I SECESIONISTI i pobornici zajedničke države, širom političke scene SCG, od preksinoć aplaudiraju preliminarnom mišljenju Venecijanske komisije o referendumu u Crnoj Gori. Bar javno, a potpuno različito tumačeći isto.
"Novosti" objavljuju najznačajnije delove dokumeta koji je, po ko zna koji put, uzburkao strasti ne samo u Crnoj Gori, a koji se zove: "Nacrt mišljenja Venecijanske komisije o usklađenosti postojećih zakona o organizaciji referenduma u Crnoj gori sa važećim međunarodnim standardima".
"Papir" ima 16 strana i tematski je podeljen na celine. Pored uvoda i pravnih dokumenata na koja se poziva, preporuke su izdeljene na: Poštovanje dobrog vladanja u izbornim pitanjima, Potrebno učešće na izborima i uslovi većine i Kriterijumi u vezi sa pravom glasa.

PREDUSLOVI ZA REFERENDUM
Referendum mora da se organizuje u punoj saglasnosti sa međunarodno priznatim standardima.
- Vlasti moraju da obezbede objektivne informacije
- Javni mediji moraju da budu neutralni, naročito u izveštavanju
- Vlasti ne smeju uticati na ishod glasanja prekomernom, jednostranom kampanjom
- Korišćenje javnih fondova od strane vlasti u svrhu izbora mora da bude ograničeno.
Slobodno glasanje podrazumeva slobodu glasača da formiraju sopstveno mišljenje, kao i slobodu glasača da izraze svoje želje
Sloboda glasača ne podrazumeva samo objektivnost javnih medija, već i uravnotežen pristup medijskim izveštajima i za pristalice i za protivnike.

PROCENAT IZLAZNOSTI
(Tačka 39) Kada se pogleda državna praksa, može da se zaključi:
Prvo: na referendumima o nezavisnosti, promeni državnog statusa i sličnim situacijama uvek se zahteva BAR potreban nivo odaziva.
Drugo: Odluka o samoopredeljenju u praksi je obično prihvatana i time bila legitimna tako što je odobri više od 50 odsto registrovanih birača.
U svetlu poznavanja prakse mnogih zemalja i odsustvu uverljivih dokaza o drugačijim međunarodnim zahtevima, Komisija zaključuje da ovaj uslov u sadašnjem zakonu o referendumu (da o rezultatu referenduma može odlučiti prosta većina od onih koji glasaju, pod uslovom da najmanje 50 odsto birača izađe na glasanje) nije u nesaglasju sa međunarodnim standardima.
Komisija bi se usprotivila svakom predlogu da se jednostavno ukloni uslov da najmanje 50 odsto biračkog tela glasa.
Da bi rezultat referenduma dobio više poštovanja, Komisija smatra da bi političke snage u Crnoj Gori možda želele da se saglase o promeni sadašnjih pravila predloženog referenduma, bilo tako što će usvojiti veći procenat za odziv ili što će zahtevati da odluku podrži procenat biračkog tela koji treba utvrditi.
Zakon bi trebalo da konkretizuje kako će se utvrditi broj glasača sa pravom glasa.
Sve političke partije treba da pregovorima postignu rešenje o potrebnoj većini kako bi osigurali legitimitet referenduma.

CRNOGORCI U SRBIJI
Po Zakonu Crne Gore, njeni državljani koji žive u Srbiji nemaju prava da glasaju na izborima u Crnoj Gori, pa dakle, nemaju prava da učestvuju ni na referendumu, osim ako zakon ne bude promenjen tako da dopušta zakonska ovlašćenja da se oformi specijalni registar glasača.
Poželjno je da načela primenljiva na državnim izborima budu primenjena i na referendumu. Ako referendum bude uspešan, crnogorski parlament bi bio sazvan da donese odluke o primeni rezultata.
Ovo samo po sebi ne bi moralo da se gleda kao prepreka prelaženju sa sistema glasačkog prava na osnovu boravka, na sistem prava glasa na osnovu državljanstva. Ipak, Venecijanska komisija ovakav korak ne smatra pogodnim u ovakvoj situaciji i na ovakvom stupnju.
Komisija smatra da je od ključnog značaja da se na ovom stupnju ne uvode krupnija nova pravila jer bi ona nepovoljno uticala na rezultat referenduma. Kako priča o crnogorskom referendumu o nezavisnosti nije nova, svaka promena glasačkih pravila koja bi se sada načinila, bila bi dočekana kao akt motivisan postizanjem određenih rezultata na referendumu i zato je treba izbeći.
Naročito je važno da birački spiskovi budu pouzdani. Bilo koji pokušaj da se u ovom času tim spiskovima doda više od 260.000 osoba koji žive van Crne Gore, samo bi narušilo njihov kredibilitet i pouzdanost.
Komisija smatra da bi bilo u neskladu sa njenim standardima da se ključna pravila promene i da se pravo glasa na referendumu da crnogorskim građanima koji žive u Srbiji.

SRBI U CRNOJ GORI
Ako nije prihvatljivo da crnogorski državljani sa boravkom u Srbiji imaju pravo glasa, onda je poželjno da srpki državljani sa boravkom u CG, to pravo imaju.

ZAKLjUČCI
Stav Venecijanske komisije je da zakoni republike Crne Gore o referendumu ne krše međunarodne standarde.
To ne znači da referendum treba održati po postojećim zakonima. Naprotiv, Komisija se odlučno zalaže da se organizuju ozbiljni pregovori između vlasti i opozicije u CG kako bi se postigao konsenzus po pitanjima principa po kojima će se referendum održati i njegovi rezultati primeniti, naročito što se tiče problema nedvosmislene većine. Rešenje tog pitanja trebalo bi da osigura da ishod referenduma bude prihvaćen od svih najkrupnijih političkih grupa u CG.
Referendum će imati dovoljan legitimitet kao osnova za nezavisnost CG, jedino ako se konsenzusom pronađe rešenje za problem neophodne većine glasača

PROCEDURA
MIŠLjENjE Venecijanske komisije treba da bude potvrđeno 16. decembra u Strazburu, a zatim savet ministara EU usvaja dokument kao svoj zvaničan stav.
Sledi određivanje predstavnika EU koji će učestvovati u razgovorima crnogorske vlasti i opozicije o uslovima i standardima za referendum.

SAMO: DA ILI NE
U IZVEŠTAJU Venecijanske komisije se kaže da "Svako referendumsko pitanje stavljeno pred izborno telo mora biti jasno - a ne nerazumljivo i dvosmisleno. Ono ne sme da navodi na pogrešan zaključak, ne sme da sugeriše odgovor, glasači moraju da odgovaraju sa "da" ili "ne" ili nepotpunjenim prostorom za odgovor.
Pitanje utvrđeno u nacrtu zakona o referendumu Crne Gore - "Da li želite da Republika Crna Gora postane nezavisna država sa punim međunarodnim i pravnim identitetom?" - ispunjava, smatraju "venecijanci", osnovne zahteve.
P. VASILjEVIĆ
A. GRUJIĆ


JAVNA TAJNA U DVE VERZIJE
Od stalnog dopisnika
NACRT mišljenja Venecijanske komisije iz Saveta Evrope u Strazburu o skladnosti postojećeg zakonodavstva Crne Gore o referendumu, procurio je u javnost, a u Komisiji se čude kako je to urađeno i ne žele da ga komentarišu. Ističu još da kruže različite verzije.
- To je dokument koji nije za javnost, sve dok u petak 16. decembra na plenarnoj sednici Venecijanske komisije ne bude predstavljen, dok se o njemu ne bude raspravljalo i dok ne bude usvojen. Zaista ne znamo kako je nacrt došao u ruke medija - čudili su se juče u sekretarijatu Venecijanske komisije u Strazburu.
Na pitanje "Novosti" da sada, kada je dokument već objavljen, bar pojasne neke njegove delove, naročito one o potrebnoj kvoti izlaznosti, ponovljeno nam je da je do sledećeg petka "mišljenje restriktivno za opštu upotrebu" i "da niko nema pravo na komentar". Istovremeno, zamenik sekretara Venecijanske komisije Tomas Markert, zadužen za praćenje ovog dosijea, juče je, koincidencijom, bio "odsutan do ponedeljka".
- Ni od gospodina Markerta ne biste više saznali. Uostalom, u javnost su, izgleda, iznete različite verzije - povećali su zabunu u Venecijanskoj komisiji.
G. ČVOROVIĆ

SEKRETAR KOMISIJE ĐANI BUKIKI LjUTI SMO NA MEDIJE
Od stalnog dopisnika
POJEDINI crnogorski mediji su se poneli krajnje nekorektno prema Venecijanskoj komisiji, obajvljujući delove “mišljenja” o referendumskom izjašnjavanju u Crnoj Gori, koje će biti na dnevnom redu plenarne sednice u Veneciji sledećeg petka i subote - saznaju "Novosti" iz kancelarije sekretara Venecijanske komisije Đanija Bukikija.
- Pravilo rada Venecijanske komisije nala‘e da “mišljenja” naših eksperata ne izlaze u javnost, sve do njihovog usvajanja na plenarnim sednicama, kada ta “mišljenja” dobijaju snagu zvaničnih dokumenata Komisije i publikuju ih za javnost. S obzirom na to da će se plenarna sednica odr‘ati 16. i 17. decembra, do tada se neće znati da li će “mišljenje” eksperata Venecijanske komisije postati i zvanični dokument.
Ž. PANTELIĆ

BITKA ZA "KOTU 39"
NEKE dileme su razrešene, druge - tek otvorene.
Takav utisak ostaje posle burnih reagovanja u Podgorici na preksinioć obelodanjeni dokument Venecijanske komisije (VK) u kojem su sadržane preporuke o eventualnom referendumu u Crnoj Gori. Generalni stav vladajuće koalicije pomalo je i slavljenički, jer se tumači da su zaključci očekivani i da su vladajućoj koaliciji skinuli s leđa glavnu brigu nagoveštenim oduzimanjem državljanima Crne Gore koji imaju biračko pravo u Srbiji prava da glasaju na referendumu. Uz to, posebno se potencira paragraf 40. Nacrta zaključaka VK u kojem stoji da sadašnji crnogorski Zakon o referendumu "nije u nesaglasju sa međunarodnim stadardima".
Opozicija, suprotno, misli da je najvažnija preporuka sadržana u paragrafu 39, koji govori o "potrebnom nivou odziva birača", uz dodatak koji je izazvao najveće kontroverze, a u Podgorici je preveden ovako:
"Odluke o samoopredeljenju u praksi su obično prihvatane i bile legitimne tako što ih odobri više 50 odsto registrovanih birača".

KAKO DO VEĆINE
UPRAVO ovaj stav izazvao je najviše žuči i kontroverzi, možda i tim pre što se već u narednom ocenjuje da je crnogorski zakon saglasan sa međunarodnim standardima. Po tom zakonu, podsetimo, za validnu odluku dovoljno je da na referendumu izađe jedan birač više od 50 odsto upisanih, a da za nezavisnost glasa "prosta većina". Teoretski, tako odluku o državnom statusu može doneti 25 odsto plus jedan od upisanih birača!
Zašto se Venecijanska komisija - ako je njen "Nacrt" zaista verodostojan - odlučila za ovakve, na prvi pogled kontraditorne zaključke, i izazvala blago rečeno, brojne nedoumice?
- Članovi komisije možda su želeli da otvore prostor Evropskoj uniji, na osnovu njene uloge definisane amandmanima na Ustavnu povelju, da se na neki način uključi u pregovarački proces - pretpostavlja analitičar Srđa Darmanović, i sam član VK.
Darmanović tvrdi da obelodanjeni nacrt zaključaka neće biti menjan na sednici Venecijannske komisije 16. i 17. decembra. Procenjujući da sada preostaje da se opozicija uključi u referendumski proces, on pretpostavlja i da pitanje "validne većine" tek treba da bude dogovoreno.
- Ukoliko dogovora ne bude, parlament je sposoban da odluči o tome kakav će biti referendumski zakon - zaključuje Darmanović.
"Štit" opozicije je paragraf 39.
- Đukanovićev projekat razbijanja zajedničke države otpremljen je tim članom u prošlost - uveren je Andrija Mandić, predsednik Srpske narodne stranke. - Minimalna kvalifikovana većina za odluku od 50 odsto registrovanih birača apsolutno je nedostižna, čak i za Đukanovićeve profitere. Oni mogu još neki dan lagati sebe da nije preporučeno to što je preporučeno, ali je stvar - očigledna.

I ZA Zorana Žižića, predsednika Pokreta za zajedničku državu, preporuka iz paragrafa 39 je logična, jer je, kaže, osujećen pokušaj vlasti da državno pitanje reši sa svega 25 odsto podrške građana.
- Verujem da će suverenisti stav o većini od više od 50 odsto, jasan i precizan, pokušati da obesmisle i prikriju njegovu sadržinu netačnim tumačenjima - prognozira Žižić.
Preporučujući da brojni drugi detalji eventualnog referendumskog procesa, počev od teksta referendumskog pitanja, kampanje, uloge medija, do "konsenzualnog rešenja o potrebnoj većini", Venecijanska komisija je sugerisala "pregovore vlasti i opozicije".
- Posle Nacrta izveštaja Venecijanske komisije, opozicija više nema nijedno uporište da izbegava dijalog. Vlast je spremna na ustupke, ali ne na štetu demokratije i pravde u Crnoj Gori - tvrdi Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore.
- Sa Đukanovićem ne može biti direktnih pregovora - uzvratio mu je juče Predrag Popović, lider Narodne stranke.
Tako kažu i u SNP. Za opozicuju legitimni partner za dijalog je Evropska unija, kojoj takva uloga pripada i po Ustavnoj povelji.



Predsednik Crne Gore Filip Vujanović
OČEKIVANO O DRŽAVLjANIMA
- VENECIJANSKA komisija donela je odluku u skladu sa svojim ugledom i dignitetom i potvrdila da je naš zakon o referendumu u skladu sa standardima međunarodne zajednice - izjavio je predsednik Crne Gore Filip Vujanović. - Formalna većina za prihvatanje referendumske odluke morala bi da bude stvar dogovora vlasti i opozicije. Takođe je očekivan stav Venecijanske komisije da se u jednoj državnoj zajednici koja je jedan državni subjekat, ne može glasati na dva mesta, u jednoj po građanstvu, a u drugoj po državljanstvu. Logično je, i sasvim bilo očekivano, da crnogorski državljani koji ostvaruju svoje pravo u Srbiji, ne mogu da glasaju u Crnoj Gori.
Vujanović je ponovio da očekuje dijalog sa opozicijom, koja je i sama najavila da će poštovati stavove međunarodne zajednice.


SNP: NAJMANjE 50 ODSTO
PREDSTAVNIK SNP će na plenarnoj sednici Venecijanske komisije argumentovati stav da pravo na izjašnjavanje na crnogorskom referendumu moraju da imaju i državljani Crne Gore koji žive u Srbiji.
To je rekao Srđa Božović, potpredsednik SNP, izražavajući zadovoljstvo što je u izveštaju opozicija tretirana kao nezaobilazan faktor. Ocenio je, povodom različitih tumačenja "kvalifikovane većine", da je neophodna izmena postojećeg Zakona o referendumu.
- Pažljivim posmatranjem izveštaja VK može da se izvuče zaključak da dobra praksa i standardi upućuju da takva većina bude jasna i kvalifikovana. Dakle, najmanje 50 odsto plus jedan od svih upisanih birača - rekao je Božović.
B. J.
Č. PRELEVIĆ

SRĐAN DARMANOVIĆ, ČLAN VENECIJANSKE KOMISIJE
POLITIČKA PREPORUKA
ČLAN Venecijanske komisije Srđan Darmanović ocenio je da je stav tog tela o referendumu u Crnoj Gori "više politička preporuka nego pravno tumačenje".
Darmanović je rekao da bi se "moglo reći" da je tim preporukama Venecijanska komisija rešila dilemu da crnogorski državljani koji žive u Srbiji nemaju pravo glasa na referendumu, a da za ostale preporučuje pregovore.
Venecijanska komisija zauzela je stav da je za uspešan referendum o državnom statusu Crne Gore potrebno da taj rezultat potvrdi više od polovine upisanih birača.
Prema njegovim rečima, komisija je od vlasti i opozicije tražila da uđu u proces pregovora, ali je i ostavila mogućnost da Evropska unija bude pregovarač, odnosno medijator pregovora.
Darmanović je rekao i da je iz izveštaja sasvim jasno da komisija nije preporučila nikakvu većinu za validnost referenduma i da je ocenila da crnogorski zakon nije u suprotnosti sa međunarodnim standardim, te da vlast i opozicija treba da dogovore potrebnu većinu.
Crnogorski zakon o referendumu predviđa da je za nezavisnost potrebno da glasa 50 plus 1 od broja izašlih birača.

STRAH OD OPOZICIJE
POSLEDNjI predsednički izbori u Crnoj Gori u dva navrata su propali zbog bojkota opozicije, jer vlast nije uspela da izvede na birališta 50 odsto upisanih birača. Tek nakon ukidanja cenzusa, na izborima 11. maja 2003. godine, pobedio je Filip Vujanović sa 64,25 odsto osvojenih glasova. Na ovim izborima u Crnoj Gori je bilo ukupno upisanih 458.339 birača, dok je na izbore izišlo 48,5 odsto.
U vladajućoj koaliciji, međutim, veruju da će opozcija odustati od bojkota i da će "uz malu pomoć EU" ipak ući u razgovore i učestvovati u referendumskom procesu. Pre svega misli se na Socijalističku narodnu partiju.
Osim toga, vlast neće prihvatiti kvalifkovanu većinu od 50 odsto plus jedan od ukupno upisanih birača da glasa za nezavisnost kako bi odluka bila legitimna. Za sada se kao o prihvatljivoj kvalifikovanoj većini od strane vlasti govori o 40 odsto ukupno upisanog broja birača, za šta u DPS i SDP veruju da mogu da ostvare. Naravno, angažovanjem svih indipendističkih snaga (DPS, SDP, liberali, Građanska partija, Albanci, HGI).
Analitičar Srđan Vukadinović, međutim, ne veruje u tu mogućnost. On smatra da nije isto partijska pripadnost i opredeljenje za državni status.
- Bošnjaci su glasali na prošlim izborima za DPS jer nisu imali svoju nacionalnu partiju, ali ne verujem da bi veliki broj njih glasao za nezavisnost zbog jakih veza sa Srbijom. Većina koju je dobila vlast na proteklim izborima je oko 57 odsto, i ako budu važili isti uslovi na referendumu, teško da će biti ostvaren taj procenat - kaže za "Novosti" Vukadinović.
V. R.

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADIĆ
TO NIJE ZVANIČNO
PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić nije želeo da komentariše preporuke Venecijanske komisije, jer, kako je rekao, ova komisija još nije izašla sa svojim zvaničnim stavom, što će učiniti 16. decembra.
- Papir koji sam ja dobio, nažalost, ne liči na ono što je objavljeno u našim medijima. U tom papiru postoji samo jedna dvanaestina onoga što je objavljeno, tako da je on prilično relativan - rekao je Tadić novinarima.
D. R.

ALEKSANDAR SIMIĆ, SAVETNIK PREMIJERA KOŠTUNICE
SVE JE JASNO I PRECIZNO
POTPUNO je pravno precizan stav Venecijanske komisije, i on ne ostavlja prostora ni za kakva tumačenja: za nezavisnost Crne Gore neophodno je da na eventualnom referendumu glasa više od 50 odsto upisanih birača, da bi došlo do secesije - izjavio je za "Novosti" Aleksandar Simić, savetnik premijera Vojislava Koštunice.
- To jasno i nedvosmisleno stoji u tački 39. tog dokumenta - upućuje Simić. - Dobro je i što Venecijanska komisija snažno i izričito preporučuje da sva pitanja oko organizacije referenduma moraju proisteći iz konsenzusa vlasti i opozicije u Crnoj Gori. Jedino će tako i njegov rezultat biti izraz suštinske volje građana.
Komisija, kaže Simić, nije uvažila argumente da na eventualnom referendumu treba da glasaju i crnogorski državljani koji žive u Srbiji:
- Koncept državljanstva u SCG nije uobičajen u zapadnoj Evropi i oslanja na se sovjetsku praksu između dva rata. Državljanstvo federalnih jedinica se kod nas određuje putem principa krvnog srodstva, pa imamo situaciju da na hiljade dece crnogorskih državljana, imaju takođe crnogorsko državljanstvo, a u Crnoj Gori nikada nisu ni bili ili su bili na letovanju. Čini mi se da Venecijanska komisija nije dovoljno razumela taj naš jedinstveni sistem.
Savetnik premijera smatra da će, pravno tumačeći, Crnogorci iz Srbije u slučaju eventualne secesije morati posebno da traže državljanstvo Srbije da bi ostvarili sva prava ili da se presele u Crnu Goru.
P.V.

TOMISLAV NIKOLIĆ, LIDER RADIKALA
OČEKIVAN POTEZ
- IMAO sam signale da će Venecijanska komisija izaći sa ovakvim stavom, čak je bilo namera da se procenat podigne na 55. Ovo je očekivan potez, jer su to i inače uslovi za referendumsko izjašnjavanje. To je teško ostvarljiv uslov. Mogao bih da garantujem da u Crnoj Gori nikad neće skupiti 50 odsto glasača koji su za nezavisnost - kaže za "Novosti" lider radikala Tomislav Nikolić
Na pitanje, da li to znači da je državna zajednica sada bezbedna, Nikolić odgovara da nije i da ni dalje ne može da garantuje da referendum neće uspeti.
- Mislim da Milo Đukanović i dalje ima mnogo načina da slaže i prevari. Ovde je pitanje samo kad šta odgovara Evropi. Dakle, neće biti važno stanje duha u Crnoj Gori, nego šta hoće Evropa. Voleo bih da večito ostanemo zajedno sa Crnom Gorom, ali ako se rastavimo više se nikad nećemo sastaviti. Građani Crne Gore koji budu protiv razdvajanja biće proganjani i, ako dođe do proglašenja nezavisnosti, oni će napustiti Crnu Goru. A tada joj preti opasnost da njome ovlada albansko i muslimansko stanovništvo i da Albanci dobiju još jednu državu - zaključuje Nikolić.
Ipak, Nikolić prihvata da je ovo ozbiljno upozorenje Đukanoviću i da on to shvata, što, kako je rekao, najbolje potvrđuju histerične izjave njegovih perjanica upućene na adresu dojučarašnjih najboljih prijatelja crnogorskih separatista. Među prvima Miodraga Vukovića koji je Havijera Solanu nazvao "terazijskim Crnogorcem".
D. V.

CRNOGORSKA OPOZICIJA
MANDIĆ: Predsednik Srpske narodne stranke (SNS) Andrija Mandić kazao je medijima da je preporukama Venecijanske komisije "projekat premijera Mila Đukanovića razbijanja zajedničke države otpremljen je u prošlost".

POPOVIĆ: Predsednik Narodne stranke (NS) Predrag Popović saopštio je da će nakon preporuka Venecijanske komisije EU morati da preuzme ulogu arbitra u vezi s crnogorskim referendumom. On je ponovio da nikakvih direktnih razgovora s režimom Mila Đukanovića neće biti.

KORDIĆ: Potpredsednica Demokratske srpske stranke Simonida Kordić ocenila je da je sada očigledno da dosadašnje unilateralno zalaganje vlasti za referendum nije po merilima međunarodne zajednice.

SLAVENKO TERZIĆ
OTVORENA DISKRIMINACIJA
OD Venecijanske komisije, kojoj smo dostavili detaljnu pravnu analizu problema rešavanja izbornog prava državljana Crne Gore koji žive u Srbiji, očekivali smo pravno, a ne političko tumačenje, rekao je juče za "Novosti" Slavenko Terzić, predsednik IO Pokreta za zajedničku evropsku državu SCG.
Veoma smo iznenađeni tvrdnjom da bi korišćenje našeg neotuđivog biračkog prava da kao crnogorski državljani učestvujemo na plebiscitu o državno-pravnom statusu Crne Gore ugrozilo "legitimitet" referenduma. Smatramo sasvim suprotno. Vezivanje izbornog prava za državljanstvo nije nešto što smo mi tražili, niti je to naša želja. To rešenje ušlo je u Ustavnu povelju u članu 7. stav dva, očigledno na pritisak vlasti iz Podgorice i uz blagoslov Evropske unije.
Moderan demokratski svet počiva na snazi poštovanja pravnih normi, a stabilnost jedne države na uvažavanju jednakih prava njenih državljana. Ovako tumačenje Venecijanske komisije uvažava otvorenu diskriminaciju među državljanima jedne države i nije put ka stabilnosti niti demokratizaciji ovog regona.
M. B.


REAGOVANjA
BEĆKOVIĆ: Akademik i potpredsednik Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore Matija Bećković izjavio je juče da je preporuka Venecijanske komisije samo prvo slovo azbuke o referendumu da mora da se isto izjasni 50 odsto plus jedan od upisanih birača, a to znači da bi izlaznost morala da bude daleko veća.

JOVIĆEVIĆ: - S obzirom na negativan stav Solane prema referendumu u Crnoj Gori, u tom slučaju se ne može očekivati da njegova posrednička uloga koju je tražio, bude dobronamerna i neutralna - rekao je Svetozar Jovićević.

KUJOVIĆ: - To je očekivan i razuman stav prema pravu građana Crne Gore da se po pravilima Evrope izjasne o statusu države u kojoj žive - rekao je potpredsednik Skupštine Crne Gore Dragan Kujović.

ŽIŽIĆ: - Takve preporuke Venecijanske komisije mogle su da se i očekuju - rekao je predsednik Upravnog odbora podgoričkog Pokreta za državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru Zoran Žižić.

LUKOVAC: Koordinator Pokreta za nezavisnu Crnu Goru Branko Lukovac je rekao da ne treba likovati, nego da je potebno da sve stanke u Crnoj Gori pravilno ocene taj prelomni trenutak.

BOJOVIĆ: Koordinator Pokreta za nezavisnu Crnu Goru Rade Bojović izjavio je juče da predstavnici Evropske unije mogu da budu prisutni u dijalogu crnogorske vlasti i opozicije o referendumu.
PARLAMENTARNE STRANKE SRBIJE
PREDSTAVNICI parlamentarnih stranka u Srbiji su u izjavama različito ocenjivali preporuke Venecijanske komisije o referendumu u Crnoj Gori.

SREĆKOVIĆ: - Srpski pokret obnove se ni na koji način neće mešati u demokratski izraženu volju crnogorskih građana na referendumu - rekao je potpredsednik SPO Srđan Srećković.

ANĐELKOVIĆ: Generalni sekretar SPS Zoran Anđelković izjavio je da su Evropska unija i Venecijanska komisija uputili jasnu poruku Crnogorcima da se moraju da obezbede kvalifikovanu većinu za referendum.

KALANOVIĆ: Poslanik G 17 plus u Skupštini Srbije i Crne Gore Verica Kalanović izjavila je da je ta stranka zadovoljna što je pitanje referenduma konačno aktuelizovano.

NESTOROVIĆ: Poslanik Socijaldemokratske partije u Skupštini Srbije Ljiljana Nestorović ocenila je da su preporuke Venecijanske komisije očekivane.

FILIPOVSKI: Potpredsednik Nove Srbije Dubravka Filipovski je podsetila da je visoki predstavnik EU Havijer Solana u nedavnoj poseti Beogradu rekao da se odluke Venecijenske komisije moraju poštovati.