VELIKE POSLEDICE PALjENjA NjIVA: 1.500 požara besnelo poljima

V. Crnjanski Spasojević

21. 10. 2018. u 21:02

ВЕЛИКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПАЉЕЊА ЊИВА: 1.500 пожара беснело пољима

Foto Tanjug

Paljenje rastinja na njivama ove godine kulminiralo, posledice velike

OKO 1.500 požara prijavljeno je ove godine vatrogasnim službama, odnosno Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije, a broj neprijavljenih paljevina mnogo je veći. Najviše ih je bilo proletos i jesenas, kada su poljoprivrednici palili ostatke useva i rastinje po njivama. Krajem prošle nedelje pala je i prva žrtva.

Devetnaestogodišnji vozač kombija Jovan Štulić, iz Beograda, nastradao je u lančanom sudaru koji se u četvrtak desio na niškom auto-putu, kod skretanja za Batočinu. Do nesreće je došlo kada su vozila uletela u gust dim koji se nadvio nad putem, pošto je neko zapalio nisko rastinje na njivi pored puta.

Samo nedelju dana pre toga, požar je buktao na 800 hektara njiva, šuma i zaštićenog rezervata prirode Carska bara, u ataru tri sela zrenjaninske opštine. Vatra je stigla nadomak Belog Blata, ali su je vatrogasci savladali, pa su meštani izbegli tragičnu letošnju sudbinu žitelja Matija, kraj Atine, kada je život u vatri izgubilo 99 ljudi.

Uzalud Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat godinama upozoravaju poljoprivrednike da ne pale strnjišta, jer preti opasnost od ozbiljnih požara i uništavanja letine koja još nije skinuta, a dokazano je i da se zaoravanjem zemlje održava plodnost i smanjuje potreba za veštačkim đubrivom.

- Posledice paljenja žetvenih ostataka već osećamo, a biće ih sve više - kaže Draženko Rajković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. - Vatrom su posebno ugroženi beskičmenjaci, gliste i puževi, koji ne mogu da pobegnu, a znamo da gliste prerađuju zemlju i da tako nastaje humus. Paljevinama oranice gube humus, fosfor, sumpor, pa se onda baca na stotine tona veštačkog đubriva, koje prvo ide u vodu, pa u čovekov organizam.

PROČITAJTE I: POLICIJA U AKCIJAMA HAPŠENjA: Dim sa njive tera u zatvor

Rajković dodaje da ptice ove jeseni nisu bile direktno ugrožene, jer nemaju mladunce. Ali ugrožene su indirektno - gube staništa i mesto za ishranu. Selice ne mogu da se vrate u stari dom, a broj ptica poljoprivrednih predela, poput vivka, poljske ševe ili vinogradarske strnedice, drastično opada.

TRAGIČNO Jedan vozač je poginuo i više vozila uništeno zbog dima sa njiva kod Batočine, 18. oktobra / Foto Tanjug


Zbog učestalih spaljivanja organskih ostataka posle žetve, poljoprivredna inspekcija je, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede, pojačala nadzor, koji vrši s policijom, i van radnog vremena. Za parcele na kojima je utvrđeno spaljivanje proveravaju se podaci o vlasništvu i površini, radi pokretanja prekršajnog postupka. Ako je parcela upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, podnosi se inicijativa Upravi za trezor, koja određuje pasivan status poljoprivrednom gazdinstvu. Tokom trajanja tog statusa, gazdinstvo ne može da ostvaruje podsticajna sredstva.

PLANULE I ŠUME VELIKE šumske požare imali smo 2000. godine (13.201 hektar), 2007. godine (16.144 hekatara) i 2012. godine (20.238 hektara šuma). U 2012. godini u Srbiji je registrovano 18.115 požara, gorelo je više od 20.000 hektara šuma, 8.000 hektara livada i niskog rastinja, 260 hektara voćnjaka i vinograda, a procenjena je materijalna šteta od oko 40 miliona dolara.

Ministarstvo nema podatke o tome koliko je njiva gorelo ove ili prošle godine, a u Upravi za šume kažu da je na području kojim gazduju “Srbijašume”, a to je više od 90 odsto svih šuma u zemlji, od početka godine registrovan 21 požar na površini od 162 hektara. Po jedan manji požar, bez značajnijih šteta, javio se u JP “NP Fruška gora” i JP “NP Đerdap”.

Kritični periodi za izbijanje šumskih požara su mart-april, jul-avgust i oktobar-novembar. Samo manji broj njih je, kažu u Upravi, prouzrokovan udarima groma, a veći deo ljudskom krivicom.

- Ekološke štete manifestuju se dugi niz godina i neprocenjive su - kažu u Upravi za šume. - U svetu se računaju kao petostruka ili desetostruka vrednost direktnih šteta. S obzirom na to da su u 2018. požari bili malih razmera i brzo lokalizovani, ekonomske štete nisu velike.

KAZNE DO MILION DINARA I ZATVOR

ZA spaljivanje organskih ostataka posle žetve zaprećena je novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, od 25.000 do 250.000 dinara za preduzetnika i od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice. Vinovnike požara tužilaštvo može goniti i zbog izazivanja opšte opasnosti, za šta je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a za teži oblik do 10.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije