Vučić : Akcija odmah
05. 07. 2014. u 19:57
U autorskom tekstu za "Informer" premijer Srbije Aleksandar Vučić napisao je da neće odustati od reformi, koje su u Srbiji neophodne
KO se sukobi sa srpskim mentalitetom, navikama i taborima uvek je osuđen na propast. Taj začarani krug moramo da prekinemo: da pobedimo sebe. Nema nikakvih zavera, za sve što nam se desilo u najvećoj meri smo krivi sami. Sanjali smo i stradali, vreme je da se probudimo
Naslov ovog teksta je, vrlo namerno, preuzet iz kampanje Frenklina Delana Ruzvelta, demokratskog kandidata uoči predsedničkih izbora u Americi 1933. godine.
Vrlo jednostavno - ako postoji neko na koga treba da se ugledamo (ne da se poredimo, ta ambicija bila bi nesuvisla), onda je to čovek koji je bio trideset drugi predsednik SAD i od kojeg sam naučio:
Pod jedan, da je jedina stvar koje treba da se plašimo sam strah i to je ono što mislim da je ključno za svakog ko se bavi javnim poslom, posebno politikom.
Sa drugom stvari koju je rekao, bar u našem, srpskom slučaju, ne mogu da se složim, a to je da je svakoj zemlji potrebno smelo i istrajno eksperimentisanje. Naime, kao narod i država eksperimentisali smo, pokušavajući da malo radimo, mnogo kukamo i tražimo da budemo plaćeni za sve ono što nismo zaradili. U međuvremenu, poverovali smo u sopstvene opsene da vredimo više od onoga što je realno i niko živi ne može da nas razuveri u tome.
Trnje u tunelu
Drugim rečima, danas, kada Srbiji predstoji usvajanje niza reformskih zakona, zakona o radu, privatizaciji, stečaju, planiranju i izgradnji, kao i set zakona koji regulišu medijsku sferu, što je svakako najsmeliji politički potez u poslednjih dvadesetak godina, ono osnovno što imam da kažem jeste nešto vrlo kratko:
Ova vlada se neće plašiti. I neće odustati. Pritom, svima onima koji će odmah povikati da im je dosta teškog života i mučenja reći ću da smo živeli bolje i mnogo bolje od onoga što smo zaslužili i zaradili. Svojom neodgovornošću, pre svega, nas političara, uspeli smo da samo u periodu od 2008. do 2012. povećamo nezaposlenost sa 14,4 na čak 26,1 odsto, kao i da povećanjem penzija i plata u javnom sektoru koje je urađeno bez ekonomske podloge i bilo kakvog racionalnog razloga podignemo nivo javnog duga sa 34,2 na 62,5 odsto bruto domaćeg proizvoda!
Srbija kao Džordan
Danas, možda prvi put u savremenoj srpskoj politici, imamo jasan plan za uspostavljanje stabilne ekonomije, čvrste države sa uređenim javnim finansijama. Do tog svetla moraćemo da prođemo kroz mnogo trnja u mračnom tunelu, ali sam potpuno siguran da će na kraju mandata Vlade Srbije mnogi koji nas danas kritikuju morati da priznaju da smo uradili veliki posao za našu zemlju i za našu decu.
Oni koji to ne razumeju neka pogledaju kratki film koji je, svojevremeno, da bi motivisao ljude da pokušavaju, napravio Majkl Džordan, najveći košarkaš svih vremena. Srbija je kao Džordan. Bezbroj puta je promašivala, ali uveren sam da posle mnogo teških mera, kao posle njegovih napornih treninga, dolazi do neslućenih uspeha. Inače, ceo film o Džordanu je sastavljen od snimaka njegovih promašaja, uz vrlo kratku poruku - da li znaš koliko puta treba da probaš i koliko puta da promašiš da bi postao Majkl Džordan?
Pritom, da ponovo budemo načisto. Nemamo ni tu vrstu džordanovske ambicije da budemo najbolji ili najveći, bez obzira na broj promašaja.
Nemamo ni vremena za to. Ako promašimo ovaj put, u ovom mandatu, ja neću samo završiti na klupi, nego ću morati zauvek, oslobođen i sujete i patetike, da napustim politički teren.
Biće to i moj, lični poraz, u poslu u kojem nema ničeg ličnog.Zato je ovde, prosto, reč o nasušnoj potrebi jedne zemlje da bar proba da se promeni.
Da pokuša da izađe iz začaranog kruga u kome se našla.
Da se pokrene i da konačno prestane da se plaši tog pokretanja.
I jasno je da to nije lako, kao što je i jasno da su ljudi ovde i umorni, i konstantno depresivni, i sluđeni, i da im je u glavi češće „dosta mi je svega“ od bilo kakve želje za promenom.
Uvek drugi kriv
Šta da se radi, takva nam je Srbija danas. Zemlja svakakve prošlosti i teških navika i zemlja koju najviše volimo. Večno podeljena na dva, do kraja nedefinisana, tabora, čiji se članovi vrte na nekom čudnom ringišpilu, čije je kretanje teško razumeti i još teže predvideti, ali koji svima omogućava da danas kod iste stvari budu „protiv“, a sutra, opet kod iste stvari, „za“, a da pritom nikako ne odstupe od svog osnovnog prava da, u oba slučaja, baš oni, jedini budu - u pravu.
Da, da ne zaboravim, i našu potrebu da uvek neko drugi bude kriv; i potrebu da onoga koji iskače vratimo u istu ravan; i stalnu želju za uravnilovkom u nemanju - ako nemam ja, ne možeš ni ti da imaš - i želju da što manje radimo; i da sve završimo na neku foru; da ne ustajemo za posao od trista evra... i na kraju, još jednom, onu najveću, konstantnu potrebu da ništa od toga ne promenimo. Nikada!
A ako se neko drzne, ako proba, pokuša, krene... onda se ringišpil zavrti i oni koji su bili za reforme odjednom budu protiv; oni koji su bili za zakone uglas viču kako su zakoni loši; zastupnici prava poslodavaca postanu zastupnici prava sindikata; levičari postanu desničari, desničari pređu u levicu; intelektualci mašu pesnicom; radnici odbijaju da rade...
I jedini koji u svemu tome ostane napušten, ojađen i kriv jeste upravo onaj ko je nešto pokušao. Kako si se usudio?! - viče mu, složno, Srbija.
Oni koji se sukobe sa srpskim mentalitetom, navikama i taborima uvek su bili osuđeni na propast. To kolo i taj začarani krug, jednom zauvek, moramo da prekinemo. Da pobedimo sebe kako bismo imali šansu, kakvu-takvu.
Setim se kada mi je najteže, kada, recimo, čitam liberalne mislioce koji se, samo da bi bili protiv, vraćaju marksističkim korenima, ili kada vidim kako nekadašnji zagovornici reformi pričaju kako reforme treba odložiti do nekog povoljnijeg trenutka... e, tada se setim, da sam na izborima pobedio baš zato što sam obećao reforme, i akciju, i promene.
I da je gotovo polovina onih koji su izašli na izbore reklo „da“ baš tom planu i tom pozivu.
To predstavlja, bar za mene, i svojevrsnu obavezu.
Najpre da kažem, veoma jasno, da smo za sve što nam se dogodilo u najvećoj meri sami krivi i da nema nikakvih zavera, belosvetskih zavrzlama, vanzemaljaca, vatikansko-pravoslavno-budističko-cionističko-šamanskih urota, predskazanja, uroka...
Mnogo je prostije od toga, i to toliko da mi je neki put i samom žao. Što bar vanzemaljaca nema, kao opravdanja. Za sve nas.
Ali nema. Ima nečeg drugog.
U Srbiji se, na primer, nedeljno radi devet sati manje nego u Evropi. Kada se to pomnoži sa brojem nedelja - godišnje radimo puna dva meseca manje nego Evropljani.
Pljeskavice i putevi
U Srbiji, pored toga, gubimo najmanje nekoliko stotina miliona evra godišnje zbog sive ekonomije. A kada smo poslednji put, uzimajući pljeskavicu na kiosku, tražili fiskalni račun? A posle takvog, našeg nemara pitamo se gde su nam putevi, pruge, škole i bolnice.
U Srbiji, kako smo se ponašali prema sopstvenoj zemlji i prema sopstvenom dobru, koliko smo malo radili, a koliko smo lagali, i sebe i druge, nismo ni tako loše prošli.
Zdravstvo nam je na poslednjem mestu u Evropi, prosveta tu negde, infrastrukture nema, privrede takođe...
A mi smo još tu. Kako - niko ne zna. Kao što se ne zna ni koliko bismo još izdržali da nastavimo po starom. Ipak, od predviđanja i prognoziranja kliničke ili stvarne smrti draži su mi život i budućnost.
Taj deo obaveze koju su mi ti izbori doneli jeste da, pošto otvoreno kažem gde smo i šta smo, probam, zajedno sa svojim kolegama, to i da promenim. I da to probam po svaku cenu i uz svaki otpor. Uzgred, u srpskoj istoriji je poznato da je svakoj dobroj i zdravoj meri pružan najveći otpor, a da su najviše i najjače pozdravljene odluke bile najlošije i najštetnije za naš narod.
Srbija, jednostavno, mora da počne da radi. I neka se buni ko god hoće, svaku raspravu ću i lično da podržim, ali od jedne stvari neću da odstupim, jer mi je to i pravo i dužnost.
Rad i samo rad
Neću odstupiti od reformi i od zakona kojima je rad upravo i svrha.
Oni treba da omoguće brže i lakše zapošljavanje (nova radna mesta), treba da podstaknu investicije (nova radna mesta), da pokrenu privredu (opet nova radna mesta), da suzbiju sivu ekonomiju (još jednom: NOVA RADNA MESTA!).
I uopšte ne tvrdim da je svaka od mera koje smo predvideli za oporavak zemlje i njene ekonomije najbolja na svetu.
Tvrdim samo da su neophodne. I da su samo prve od mnogih koje moramo da preduzmemo.
I da sve imaju samo jedan cilj. Da ljudi u Srbiji rade.
A to - rad - je, naročito ako shvatimo da nema drugih krivaca, jedini način da nam i zaista bude bolje.
Rad mora da bude naša glavna ideologija, osnova naše vere, naš glavni zalog za svaku i svačiju budućnost. Rad mora da bude naš poslednji eksperiment i poslednji pokušaj!
Mi, građani Srbije, moramo da prestanemo da sanjamo da ćemo ako ne budemo umeli da radimo, umeti nešto drugo.
Stradali smo sanjajući takve snove i sada je red da se probudimo. I da naučimo da radimo.
I zato, na kraju, ovaj prilog raspravama o reformama i reformskim zakonima završavam onim čime je ova vlada i dobila mandat na izborima:
Reforme odmah!
Zakoni odmah!
Rad odmah!
I neka se niko ne nada da ću od toga da odustanem. A svaku raspravu ću, ponavljam, da podržim, čak i onu čija me dokonost nervira.
Ali vremena za gubljenje više nemamo.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
DŽON KIRBI: Gradonačelnici da rade na alternativnim lokacijama, ukloniti policijske snage
PORTPAROL Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi izjavio je da Amerika ostaje pri svom stavu da premijer Aljbin Kurti i Vlada Kosova moraju da obezbede da izabrani gradonačelnici u opštinama na severu obavljaju svoje dužnosti sa alternativnih lokacija, kao i da uklone policijske snage iz blizine zgrada opština, preneo je RTV21.
01. 06. 2023. u 00:04
BIRTANSKI IZASLANIK ZA KiM PIČ: Odluka o nasilnom ulasku gradonačelnika u opštine na severu nije mudra
IZASLANIK Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič saopštio je posle sastanaka koje je danas imao sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija, da je odluka o nasilnom ulasku gradonačelnika u zgrade opština na severu KiM imala teške posledice i da nije bila mudra.
31. 05. 2023. u 23:19
POJAVILA SE INFORMACIJA DA JE DUŠAN U KOMI: Oglasio se advokat uhapšenog Srbina, ima molbu za sve zabrinute
ADVOKAT Predrag Miljković demantovao je večeras informacije koje su se pojavile na društvenim mrežama, da se uhapšeni Dušan Obrenović nalazi u komi.
31. 05. 2023. u 22:43
OVO JE BEZ PRESEDANA: Svih pet stalnih članica SB UN osudile akcije Prištine
SVIH pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN - SAD, Francuska, Kina, Velika Britanija i Rusija - su izrazile svoju nedvosmislenu osudu agresivnih i destabilizujućih akcija Prištine, što je izuzetan preokret događaja, ocenjuje spoljnopolitički savetnik premijerke Srbije Nikola Stojanović.
31. 05. 2023. u 21:50
MINISTAR VUČEVIĆ SA MINISTRIMA ODBRANE MAĐARSKE I ITALIJE: Razgovor o situaciji na Kosmetu
POTPREDSEDNIK Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević razgovarao je u utorak telefonom sa ministrom odbrane Mađarske Krištofom Šalajem Bobrovničkim, dok je danas, takođe u telefonskom razgovoru, sa italijanskim kolegom Gvidom Krozetom razmenio mišljenja u vezi sa aktuelnom bezbednosnom situacijom na Kosovu i Metohiji.
31. 05. 2023. u 21:34
NIKSI
05.07.2014. 20:41
Vrlo je bitno sto Srbija ima na mestu premijera, coveka koji ima puno energije i trazi konkretne rezulatate.Samo sa takvim stavom i odlucnoiscu Srbiji moze biti bolje!!!
@NIKSI - U pravu si. Zasluzuje divljenje! Ima ludacku energiju.
@NIKSI - hahahaha dobro si me nasmejao.
U suštini, mi i jesmo glasali na izborima da se reforme ubrzaju.
Srbija je dobila istorijsku šansu da postane moderna pravna država. Politika Aleksandra Vučića i naš evropski put, uz saradnju sa Rusijom, Emiratima, SAD-om i ostalima, ima snažnu podršku na svim meridijanima. Građani su takođe na martovskim izborima dali jasnu podršku tom putu. Moramo biti strpljivi neko vreme dok reforme, koje neće biti lake, ne počnu davati rezultate. Tada će naša ekonomija krenuti uzlaznom putanjom i biće nam bolje u svim oblastima.
Komentari (48)