Fajgelj: Samoporicanje je srpska boljka

Jovanka Simić

10. 05. 2014. u 21:18

Filolog i direktor Kulturnog centra Novi Sad dr Andrej Fajgelj: Srbija je najveći projekat svih nas, koji treba da traje vekovima. Savremene bitke ne bode se sabljama, nego znanjem

PO mnogo čemu dr Andrej Fajgelj, doktor filologije i direktor Kulturnog centra Novog Sada (KCNS), netipičan je srpski 35-godišnjak: blagovremeno je završio studije u Novom Sadu, odslužio redovnu, a ne civilnu vojnu obavezu i zahvaljujući stipendiji otisnuo se na magistarske studije u Francusku. Doktorirao je na Univerzitetu „Pol Valeri“ u Monpeljeu.

Uz sve to, poliglota je, govori desetak jezika, solidno poznaje još pet, ali tvrdi da je život veoma kratak da bi čovek zaista mogao da valjano savlada više od četiri jezika. Sa suprugom Jovanom, profesorom italijanskog i francuskog jezika, već je oformio veliku porodicu. Imaju Andreu (10), Marka (8), Anu (3) i Relju (1).

Nezvanični nadimak „Guslar“ prikačio mu je onaj deo Srpske Atine koji je pre dve godine prešao u opoziciju. Trebalo je da zvuči kao rugalica, ali ne i za Fajgelja. S ponosom ističe biografski detalj da je odbranu svoje doktorske disertacije „Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle“ dopunio tako što je profesorima u Monpeljeu odguslao i otpevao stihove Majke Jevrosime iz epske pesme „Uroš i Mrnjavčevići“!

Vrlo dobro su profesori razumeli univerzalnu poruku naših predaka o slobodi i časti, mada je mladi diplomac pevao na srpskom. Jer, neposredno pre ispita, Fajgelj je svakom od njih uručio ep o Mrnjavčevićima, koji je sam preveo na francuski jezik.

GUSLE Uz napomenu da se potrudio da sviranjem na guslama ovlada i njegov stariji sin Marko, Fajgelj kaže da je ovaj stari srpski instrument, koji Slovenci pokušavaju da patentiraju kao svoj, uvek smatrao važnom „stavkom“ srpskog identiteta. - Koliko je ta „stavka“ važna, shvatio sam tek kada je moj profesor Pjer Sozo, jedan od najvećih francuskih helenista i jedan od retkih aktivnih evropskih indoevropeista, predložio da radim doktorat o guslama.

- Uporedo sa stremljenjem ka najvišim evropskim vrednostima, Srbija mora da vrati na pijedestal porodične vrednosti naših starih, jer ako to ne učinimo zagubićemo se u vrtlogu globalizacije zato što se savremene bitke ne vode jataganima i sabljama, nego znanjem, radnim navikama i čvrstim sistemom vrednosti - kaže Fajgelj za „Novosti“.

* Netipični ste predstavnik mladih Srba i po tome što ste devedesetih, za razliku od vršnjaka, često boravili u inostranstvu...

- Tačno je da sam u to vreme, tražeći bilo kakav posao, a kasnije i zahvaljujući stipendijama, popunio tri pasoša.

* Kako ste uspevali tada da se domognete inostranstva, a niste imali člansku knjižicu ni JUL-a, ni SPS?

- Išao sam da radim na farmi, da muzem koze, prao sam kola i radio druge poslove koje niko nije hteo. Štedeo sam sitan džeparac, dao ispite u junu sa prosekom 9,5 i otišao na Kipar. Išao sam svuda gde nisu tražili vizu.

* Kako ste Srbiju tada videli spolja?

- Znate onu anegdotu o žabi koja se kuva na sve višoj temperaturi i ne primeti da je skuvana. Međutim, kada bi žaba iskočila iz poluvrele vode u hladnu, pa natrag, primetila bi razliku. Ja sam ta „žaba“ bio u to vreme i moj prvi zaključak o nama koji sam stekao boraveći u dvadesetak država jeste da mi Srbi naprosto bolujemo od samoporicanja.

* Šta podrazumevate pod terminom „samoporicanje“, koji je uveo naš profesor Milo Lompar, autor knjige „Duh samoporicanja“?

- Može se govoriti i o nacionalnoj samomržnji, autošovinizmu, o tom pounutrašnjavanju antisrbizma. Kao što je krajem 19. i početkom 20 veka u svetu vrhunac dostigao antisemitizam, tako je sada vodeći oblik rasizma u svetu antisrbizam. On polazi sa stanovišta da Srbi nisu ljudi, a ako i jesu, oni nisu ravnopravni sa drugim ljudima, njihove žrtve i njihova prava se ne moraju poštovati.

* U Srbiju ste se vratili 2005. godine, mada su vam prijatelji „dobronamerno“savetovali da to ne činite, zar ne?

- Verovao sam i sada verujem da sam napravio ispravan potez. Nemam kompleks niže vrednosti što sam Srbin, koji mnogi naši mladi ljudi danas imaju, a da ni ne znaju zašto.

* Kakav vam je utisak - zalečujemo li bolest nesamopoštovanja?

- Sporo. To se veoma pogoršalo naročito otkad su neki novi, mladi ljudi, među kojima sam i ja, počeli da zastupaju neku novu vrstu rodoljublja i samopoštovanja, viziju neke treće Srbije. Jer ranije smo imali glasne samomrsce i glasne samoljupce koji su realno bili saveznici. Šta reći o ljudima iz Srbije koji su tokom bombardovanja NATO naše zemlje podržavali to bombardovanje? Ili o ljudima koji se svih ovih godina bave temom ratnih zločina, a da nikada nisu osudili zločine nad Srbima, uključujući i one u Jasenovcu?

VREME JE ZA POBEDE Osvrnuvši se na plan da Novi Sad 2021. godine dobije status prestonice evropske kulture, Fajgelj ističe da je najvažnije verovati u pobedu:
- Kao nacija previše smo se navikli na poraze, vreme je da počnemo da pobeđujemo, a jedna od tih pobeda biće i ulazak Novog Sada u visoko evropsko društvo gradova čiji su sinonimi tradicija i kultura.

* Kako se vi, zastupnici vizije o trećoj Srbiji, snalazite između dve ekstremne vizije - da Srbija treba da bude tradicionalna, ali ne i moderna, odnosno da može da bude moderna država ako se odrekne svog tradicionalizma?

- Mi ne želimo da budemo između, nego iznad njih. Nećemo da sedimo između dve stolice, pa da propadnemo kada se one razmaknu. Nećemo ni da mirimo crno i belo, pa da kada se oni pomešaju živimo u sivom svetu. Mi težimo svetu boja koji naša zemlja još nije otkrila. To je vapaj jedne nove generacije koja misli da nijedan od ta dva ekstrema nisu dobri za nas, da nam treba treći put.

* Bez obzira na sve reference, prvenstevno obrazovne, niste dočekani raširenih ruku u Novom Sadu kada ste pre godinu i po imenovani za direktora Kulturnog centra...

- Kao i svaki čovek, ja imam i vrlina i mana. Ali, promovisao sam našu kulturu u inostranstvu, doktorirao sa najvišim pohvalama, a znamo da otprilike pet odsto doktorata biva tako ocenjeno. I vratio sam se u Srbiju. Ovde sam aktivan i profesionalno i politički, ovde gradim porodicu. Ispada da je sve to nepoželjno, novosadska javnost pokušala je da me ispljune kao strano telo. Gusle kao problem? Pitam se šta bi na to rekli Vuk Karadžić ili Gete? Ili kolege sa Harvarda koji izučavaju gusle i na svom univerzitetu imaju najveću biblioteku o guslama? To je ta kriza vradnosti od koje kao nacija bolujemo.

* Osim guslama, dodatno ste najedili neke ljude jer ste izdali naređenje da se sa zgrade KCNS skine latinični i postavi ćirilični natpis...

- U Novom Sadu do 1954. većina natpisa bila je ćirilična. Te godine dogodio se najžešći udar na ćirilicu, hrvatski i srpski jezikoslovci sklopili su Novosadski ugovor i to je bio početak sumraka ćiriličnog pisma. Ta višedecenijska epidemija prisustvo ćirilice u Srpskoj Atini svela je na ispod 10 odsto. Apsurdno je da je jedan deo novosadske javnosti zbog te table pokrenuo hajku na mene baš u vreme kada se slična hajka na ćirilicu dešavala u Vukovaru.

* Gromoglasno vam je zamereno i što ste iz postavke radova studenata Akademije umetnosti izostavili sliku Isusa koji u ruci drži svežanj novčanica. Kako sada gledate na tu svoju odluku?

- Umetnik ima slobodu da slika što poželi, da uvredi i hrišćanskog vernika i žrtvu Holokausta i nacionalnu manjinu i seksualnu grupaciju, da slika kukaste krstove, ali nema pravo da crta kukasti krst na Sinagogi, recimo, i još da traži da Sinagoga plati boju. KCNS nema pravo i ne želi nikoga da vređa. U vezi sa tom slikom Isusa konsultovao sam se sa predstavnicima pet konfesija u Novom Sadu i oni su se saglasili da je ta slika uvredljiva. NJihov stav sam dužan da ispoštujem jer 90 odsto Novosađana pripada nekoj od tih verskih zajednica.

RODOSLOV SA TRI DOKTORA Andrej je treći doktor nauka u porodici Fajgelj, posle oca Stanislava, univerzitetskog profesora psihologije, i dede Aleksandra, profesora Interne medicine na Univerzitetu u Sarajevu. Novosađani i danas u lepom sećanju čuvaju i drugog Andrejevog dedu - Ivana Fajgelja, čuvenog jugoslovenskog hirurga i prvog direktora Instituta u Sremskoj Kamenici.

* Gde je granica između cenzure i umetničke slobode?

- Što se cenzure tiče, podsetiću da je u vrlo sličnim okolnostima, zbog neprilične slike, otkazana izložba u Evropskom parlamentu u Strazburu, da su u to vreme u Francuskoj zabranjene promocije komičara Djedonea, a u Beogradu je nedavno otkazana promocija knjige „Srebrenička podvala“. Postoji dijametralno suprotan stav kritičara prema tim događajima. Ovde ispod KCNS, zbog otkazane izložbe i slike Isusa-materijaliste, nekolicina ljudi su u znak protesta mokrili na ulazu, gole zadnjice trljali o izlog galerije, pokretali bojkote... Ali, niko ni „a“ nije rekao protiv vrlo sličnih slučajeva koje sam nabrojao.

* Za godinu i po svog mandata od KCNS zatvorenog tipa stvorili ste instituciju otvorenu za građane...

- Sve je danas projekt. Srbija je najveći projekat svih nas, ogroman projekat koji treba da traje vekovima.



RAT SA “FEJSBUKOM“

ZAHVALJUJUĆI Fajgeljovoj inicijativi, peticiji i borbi koja je trajala dva meseca, „Fejsbuk“ je prošle godine načinio presedan i opozvao svoju odluku da ukine stranicu „Međunarodne inicijative za praćenje antisrbizma“. Na toj stranici Fajgelj i više od 1.000 potpisnika pobunili su se zbog prećutkivanja srpskih žrtava u Jasenovcu, koje se dogodilo u jednoj španskoj TV emisiji. Mali korak za „Fejsbuk“, ali ogroman u borbi protiv internet-satanizacije Srba.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (13)

Filip

10.05.2014. 21:37

Cim je doktorirao u Francuskoj, znaci da je ubaceni strani element...kao i drugi doktoranti sa zapada.

gorki

11.05.2014. 21:04

@Filip - Ovaj mladi covek dokazuje svojim delima da je za SRPSTVO i govori istinu .Nije kao ti bezobraznice ?Da je srece Andrej bi bio na visokoj drzavnoj funkciji ,jer samo tako realni ljudi koji su kao on mogu pomoci ovoj drzavi .

Michel

03.07.2014. 00:43

@Filip - auuh,kakva dekadencija?Treba da se stidite svoje plitke i neosnovane besede!Elem,i ja sam diplomirao u Francuskoj,zato sto me tamo vihor zivota odneo,a sutra bih doktorirao i u Tirani!I naravno da sam strani element,i ja i svi mi sto smo se doskolovali u inostranstvu,i bicu,s ponosom!I boricu se da Srbiji bude bolje,dace bog,sto se kaze.Samo napred svi u nove pobede i ovde i tamo.

Живко

10.05.2014. 21:52

Задивљен сам сазнањем да постоје људи попут овог младог човека који имају јасан и чврст став о оним моралним вредностима које су допринеле да се наша цивилизација обликује и достигне данашњи ниво технолошког и сваког другог развоја. Ова чињеница даје наду у то да ће ти људи, властитим врлинама и свешћу о потреби да се планета сачува и за оне који долазе после нас, и успети у томе, упркос свакодневним злослутнимстрепњама.

mike kos

11.05.2014. 01:21

Mladicu, retko jasan cilj I nepokolebljivost...nadam se da ima dosta takvih mladih ljudi I da ce ubrzo izniknuti kao I ti. Cvetaj I budi ono sto jesi.

из главе

11.05.2014. 08:02

браво, тако се брани домовина, живи и здрави били

Mali bata

11.05.2014. 09:49

Nedavno je bila rec da privreda je pokretac svega ali nije jedini uslov za podizanje standard. Bez ikakve sumnje da Srbija ce nastaviti saradnju sa univerzitetima u svetu ali ne da salje svoje sinove i cerke na skolovanje vec da razmene iskustva na univerzitetskom nivou, ali prvo mora da podignemo i izravnamo politicke i pravne vrednosti sa zemljama u svetu, da dokazemo da radimo za dobro svom narodu a ne politickoj ili drzavnickoj eliti interes, kao danas.

Spiridon S.

11.05.2014. 15:09

Pravilno shvatanje tradicionalnog je neophodno i vazno za stabilan sistem vrednosti jednog drustva i nacije..Dokazi postoje u najrazvijenijim drzavama i kulturama..to je moguce videti u svim evropskim centrima,pod uslovom da tamo ne boravite dva dana u kupovini..vec da obidete muzeje,galerije i druge kulturne institucije..U nasoj kulturnoj javnosti veliki je broj "skorojevica"koji svoje demagoske osnove poimanja upakovane u salene ambalaze prodaju kao "moderno"i "napredno"..Podrska Gos.Faigelj.

sasha

13.05.2014. 12:11

@Spiridon S. - Mene zanima da neko konačno objasni šta su te "породичне вредности наших старих"? Svi pominju te mitske porodične vrednosti, a niko da ih objasni. A super mi je što sebe Fajgelj Treću Srbiju vidi iznad ostalih. To "iznad" mnogo govori o njemu.

Makrijan

11.05.2014. 19:21

Andrej je i lep i pametan i obrazovan i porodican - jednom recju to je covek koji svima nama daje nadu i vraca samopouzdanje. Eh, da je takvih vise - gde bi nam bio kraj......

mrgud

11.05.2014. 21:46

Svaka čast ovom mladom čoveku, pre svega na mnogočlanoj porodici, što je za svaku pohvalu, to je njegov najveći uspeh, a zatim slede ostali.