DRUGA STRANA: Malo veliko platno

Ratko DMITROVIĆ

17. 01. 2014. u 21:33

Srpske filmadžije i dalje beže od nacionalno-istorijskih tema. Ovde je, pre svega, reč o velikom nedostatku talenata i manjku hrabrosti. Čekamo da se prvo pojavi, a drugo da nestane

Ne tvrdim ali verujem da ne postoji nijedan američki film u kojem zastava (manja ili veća) te zemlje ne defiluje kroz minimum deset kadrova: na kući, na motoru, u kabinetu, na radnom stolu, na zidu trošne kafane u dubokoj provinciji, ispred palate pravde, pozorišta, na ogradi auto-otpada. U Holivudu je to normalno, stvar pristojnosti, nešto što se podrazumeva.

A srpski film? E, tu se zastave doživljavaju kao provokacija, nacionalizam, čak uvreda. „Marš na Drinu“ poslednji je srpski film gde nacionalna zastava ima funkcionalnu poziciju i nije predmet sprdnje. Sličnu ulogu srpska trobojka, istina, igra i u Dragojevićevim „Lepim selima...“, ali oko tog ostvarenja postoje podeljena mišljenja. Oni sa negativnim stavom kreću od pozicije da „Lepa sela...“ nisu srpski već antisrpski film. Nevažno, bar u ovom slučaju.

Želi se reći nešto drugo: srpske filmadžije i dalje beže od nacionalno-istorijskih tema brže i dalje nego sotona od tamjana. Po okončanju ere partizanskog filma, gde je, istina, bilo „incidenata“ od autora kao što je Živojin Pavlović, srpski filmski stvaraoci okreću se najpre laganim komedijama, među kojima je bilo banalnih ali i vrlo uspelih, da bi potom krenuli s plagiranjem smrdljivih holivudskih splačina, sa gotovo identičnim scenarističkim postavkama, kadrovima, likovima, dijalozima.

To bezidejno tumaranje kroz paučinu satkanu od tehnološkog savršenstva i zastrašujućeg netalenta uništilo je savremeni srpski film pre nego što je takav nastao. Anacionalna, da ne kažem antisrpska, pozicija u stvaralačkom naponu savremenih srpskih filmadžija postala je podrazumevajuća. Ako scenario nije bar kritički intoniran prema svakoj srpskoj stvari, po njemu se neće snimati. Obrazloženje uvek isto: nema para.

U vreme izdisaja klasičnog partizanskog filma bivše Jugoslavije, valja podsetiti, snimljen je 1981. godine „Banović Strahinja“; inspirisan srpskom istorijom, ali u izvedbi tu srpske ruke gotovo da nije ni bilo: scenario i režija Vatroslav Mimica, produkcija nemačko-jugoslovenska, glavni glumci Franko Nero, Sanja Vejnović i Dragan Nikolić. Jedino je Nikolić iz Srbije.

Ponet događajima i postkomunističkim buđenjem naroda, Zdravko Šotra je snimio 1989. godine film „Boj na Kosovu“. Takav istorijski događaj ne stavlja se na filmsku traku bez najmanje 100 miliona dolara. Šotra nije imao da plati ni lokalne statiste, što se vidi u svakom kadru.

Izgleda da je taj film, tačnije neke ocene o njemu u inostranstvu, ulio strah u kosti srpskim stvaraocima i doveo do ovoga što danas imamo. Naime, u dokumentarnom serijalu Bi-Bi-Sija „Smrt Jugoslavije“, snimljenom devedesetih godina, Šotrin film „Boj na Kosovu“ uzet je kao primer srpske nacionalističke euforije. Ko će nakon toga da snimi film inspirisan Stevanom Sinđelićem, Karađorđem, Vojvodom Vukom, Milunkom Savić, majorom Gavrilovićem.

Znači li to da je srpski film zauvek odbacio srpsku istoriju kao inspiraciju? Ne.

Ovde je, pre svega, reč o velikom nedostatku talenata i manjku hrabrosti. Čekamo da se prvo pojavi, a drugo da nestane.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (23)

Davor

17.01.2014. 21:38

Pa, naravno! Kad su ministri kulture birani po partijskoj lestvici, reditelji koji su dobijali sredstva isto.. a o glumcima da ne pricam! Ima talenata, samo se ne bave politikom! Ovi su napravili klanove, i samo se bogate. A nama uvaljuju razne glupe serije od Ladje do Dolara, ranjenih orlova i ravnih gora.. uzas jedan!

abc

17.01.2014. 22:57

@Davor - U pravu ste 100%. Mlada i anonimna rediteljka je nedavno snimila filmić o odrastanju i o nekim životnim temama koji je završio u takmičarskom programu Sandensa. Podrška države? Nula. Da je nešto jugonostalgično ili "evropsko" u fazonu Biserkove i Kandićeve, ne sumnjam da bi dobila i medijsku i kakvu-takvu finansijsku podršku. A da je ćerka ili sestričina nekog ko je u nekom od tih klanova o kojima ste pisali, ne bismo mi u Srbiji čuli za nju tek pošto je Sandens objavio program.

zoks

18.01.2014. 13:38

@Davor - Davor,a sta to vama smeta u Ravnoj Gori? "evropska i jugonostalgicna" era je zavrsena,hvala Bogu! Postedite nas kandicke,BiseRcice,i europskih "vrednosti"!

Banović Strahinja

17.01.2014. 21:48

„Banović Strahinja“ ce mi biti urezan u mozak dok sam ziva!!! Te scene, toliko realne, toliko jake... nikada se vise ta emocija na takav nacin nije snimila.. evo, jezim se pri pomisli.. oni krici - momenat nabijanja na kolac... uh...

Рђосав

17.01.2014. 22:07

Дмитровићу, а ка`ће ћирилица на овом сајту? То ти је део истог синдрома, ако ниси замијетио...

Рђосав

18.01.2014. 00:21

@Рђосав - Можда у твојој кући. И - нека ту и остане. У јавној употреби - јок.

Фикус

18.01.2014. 05:02

@Рђосав - Ћирилица је основно и званично српско писмо. Латиница служи кад баш ћирилица не може да се примени (што је ретко). Све друго су изговори и оправдања. Ако Бугари могу да пишу кока колу и мек доналдс ћирилицом, зашто ми не можемо макар новине? Оправдања, линија мањег отпора, недостатак храбрости... Будимо искрени једном према себи. Латиница је писмо свих латина и германа. Ћирилица је нешто наше, јединствено и посебно.

Đorđe

18.01.2014. 16:39

@Рђосав - Srpska latinica je potpuno ravnopravno pismo sa srpskom ćirilicom. Jedina je razlika što je ćirilica dosta ređa od latinice. U zvaničnoj upotrebi je ćirilica. U potpunosti poštujem i koristim ćirilicu kao ćešće pismo. A to da Novosti treba da imaju internet opciju i za ćirilicu, i to je tačno. Kada je štampano izdanje ćirilično, i elektronsko treba biti takvo. Ćirilica i latinica su srpska pisma i Vuk je takve pisao i prihvatio. "Patriotama" je lako da dignu tri prsta, kada ne znaju činjenice.

Darak

18.01.2014. 19:40

@Рђосав - Ђорђе донекле се слажем, то да се на сајту направи избор на ком ћеш писму читати новине није толико тешко, поготово што се новина прелама на ћирилици, значи није потребан никакав филтер да једно писмо претвара у друго, треба само добра воља и мало рада. Део у ком пише да су писма равноправна стоји, међутим, кад прошетате БГД-ом пробајте да пребројите рецимо ћириличне рекламе за фирме, или још боље пробајте да нађете ћирилични "билборд"- огласну таблу, јасно је да ће латиница "појести" ћирилицу.

Darak

18.01.2014. 19:50

@Рђосав - Да не причамо о мејкаповима, шоурумовима, стајлинзима или НПР старлета које је то занимање? Концепт је јасан затри језик и затрћеш народ. Срби су почели сами себе да се одричу, почели су да нас кљукају "турцима", па онда фарма и ВБ, палтиш 10 будала гурнеш их у кућу и пустиш да се свађају, све та стоји али забрињава гледаност. Просто је невероватно како смо брзо постали сведоци ерозије морала на свим пољима!

baba Simana

17.01.2014. 22:22

Sve sta je srpsko mora da se potisne kako bi nove generacije rasle sa Sulejmanom i Silom pa kad odrastu i kad ih pitaju koje su srpske najpoznatije licnosti iz 21 veka da kazu Sulejman i Sila.

momcilo

18.01.2014. 05:40

ne slazem se sa nedostatkm talenata i manjkom hrabrosti, jer mislim da je postojanje hrabrosti prvi uslov za prezentaciju licnog talenta, Bog kaze da strasljivci nece naslediti carstvo Bozije, a isto moze da znaci da I na zemlji strasljivci, nemogu uciniti nikakvo delo vredno pomena. nase filmadzije su uglavnom guzolisci od NVO, sahranjujuci srpski film zele da se ulizu tamo nekome na zapadu,

Krle

18.01.2014. 09:11

Ovaj komentar mozda nece pogoditi temu, ali dugo vec ne gledam filmove. Zasto? Jer su uglavnom americki, a od americkih filmova mozda njih 2% zadovoljava moj ukus. Znaci, morao bi pogledati 98 glupih, dosadnih filmova, da bi sa ona 2 dosao na svoje. Zasto se pored daleko boljih evropskih filmova, jos od osamdesetih godina davala prednost americkim, koji su na kraju postali dominantni, pa cak i uzor za druge? Moj odgovor moze biti samo da su tv urednici dobivali provizije ispod stola za kupovinu

Krle

18.01.2014. 09:23

Vidite da globalisti smenjuju silom svojih globalnih veza i novca, ljude koji zele sacuvati tradiciju, kulturu, ljude koji zele pravilno usmerit....politicare, akademike... forsiraju neke svoje umetnike , da bi razbili i same narode. Najgore je sto se to prihvata. Realitiji, politika, obrazovanje. Stvari se razvodnjavaju, ljudi vise ne protestuju a i kad nakon dugog cutanja bude protesta, oni se usmeravaju u nezeljenom pravcu, sa njima se manipulise. Manipulacija ljudima uzima velike razmere.

Krle

18.01.2014. 09:30

Novac nam uredjuje zivote. Politiku vode ljudi koji su u vrh dosli preko novca, a ne najsposobniji, najstrucniji i patriote. Upravo obratno. Najpodliji, oni koji su se prodali da bi pojacali koalicije, oni koji su manipulisali medijima. Filmove dobijamo na slican nacin - ili tv urednik dobije proviziju da kupi neki film, ili drzava dotira neke sumnjive filmadzije ili preko Oscara. Dodele se Oscari i druge filmske nagrade podobnima i onda kao tako markirane ih urednici moraju kupovati

bolje ide ispred

18.01.2014. 10:45

Nije ni cudo kad politicka korektnost je bila u odelu, masni, u ruci aktovka, uglacane cipele, stojati pred TV kamerom i pricati o uspesima politcari normalno drugih drzavama, zvucno izolovan kabinet strazar ispred kabineta i blindirana kola.

Krle

18.01.2014. 12:20

Filmska umetnost se u periodu od samo tridesetak godina transformisala u monopolisticku filmsku industriju. Dok su osamdesetih i devedesetih prodavali filmove korumpiranim urednicima, pretpostavljam da danas imamo situaciju u kojoj vlasnik filmskih studija sam sebi prodaje filmove za svoje privatne tv stanice, a u njima usput propagira i filosofiju koja je u skladu sa politikom koju isti taj vlasnik gura kroz stranke. Nema vise odlicnih evropskih filmova kakvi su se snimali 60-tih do 80-tih

evo i ja, kasnim imam opravdanje spremam stroganof

18.01.2014. 15:10

Osobe koje su prevazisle same sebe a ostale normalne nikad ne podcenjuju sagovornika. To se smatra diskriminacijom.

MurtaK

18.01.2014. 15:35

Rado procitam svako obracanje nama citaocima! Ako dozvolite sugestiju, predlazem vam da se vi ili neko od saradnika pozabavi temom prevara,obmana i skrivanja informacija od gradana a vasih citalaca?Mislim da toga ima za serijal! Odavno smo primetili da se u Srbiji srpstvo, ljubav prema otadbini, a tek spremnost na zrtvovanje do zivota proteralo ili se smatra ukratko necim vrlo losim?Mozda se u tome izgubila i hrabrost i iskrenst,da li i istina? Hvala unapred

Darak

18.01.2014. 19:26

Везано за први пасус, Амерички филм у ком се бар у једном кадру појави Америчка застава је ослобођен доброг дела пореза, стога је остали след догађаја јасан, а са друге стране се то подсвесно одражава на широки аудиторијум, како домаћи тако и инострани. Добар рецепт ваља преписати.

vlada

18.01.2014. 21:42

Ozbiljniji su filmovi /sadržajniji i istinitiji/ snimljeni u "ozloglašeno" vreme o srpskom ratovanju u Titovom periodu /koji navodno, nije voleo Srbe/ nego u ovom vremenu dušebriznika

Krle

19.01.2014. 08:52

Da zakljucim, kako i ovo zavisi uopsteno o slobodi u drustvu, ali i o slobodi trzista.Da bi dobar film dosao do gledaoca, potrebno je da ga netko otkupi, potrebno je da ga netko uvrsti u festival.Da bi izlozba dosla u muzej grada BG, potrebno je da netko da odobrenje.U svetu jacaju monopoli, a trziste vise nije slobodno kao osamdesetih.Na pozicijama su ljudi iz stranaka, a takvi vode i tv kuce, pa cak i privatne medije.Vec pomalo u svemu ima i politike, sto nismo ocekivali nakon socijalizma.