Polako izlazimo iz krize, ali i 2010. biće teška, ocenila je u razgovoru za ”Novosti” Gordana Matković, savetnica predsednika Srbije za socijalna pitanja.
- Kriza je uvezena i, u meri u kojoj svet bude iz nje izlazio, izlaziće i Srbija. Sve procene su da ćemo u 2010. imati povećanje bruto društvenog dohotka, ali neizvesno je da li ćemo imati odložene efekte krize - da povećanje zaposlenosti i životnog standarda neće pratiti bolje uslove života naših građana.
* Jeste li zadovoljni kako je Vlada ”pomogla” socijalnim kategorijama u ovim teškim vremenima?
- Dobro je što nije došlo do smanjenja izdataka za socijalna davanja. U kriznim uslovima Vlada nema mnogo manevarskog prostora, ali do sada je to bilo pristojno i u skladu sa mogućnostima.
* Šta bi Cvetkovićev kabinet mogao još da učini da najugroženiji lakše prebole krizu?
- Novi zakon o socijalnoj zaštiti omogućio bi da se poveća pomoć višečlanim domaćinstvima, pošto je to do sada bila najslabija karika u dizajnu socijalne pomoći.
* Imate li podatke sa koliko siromašnih će Srbija izaći iz ove krize?
- Siromaštvo je poraslo u prvoj polovini 2009, a moguće je da se posledice krize krajem godine još snažnije osećaju. Dok preti smanjenje zaposlenosti i zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija uvek postoji rizik da padnu ispod te granice. Ipak, verujem da je kriza ekscesna situacija i da će se broj siromašnih smanjivati.
* Koliko ljudi u Srbiji ima taj status?
- Od tog licitiranja, a pominje se oko 500.000 ljudi ili sedam odsto populacije, bitnije je da precizno znamo trendove da li se smanjuje ili povećava broj siromašnih i koje su to kategorije posebno ugrožene. Upravo na osnovu tih parametara država mora da modelira socijalnu politiku.
* Kojim kategorijama stanovništva treba posvetiti posebnu pažnju, ko je najugroženiji?
- Domaćinstva s decom, nezaposleni i ljudi bez osnovne škole.
* U kojoj meri će zamrzavanje penzija u 2010. ugroziti životni standard najstarijih?
- Njihov standard neće biti povećan, ali ni smanjen, osim ukoliko inflacija ne bude previsoka.
* Kao bivši ministar za socijalnu politiku, slažete li se sa predloženom reformom penzionog sistema?
- Nemamo ni prostora ni previše opcija za grandioznu reformu. U fokusu promena moraju da budu povećanje prihoda u penzijskom fondu, beneficirane penzije i povećanje doprinosa za te povlašćene kategorije. Moraju se pojačati kontrolni mehanizmi plaćanja doprinosa, a na srednji rok povećati privredni rast kako bi se smanjio broj nezaposlenih. Nedopustivo je da postoje firme koje ne plaćaju staž zaposlenima ili plaćaju doprinose na minimalne zarade, a ostatak plata radnicima isplaćuju u kešu. Time se prave ogromni gubici u fondu i te zloupotrebe moraju da budu sprečene.
* Šta bi trebalo menjati u sistemu beneficiranih penzija?
- U okviru svake kategorije koja ostvaruje pravo na beneficiran staž trebalo bi napraviti selekciju. Ne mogu svi koji, na primer, rade u policiji da imaju tu privilegiju. Beneficirani staž mora se ostaviti policajcima koji su izloženi fizičkom naporu i koji rade na posebno osetljivim radnim mestima, ali to pravo bi trebalo uskratiti zaposlenima na tehničkim ili kancelarijskim poslovima.
* Bilo je dosta rasprave i oko starosne granice za odlazak u penziju...
- Moj stav je da će žene morati da se približavaju muškarcima i da će ta razlika morati da se smanjuje. Ukoliko su žena i muškarac radili isti posao za istu platu zašto bi žena bila u povlašćenom položaju? Ako je to zbog rađanja ili duplog opterećenja u smislu posla kod kuće, da li ta beneficija treba da se realizuje kroz penzijski sistem? Naravno, ne.
* I do koje godine bi trebalo da rade oba pola?
- U zemljama primerenim Srbiji to su 63 godine.
* Koliko je realno da se ostvari obećanje vicepremijera Krkobabića da će 2011. prosečna penzija biti 70 odsto prosečne plate?
- Zašto baš 70 odsto, a ne 65 ili 75 odsto? Smatram da ta mera nije dobra. Sporna je njena opravdanost, jer u prosečne penzije ulaze i porodične, invalidske, penzioneri koji su radili svega 15-20 godina. U Srbiji je veoma mali broj ljudi radio pun staž, manje od 20 odsto. Zašto bi onda prosečne penzije trebalo da dostignu tako visok udeo u prosečnoj plati?
* Koja je prava mera po evropskim standardima?
- Ima smisla da se kao cilj postavi da oni koji su radili 40 godina i ostvarivali zaradu na nivou proseka dobiju penziju u visini 70-75 odsto prosečne zarade u Srbiji.
* Očekujete li da će najavljena otpuštanja zaposlenih na proleće izazvati socijalni bunt?
- Ne očekujem, mada su protesti deo demokratskog miljea na koji nikako da se naviknemo.
* Gde je izlaz, odnosno svetlo na kraju tunela?
- Verujem da će se u 2010. povećati priliv stranih investicija u Srbiju čime će se pokrenuti privreda i razvoj infrastrukture, a to su ključni uslovi za otvaranje novih radnih mesta.

ODSLUŽILA SAM SVOJ ”VOJNI ROK”
* Da li biste se sutra ponovo vratili u Vladu?
- Postoje uvek posebne okolnosti, tako da nikad ne reci nikad. Takve okolnosti su bile i kada sam ulazila u Đinđićevu vladu. Onda mi je Zoran rekao: ”To ti je kao vojni rok - niko te ne pita da li hoćeš, nego u vojsku mora da se ide. Odslužiš i gotovo.” Smatram da sam svoje odslužila.

TADIĆ VOLI DA SASLUŠA
* JE LI lako savetovati predsednika Tadića?

- Lagodno je savetovati predsednika. Kažete mu svoje mišljenje, a predsednik potom odlučuje i vuče odgovarajuće poteze.
* Prihvata li savete?
- Predsednik uvek voli da sasluša. Boris nije premijer, ali sa mesta predsednika utiče na globalnu klimu.