JAK vetar kod osetljivih ume da pojača nervozu. A duva u Subotici sa svih strana. Žitelji su navikli na te udare, kao i na priče o narušenim međunacionalnim odnosima u njihovom gradu. I taj vetar, kažu, pojavi se s vremena na vreme, pa prođe.
Subotica je opet dospela u žižu javnosti posle saopštenja nevladinih organizacija i obraćanja dve političke stranke, koje su izrazile zabrinutost zbog "novih međunacionalnih incidenata". Konkretni podaci nisu izneti, a ostala je samo opšta teza o potrebi da se sve menja.
Povod, ipak, postoji: nedavni napadi grupe mladića na porodicu Mađara u centru grada. A pošto nije utvrđeno da je bilo prethodne prepirke, ostala je pretpostavka da su napadači nasrnuli samo zbog njihovog razgovora na mađarskom jeziku.
Upravo u danu kada smo krenuli put Subotice tragom priče da je tenzija u vazduhu skoro opipljiva, novinarima se obratio Balint Pastor, iz Saveza vojvođanskih Mađara, koji je i šef poslaničkog kluba manjina u Skupštini Srbije.
- Stanje međunacionalnih odnosa trenutno je, nažalost, gore nego pre godinu-dve - rekao je Pastor. - Moraćemo da razgovaramo ne samo sa predsednikom Republike nego i sa ministrom policije, a možda i sa ministarkom pravde. U Subotici postoje incidenti za koje se osnovano može sumnjati da su međunacionalnog karaktera.

Na direktno pitanje "Novosti" ima li nekih dokaza da je o tome reč ili samo iznosi pretpostavku, on je odgovorio:
- Na sudu je da dokaže. Postoje osnovane sumnje, jer je u svakom slučaju žrtva pripadnik manjinske zajednice, pre svih Mađar, a izvršioci uvek pripadaju srpskom narodu.
Zamenik poslaničke grupe Mađarske koalicije u pokrajinskom parlamentu Julo Laslo potvrđuje da su povećane tenzije u Subotici i za to prst direktno upire u državne organe. Kaže i da je njegova stranka, Demokratski savez vojvođanskih Mađara, u više navrata pozivala nadležne da rasture grupe koje izazivaju incidente. Posebno nam naglašava da nikada nisu tražili otcepljenje Vojvodine.
- Nemamo tačne podatke o incidentima, ali znamo da nijedan slučaj od 1984. godine, gde je oštećeni bio pripadnik manjine, nije sudski završen - iznosi Laslo. - Moraju oštro da se kazne svi koji napadnu ljude samo zato što drugačije govore. Ali, kako to da se uradi kad gradonačelnik i načelnik policije kažu da je teško dokazati da se nešto desilo na međunacionalnoj osnovi.
Njegovu priču "da se u Subotici osetila frustriranost Srba zbog gubitka Kosova", prekidamo pitanjem - slaže li se sa pričom da je grad uveče poluprazan i da se napetost oseća u vazduhu.
- Centar je uvek pun, ali se tenzija oseća u vazduhu...
U tom centru i okolnim ulicama, čiji su nazivi ispisani i na mađarskom i na srpskom jeziku, vri od ljudi koji završavaju poslednje pripreme za vikend. Prodavačica igračaka na improvizovanoj tezgi odmah reče da je stalno napeta, ali zbog inspekcije koja je juri i piše kazne.
- Iz medija sam videla da se nešto desilo u gradu, dvojica-trojica su nekoga napali - priča Ruža Šlajher.
Ona je Hrvatica, muž joj Mađar, a u Subotici živi 68 godina:
- Tamo je moja zgrada, komšije su mi i Mađari, Crnogorci, Srbi... I sa svima se lepo slažem. Imam i unuku od 17 godina, njoj, do sada, niko nikada nije rekao ružnu reč.
Put nas vodi pored gradilišta, gde nam rekoše da je skoro "pala krv". Ali, to nema veze sa međunacionalnim odnosima: zaratili zagovornici ideje da se sruši staro pozoriše i izgradi potpuno novo i oni koji su hteli da se staro samo obnovi. Pobedili su ovi prvi, pa se sada zida od temelja.
Građevinac Svetozar Munćan ispod jakne krije sina od vetra, dok na mađarskom priča sa ženom i njenom prijateljicom:
- Jako su naduvane sve te priče o međunacionalnim sukobima. Malo sam školovan, imam samo šest razreda osnovne, ali znam da u Subotici ima 18 nacionalnosti. Onda se zakače dve grupe i ko će tu prebrojati čiji je ko. U mojoj ulici svi smo "pomešani", pa meni je venčani kum Mađar Zambo Žolt.
Dvojica policijaca, koji patroliraju centrom, rekoše nam slično: da često beleže tuče između grupa mladih, pripitih Subotičana, koji su često i pod uticajem opijata. Na ulicama je, inače, u poslednje vreme više pripadnika MUP, što je bio prvi potez posle novih priča o povećanim tenzijama.
Đenđi Seleši (DS), predsednica pokrajinskog Foruma žena, ponosno ističe da je Subotica, u kojoj je rođena i živi 44 godine, najtolerantnije mesto. Ona je Mađarica, udata za Srbina iz Like, i u svom rodnom gradu ne primećuje nikakve tenzije.
- Čim počnu te priče o narušenim međunacionalnim odnosima, s pravom se pitamo da li su to pravi Subotičani. Jer, mi koji ovde živimo nismo nacionalno opterećeni - kaže ona. - Moje dete ima nepunih 12 godina i da je tako kako se priča sigurno ga ne bih puštala da se samo vraća sa folklora u osam uveče.
Seleši smatra da se priče o zategnutim odnosima uvek plasiraju uoči predizbornih kampanja ili kada stranke treba da ostvare neki cilj. Ona je zato ubeđena da su i najnovije prolaznog karaktera.
- Sve će proći za koju nedelju, čim se ostvari neki cilj, videćete. I posle se neće pominjati godinama - uverena je.

DOSADA ČUDA ČINI
U SEBI, kaže, ima tri krvi - srpsku, mađarsku i hrvatsku, i na to je veoma ponosan. Potpredsednik Demokratske omladine u Subotici Darko Matić (21), uz napomenu da iznosi lični stav, smatra da u njegovom gradu nema ogranizovanih incidenata.
- Sve se to radi iz čiste dosade - uveren je. - Nije sjajna situacija, ali je daleko od one od pre četiri godine.
Matić nam je rekao i da su mu prve komšije Mađari, bez kojih ne zna šta bi, ali priznaje da ne zna mađarski. Najviše zato što je to sada fakultativan predmet.
Dragutin Stevanović

* * * * *

PUTUJU DA BI ČULI SRPSKI
DOK politički lideri Mađara na severu Vojvodine iznose utiske kako se u Subotici, u večernjim satima, osećaju u vazduhu nelagodnost i strah da se ne vrate međunacionalne tenzije, samo tridesetak kilometara dalje, u Staroj Moravici (opština Bačka Topola), nelagodnost ne mora da se "opipava" u vazduhu. Ona se čita sa jednojezičnih tabli, sa lica malobrojnih Srba čija su deca primorana da putuju u susedno mesto da bi na srpskom pohađala nastavu.
Osim dvojezične table na ulazu u mestašce i zastave Srbije istaknute jedino na policijskoj stanici, po malo čemu bi se moglo zaključiti da se ovo mesto sa 5.699 žitelja, od kojih su njih 84,13 odsto Mađari, nalazi u Srbiji. Nijedna ulica u Staroj Moravici ne nosi ime ličnosti iz srpske istorije. Ulice su "razgrabili" mađarski kraljevi, grofovi i vojskovođe - Ištvan i Matijas Kiralji, Rakoci, Sečenji...
Pri tom, nazivi samo pojedinih ulica do sada su bili na srpskom i mađarskom, kako to propisi nalažu. Međutim, neće zadugo. Svakog dana treba da stignu nove table na kojima neće biti srpskog jezika.
- Odluka o promeni naziva ulica doneta je na osnovu većinskog mišljenja na javnoj raspravi i sada čekamo da iz fabrike stignu nove table - kaže Gabor Pathaj, referent za komunalne poslove u MZ "Stara Moravica". Ovdašnjih, oko 200 Srba, kao i još nekoliko stotina pripadnika ostalih nacionalnih manjina (izuzev mađarske), ne gledaju blagonaklono na ovu odluku. Njihovo negodovanje ne dopire ni do koga.
Srpski jezik, zapravo, u Staroj Moravici nema mesta ni u ovdašnjoj OŠ "Stari Kovač Đula". Nastava se odvija isključivo na mađarskom, a mađarskim školarcima koji žele da nauče srpski prilika se pruža na kursu koji se održava u prostorijama ovdašnjeg Crvenog krsta!
Socijalna radnica Erika Popović ovamo putuje iz Bačke Topole, kako bi zainteresovanim đacima držala časove srpskog. Istovremeno, 32 osnovca iz Stare Moravice, uporna u nameri da se školuju na svom maternjem srpskom, prinuđena su da svakodnevno putuju pet kilometara do Pačira, u Osnovnu školu "Moša Pijade". Direktorku ove škole, Gizelu Mefisju Kiš, jedva smo uspeli da odobrovoljimo da nam otkrije podatak o broju srpskih đaka koji ovamo stižu iz Moravice.
Dejanu Popović, Tamaru Minić i Andreu Sić srećemo na autobuskom stajalištu. Vraćaju se sa nastave u Pačiru.
- Teško nam je, naročito zimi. Rano ustajemo da bismo stigle na vreme na časove, a pri tom prolazimo pored ogromne škole u Staroj Moravici u kojoj nema mesta za nas - kaže Dejana, koja je ovde rođena, pošto su joj roditelji pristigli u Moravicu u zbegu iz glavnog grada Hrvatske.
Ne putuju samo srpska deca u Pačir zbog srpskog jezika. Goranac Arif Hokle, mesni prodavac kokica i sladoleda, koji je na sever Bačke izbegao sa Kosova u vreme NATO bombardovanja, svoje kćerke šalje u susedno selo gde se nastava održava na srpskom.
- U Srbiji smo, red je da znamo srpski - kaže Arif.
Na naše pitanje nije li bilo logičnije i jeftinije da se nastava na srpskom organizuje u moravičkoj školi, a da umesto đaka putuju nastavnici, sekretar Mesne zajednice Stara Moravica Tibor Drenkovič kaže da je to nemoguće, jer je nastava za mađarske đake tako organizovana da jednostavno - nema mesta za druge đake.     

IME IZ VREMENA OKUPACIJE
ODLUKOM pokrajinske Skupštine, poslednjih godina, za 360 mesta u Vojvodini srpskom nazivu dodat je i toponim na nekom od manjinskih jezika. Odlukom većine meštana mađarske nacionalnosti, a uprkos protivljenju 878 meštana drugih nacija, Staroj Moravici nedavno je vraćeno ime "Bacskosuthfalva" iz vremena mađarske okupacije Bačke (1941-1945).
Ovdašnji Srbi tvrde da je na predlog profesora iz Budimpešte Mesna zajednica odlučila da preimenuje 24 ulice, koje će ubuduće "slaviti" samo mađarske nacionalne junake.
J. Simić - J. Bekić