Svi naši predsednički izbori

Tanjug

20. 05. 2012. u 12:04

Сви наши председнички избори
Građani Srbije biraju predsednika države, deseti put od uvođenja višetranačkog sistema 1990. godine. Tu funkciju su obavljala tri čoveka - Slobodan Milošević i Boris Tadić u dva mandata, a Milan Milutinović u jednom

BEOGRAD - Građani Srbije danas biraju predsednika države, deseti put od uvođenja višetranačkog sistema 1990. godine.

Od 1990. godine, predsednik je do sada bio biran devet puta, od kojih su četiri izborna ciklusa bila neuspešna.

Srbija je u pet navrata uspela da izabere predsednika, a tu funkciju su obavljala tri čoveka - Slobodan Milošević i Boris Tadić u dva mandata, a Milan Milutinović u jednom.

Na prvim izborima za predsednika Srbije nakon uvođenja višestranačja, decembra 1990. godine, nadmetala su se 32 kandidata, a na njih je izašlo 71,5 odsto upisanih birača.

Na tim izborima sa 65,34 odsto pobedio nekadašnji lider socijalista Slobodan Milošević, lider SPO Vuk Drašković zauzeo je drugo mesto sa 16, 4 odsto, a sledili su Ivan Đurić, Sulejman Ugljanin, Vojislav Šešelj.

U novoj trci koja je usledila dve godine kasnije učestvovalo je sedam kandidata, a ponovo je pobedio Milošević, osvojivši 56,42 odsto glasova, dok je na drugom mestu bio Milan Panić sa 34,02 odsto glasova.

Kada je Milošević izabran za predsednika SR Jugoslavije, jula 1997. godine, raspisani su novi izbori za predsednika Srbije, koji su održani septembra te godine, a na kojima je učestvovalo 17 kandidata.

Kako nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu, u drugi krug su ušli kandidat socijalista Zoran Lilić i lider SRS Vojislav Šešelj.

Šešelj je u drugom krugu dobio 49,10 odsto, a Lilić 47,90 odsto, ali kako na izbore nije izašla polovina upisanih birača, novi izbori su raspisani za decembar iste godine.

Na njima je učestvovalo sedam kandidata, a u prvom krugu Milan Milutinović je dobio 43,7 odsto, a Šešelj 32,19 odsto.

Kako ni jedan nije dobio potrebnu većinu, odnosno više od 50 odsto izašlih birača, glasanje je ponovljeno, pa je u drugom krugu pobedio Milutinović.

Sledeći izbori održani su septembra 2002. godine na kojima se nadmetalo 11 kandidata, a u prvom krugu najvise glasova dobili su lider D S S Vojislav Koštunica i to 30,89 odsto i tadašnji predsednik G17 plus Miroljub Labus sa 27,36 odsto.

U drugom krugu je Koštunica dobio 66,86 odsto glasova, ali zbog nedovoljnog odziva birača (50 odsto + 1), predsednik Republike nije izabran ni u drugom krugu glasanja, tako da je ponovljen ceo izborni postupak.

Tako su novi izbori održani u decembru iste godine, a na njima su se nadmetala samo tri kandidata, ali budući da ni na njima nije izašla polovina od ukupnog broja birača upisanih u birački spisak nije bilo drugog kruga, već su izbori opet bili ponovljeni.

Novi su održani novembra 2003. godine, učestvovalo je šest kandidata, a na njima je najviše glasova dobio tadašnji radikal Tomislav Nikolić (46,23 odsto), a demokrata Dragoljub Mićunović (35,42 odsto).

Međutim, kako ni tada nije izašao dovoljan broj birača nije bilo drugog kruga, već se juna 2004. godine išlo na nove izbore.

U toj izbornoj utakmici nadmetalo se 15 kandidata, Nikolić je dobio 30,60 odsto, a demokrata Boris Tadić 27,37 odsto, ali pošto nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu, moralo se u drugi krug, u kome je Tadić osvojio 53,24 odsto, a Nikolić 45,40 odsto.

Pošto je ispunjen zakonski uslov da pobeđuje kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali, bez obzira koliki je odziv, predsednik Srbije postao je Tadić.

Građani su na birališta ponovo išli četiri godine kasnije, 2008. godine, kada je u prvom krugu Nikolić dobio blizu 40 odsto glasova, a Tadić 35,39 odsto, ali i ovog puta se išlo u drugi krug u kome je pobedu odneo Tadić sa 50,31, dok je Nikolić dobio 47,97 odsto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)