odbrani nacionalnih interesa i kontrole toka migranata koji kroz Srbiju prolaze bez ikakve kontrole. Razmatramo ukidanje mera, uz upozorenje da ću se, u svakom sledećem trenutku kada ocenim da je to u hrvatskom interesu, poslužiti nečim sličnim ili istim - povukao je Milanović ručnu.

Za to vreme evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han je iz Beograda, gde je razgovarao sa premijerom Aleksandrom Vučićem, apelovao na hrvatsku vladu da obustavi blokadu na granici, koja je, kako je rekao, "neproporcionalna i diskriminatorska":

- Nema oko toga šta da se pregovara. U SSP je jasno navedeno, kao i u Šengenskom sporazumu, da mere kontrole granice mogu biti samo u određenim slučajevima, privremene, srazmerne i nikako diskriminatorske, što ovde nije slučaj.

Upitan zašto Brisel nije bio glasniji u kritici Zagreba i kome Srbija može da se žali za nadoknadu štete koju je pretrpela, Han je odgovorio:

- Niko nije savršen, pa ni EU. Uvek ima mesta za napredak.

ZELENO SVETLO ZA SRPSKU AMBASADORKU AMBASADA Srbije u Zagrebu primila je notu Ministarstva vanjskih i evropskih poslova Hrvatske kojom je obaveštena da je predsednica Kolinda Grabar Kitarović dala agreman Miri Nikolić za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Srbije u Hrvatskoj. Ona je karijerni diplomata koja odlazi u Zagreb sa mesta pomoćnika ministra spoljnih poslova za multilateralnu saradnju, a bila je na diplomatskim dužnostima u Njujorku, Ženevi, Bukureštu i Beču.

Vučić je poručio da će Srbija nastaviti da sarađuje sa hrvatskim komšijama i da je naša zemlja i u ovoj krizi pokazala evropsko lice. Na optužbe Milanovića da u izbegličkoj krizi postoji "zavera ekipice Orban, Vučić i lider HDZ Tomislav Karamarko", šef srpske vlade je rekao:

- Sa Karamarkom sam se video samo jednom, i to na inauguraciji Kolinde Grabar Kitarović. Toliko je to tajni sastanak bio da je tom susretu prisustvovalo 50 Milanovićevih policajaca. Ne želim ni da odgovaram na izjave da je Srbija slučajna država. Reći to zemlji čija je državnost jedna od starijih u Evropi, najbolje govori o onome ko takve izjave daje.

Han je oštro osudio i retoriku hrvatskog premijera, posebno nazivanje Srba - varvarima:

- Niko od nas nije varvarin, svi smo mi Evropljani. Možda je takvih ljudi bilo u prošlosti, ali tamo ne treba da se vraćamo. Takve izjave za mene su, i lično i kao evropskog zvaničnika, neprihvatljive!

Vučić je objasnio i da je Srbija morala da primeni kontramere na granici kako bi zaštitila državu od kršenja svih sporazuma i zakona od strane Hrvatske.

Svega sat vremena posle obraćanja Vučića i Hana u vili "Bokeljka" u Beogradu, počeli su da stižu signali iz Zagreba da će rampe na graničnim prelazima biti podignute. To se ubrzo i desilo.

Povodom migranske krize koja se nastavlja, Han je pozvao celu međunarodnu zajednicu da se uključi u rešavanje jer to nije samo evropski problem.

Upitan da li će EU vraćati izbeglice sa Bliskog istoka i iz Afrike u Srbiju na osnovu sporazuma o readmisiji, on je rekao da o tome ne bi trebalo da se raspravlja unutar Evrope.

Vučić je, reagujući na Hanovu izjavu, poručio da su sada propale sve zavereničke teorije o vraćanju izbeglica u Srbiju.

Pre toga je portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančič potvrdila je da je Federika Mogerini razgovarala telefonom sa Milanovićem:

- Brisel je od Zagreba zatražio hitno objašnjenje odluke o zatvaranju graničnih prelaza sa Srbijom za kamionski saobraćaj. To je učinjeno u kontekstu istrage pravne službe EK o mogućem kršenju SSP od Hrvatske. Naše prve procene kažu da postoje ozbiljni problemi u vezi sa usklađenošću odluke hrvatske vlade sa SSP.

Hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić izjavila je da su tenzije između Hrvatske i Srbije potpuno nepotrebne:

- Treba početi sa rešavanjem problema oko migranata, u partnerstvu sa državama EU ali i sa državama kao što je Turska. To je problem obe države i neće se rešiti prebacivanjem krivice.

EVROPA VAS NIJE OSTAVILA

SRBIJA je u petak dobila i velike pohvale za tretman prema migrantima, koji u ogromnom broju već nedeljama prolaze kroz našu zemlju. Han i Vučić obišli su prihvatni centar Principovac, nadomak graničnog prelaza Sot sa Hrvatskom, u kojem je smešteno oko 300 izbeglica iz Sirije.

Izbeglice koje su zatekli, kako kažu, nemaju nikakve primedbe na tretman, ali žele da što pre nastave put ka zemljama EU.

- Nijedna zemlja ne može biti ostavljena da sama rešava ovaj problem. Problem može biti rešen samo ako svi rade zajedno u duhu solidarnosti i podele tereta. Ne treba da podižemo nove granice, zidovi nisu ono na čemu počiva EU - rekao je Han, i poručio da će Brisel obezbediti finansijsku i političku podršku Srbiji.

Premijer Vučić istakao je da je Srbija zemlja kroz koju je prošao najveći broj izbeglica, koje su dolazile iz Makedonije i Bugarske, ali da su one dobro zbrinute i da nije bilo nikakvih problema:

- Sve što možemo i koliko možemo, pružamo. (S. K.)

NAŠI GRAĐANI MOGU DA TUŽE HRVATSKU

GRAĐANI Srbije koji su proteklih dana vraćani sa hrvatske granice samo zbog toga jer nose srpski pasoš, imaju na raspolaganju pravne mehanizme koje mogu da upotrebe zbog povrede prava na slobodu kretanja - kaže za "Novosti" Suzana Paunović, direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Suzana Paunović

Prvo, kako navodi, mogu da se obrate nadležnim institucijama Hrvatske, a ukoliko ne budu zadovoljni njihovim odlukama, što je u konkretnom slučaju moguće, sledeći korak može biti podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Na pitanje koja su, sa pravne tačke gledišta, povređena prava srpskim državljanima kojima je onemoguđen ulazak u Hrvatsku, Paunović odgovara:

- Zabrana ulazaka osobama sa srpskim pasošem može se tretirati kao povreda člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koji nedvosmisleno ukazuje da se uživanje prava i sloboda iz ove konvencije obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu. (D. R. Đ.)