Nerođenu decu zakon ne vidi

SLUČAJ bračnog para Katić sa Uba koji je izgubio bebu, a onda se sudio duže od decenije - otvorio je staru dilemu o pravnom statusu nerođenog deteta. Optuženi ginekolog Slobodan Gvozdenović prošlog meseca je pravosnažno oslobođen krivice za smrt njihove bebe, a tokom procesa različiti sudovi i veštaci imali su oprečne stavove o tome da li uopšte ima krivičnog dela kada je žrtva - fetus.

PROČITAJTE JOŠ - POSLE OSLOBAĐAJUĆE PRESUDE GINEKOLOGU: Izgubili smo bebu i nikom ništa!

S obzirom na to da nerođeno dete u krivičnopravnom smislu nema svojstvo lica, što je stav Vrhovnog kasacionog suda u ovom predmetu - ne postoji uzročno-posledična veza između radnji okrivljenog i posledica koje su nastupile. Zaključak je da je pravilna odluka prvostepenog suda da se okrivljeni oslobodi usled nedostatka dokaza. Bivši beogradski sudija Krsto Bobot, sada advokat, za "Novosti" objašnjava da je Apelacioni sud u Beogradu ispoštovao zakon i doneo validnu presudu. Tim pre, kako kaže, ako je posle više medicinskih veštačenja utvrđeno da nema dovoljno dokaza. On za "Novosti" objašnjava da je reč o vrlo "osetljivom" krivičnom delu, ali da je zakon ipak jasan:

- Dete dok se ne rodi nema pravni subjektivitet. Odnosno, kao što je i objasnio Apelacioni sud u svojoj odluci, nerođeno dete u krivičnopravnom smislu nema svojstvo lica. Stoga, ne može da postoji uzročno-posledična veza između radnji koje se stavljaju okrivljenom, a to je teško delo protiv zdravlja ljudi i posledice koja je nastupila, odnosno smrti nerođenog deteta.

Krsto Bobot

- Začeto dete ima se smatrati rođenim, ako je to u njegovom interesu. Ovo pravilo, međutim, primenjuje se samo u naslednom pravu, ali i tada, dete se mora roditi živo. U slučaju o kojem govorimo, međutim, dete se nije rodilo i zato njegova smrt nije uzročno-posledična veza između radnji okrivljenog i posledice koja je nastupila - objašnjava Bobot.

Mnogi se ipak pitaju šta je onda sa slučajevima abortusa, odnosno da li se on može smatrati krivičnim delom, pa čak i ubistvom, ukoliko se izvrši nakon što beba "oživi".

- Fetus nema svojstvo lica - objašnjava Bobot. - Konačno, član 120 Krivičnog zakona Srbije, koji govori o krivičnim delima protiv života i tela, jasno kaže da će onaj, ko bremenitoj ženi, sa njenim pristankom, izvrši ili započne pobačaj, biti kažnjen od tri meseca do tri godine zatvora. Ukoliko se, pak, dogodi da pobačaj bude urađen nakon četvrtog meseca trudnoće, zakon predviđa veće kazne, odnosno do pet godina zatvora.

PROČITAJTE JOŠ - Traže zakon o nestalim bebama

Naravno, kako ističe naš sagovornik, ne treba zaboraviti da je rani abortus u Srbiji dozvoljen, ali samo uz pristanak majke i dozvolu lekara iz nadležnih ustanova čiji ga lekari mogu i izvršiti. U retkim slučajevima, kad lekar utvrdi da je on neophodan i u kasnijim danima trudnoće, on može biti izveden, ali uz posebnu dozvolu nadležnih lekarskih komisija i opet uz pristanak majke.

RODITELjI OGORČENI

IVANA i Saša Katić iz Kožuara kod Uba rekli su za "Novosti", nakon presude Apelacionog suda u Beogradu, da su - ogorčeni.

- Suđenje je trajalo više od deceniju, bilo je bezbroj odlaganja. Izgubili smo bebu i nikom ništa - izjavili su Katići.

Osnovno tužilaštvo u Valjevu teretilo je ginekologa da je u noći između 23. i 24. januara 2007. godine nesavesno postupao prilikom Ivaninog porođaja, zbog čega je nastupila smrt ploda.

UPALA PLUĆA

NA drugom, ponovljenom suđenju, prihvaćen je zahtev branioca dr Gvozdenovića, da se pribavi mišljenje Sudskomedicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Ustanovljeno je da je uzrok smrti novorođenčeta bila upala pluća, i da čak i raniji porođaj ne bi imao bolji ishod. Potom, na zahtev Osnovnog suda u Valjevu, Sudskomedicinski odbor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u novom, promenjenom sastavu, utvrdio je da je Ivani Katić prilikom porođaja ipak pružena blagovremena lekarska pomoć po svim pravilima medicinske struke.