Umesto s olovkom, u školu sa nožem, najveći porast kriminala kod mladih u Novom Sadu

V. Crnjanski Spasojević

14. 06. 2015. u 20:00

Krivična dela koja čine maloletnici sve su nasilnija i surovija, uz sve češće korišćenje narkotika

Уместо с оловком, у школу са ножем, највећи пораст криминала код младих у Новом Саду

ZA samo nedelju dana maloletnici u Nišu i Beogradu šokirali su javnost. U Nišu su uhapšena dvojica mlađih od 18 zbog tuče i pokušaja ubistva dvadesetogodišnjeg mladića. U Beogradu su maloletnici upali u osnovnu školu, u Kotežu i, uz pretnju plastičnim pištoljem i nožem, pokušali da otmu dnevnik. Donekle teši činjenica da su otimali dnevnik, a ne novčanik profesoru. Jer, i to je moglo da se desi. Međutim, obeshrabruje fakat da su osnovnoškolci u svom arsenalu imali hladno oružje i možda bili spremni da ga iskoriste!

Vesti da maloletnici prebijaju vršnjake skoro do smrti, da napadaju žene, trudnice, taksiste i stare da bi ih opljačkali, odavno su deo naše svakodnevice. Nasilje među mladima raste, baš kao i upotreba alkohola i droge. U ovom trenutku, prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu nalazi se 216 mladih, a u maloletničkom zatvoru u Valjevu 218 mlađih od 23.


ALARMANTNO

Nataša Stevanović, načelnik Službe za tretman u KPZ "Valjevo" slaže se da je broj krivičnih dela sa elementima nasilja kod najmlađeg dela nacije u porastu. Najveću stopu rasta maloletničkog kriminaliteta ima Novi Sad. Stručnjaci i dalje ne znaju zašto: migracije, nezaposlenost, stroža kaznena politika... U ukupnom procentu učinjenih krivičnih dela na maloletnička otpada četiri odsto. Pre deceniju ovaj procenat nije prelazio 2,5. U 60 odsto slučajeva maloletnici nasilje vrše nad vršnjacima, po pravilu, u saučesništvu. Tako se osećaju jačima.

SARADNJA NADLEŽNIH JEDNO od rešenja za pomoć maloletnim delinkventima jeste bolja uvezanost svih institucija, smatra Nataša Stevanović - od centara za socijalni rad, preko policije, tužilaštva, suda, službi za socijalnu zaštitu, NVO do lokalnih samouprava: - Sankcije i zabrane same po sebi, bez prevencije, neće dati nikakvog rezultata.


NAJSUROVIJI

Oni koji stignu do "Valjeva" počinili su najteža krivična dela: ubistva, teška ubistva, razbojništva ili silovanja sa smrtnim ishodom. NJihove žrtve retko prežive. Šezdeset odsto takvih počinilaca ovde ima između 16 i 18 godina.

- Dnevnike su đaci krali i u moje vreme, ali krišom, noću, da ne budu uhvaćeni. Mladi su uvek bili puni bunta, ali ono što se promenilo to su elementi nasilja koji sve to prate - kaže Stevanovićeva.

U savremenom društvu pojam autoriteta se ubrzano topi i nestaje - autoriteta oca, majke, profesora, policajca... Porodice su se kroz tranziciju promenile. U potrazi za poslom i zaradom, roditelji manje vremena posvećuju vaspitanju dece, a vršnjačka grupa ima sve dominantniji uticaj. Taj uticaj je ponekad dobar, ali često i loš. Sa opštim porastom nasilja, logično, sledi i porast nasilja kod dece i mladih.

- Između 14 i 18 godina mladi pokušavaju da sruše autoritet i pomere granice. U kom pravcu će to ići najviše zavisi od porodice. Čak 40 odsto maloletnika koji čine krivična dela potiču iz nepotpunih porodica, a u četvrtini njihovih porodica registrovane su socio-patološke pojave (upotreba alkohola, droga, kriminal...)


POROCI

Naša sagovornica objašnjava da zatvorsku populaciju čine i mlađi punoletnici koji su pre 23. godine počinili prvo krivično delo. I ta dela su sve surovija. Svi oni u 80 odsto slučajeva su ili uživaoci psihoaktivnih supstanci ili učestvuju u njihovom prometu. Zabrinjava i podatak da 45 odsto onih koji dođu na izdržavanje kazne imaju u toku još neki sudski postupak.

ODGOVORNI POSLE 14. GODINE UPRKOS tome što su kriminalci sve mlađi, o pomeranju starosne granice krivične odgovornosti pisci zakona nisu razmišljali. Ona ostaje 14 godina, kao u većini evropskih i država u regionu.

Što se tiče obrazovnog statusa, većina je završila osnovnu školu, a 28 odsto njih i srednju. Koliko je važna podrška porodice pokazuje podatak da su neki roditelji, u saradnji sa zavodskom upravom, ohrabrili svoje dete da iz KPZ upiše fakultet i vode ga na ispite. Takva deca imaju šansu da se izvuku.

Većina "stanovnika" KPZ "Valjevo", ali i vaspitno-popravnog doma, ima problem sa samopouzdanjem, identitetom, samouverenošću.

- Svako nasilje iza sebe krije strah. Pravo pitanje je šta stoji iza tog straha. Ako otkrijemo šta su okidači, možemo da pomognemo. Ukoliko dete ima smisla za humor, sa njim ćemo probati da radimo kroz humor. Ako ima neke druge dobre osobine, a svi ih imaju, probaćemo da dopremo do njih kroz individualne programe postupanja - kaže Nataša Stevanović.

Krajnji cilj je da osuđenik pojmi kakvo je krivično delo zapravo počinio. Da se iznutra promeni i da u istim okolnostima sledeći put reaguje drugačije. Ako i društvo takvoj osobi da šansu, ona će se promeniti. Ukoliko ne, ona se po pravilu vraća iza rešetaka.


ZAKON

Promenama bi trebalo da doprinesu i planirane izmene Zakona o maloletnicima.

- U postupku prema maloletnicima uvodi se načelo istine. To znači da je sud uvek dužan da, bez obzira na predloge stranaka, sam izvede dokaze za potpuno i tačno utvrđivanje činjeničnog stanja - objašnjava prof. Milan Škulić, član radne grupe za izmenu zakona.

Ubuduće, neće se izvoditi ni osnovno i unakrsno ispitivanje, već će ispitivanje vršiti sud. Neće biti moguć sporazum o priznanju krivice ili svedočenju sa maloletnikom. Tokom postupka bolje će biti zaštićene maloletne žrtve. Postupak se ubrzava i postaje efikasniji jer će se u prvom stepenu odvijati u jednoj fazi, a ne u dve, kao do sada. Jedino kada dođe do izricanja zavodske sankcije, nakon postupka pred sudijom za maloletnike, vodiće se i druga faza - glavni pretres pred većem za maloletnike, kojim će predsedavati drugi sudija, a ne onaj koji je vodio prethodne faze postupka.

- Vaspitno-popravni dom će se u startu izricati u maksimalnom trajanju, odnosno štićenik će odmah znati koliko najduže može da ostane. Do sada je to bilo fleksibilno i zavisilo od njegovog vladanja. Verovatno će biti vraćeno i staro rešenje da će maloletnicima moći da sude i osnovni i viši sudovi - kaže Škulić.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Gamal

15.06.2015. 12:17

Ne bih se složio da je izvor nasilja strah već pre njegov nedostatak. Sistematsko poništavanje i ismejavanje tradicionalnih vrednosti (ništa danas nije po institucijama niti reći niti pokazati pa ni učiniti) rezultira jako mutnom predstavom o pojmu dobro-loše kod mladih. Više ih je strah da se ne obrukaju po pitanju pop kulture pred vršnjacimanego da ne obrukaju i sebe i porodicu nekim nepriličnim delom.