DA li je život i u Srbiji zapravo jedan veliki rijaliti šou? Jer, hteli mi to ili ne, svi smo postali „glumci“ u stvarnim situacijama, koje u bilo kom trenutku mogu da se prate putem kamera, prisluškivača, provajdera, mobilnih telefona, interneta... Jednostavno, sačuvati privatnost danas je, kako u Srbiji, tako i u celom svetu, postala prava nemoguća misija.

Internet, naročito društvene mreže, doneli su novi način života. Ali, ulaskom u ovaj virtuelni svet ljudi su celoj planeti na raspolaganje stavili veliki broj ličnih podataka i fotografija, koje mogu i da se zloupotrebe.

- Ljudi nisu ni svesni da svakom aktivnošću na internetu ostavljaju podatke o sebi, hteli to ili ne. Svako pretraživanje mreže, sajtova, ostavljanje komentara ili prepiska već dovoljno govori o vama, a dodatno postavljanje i ažuriranje podataka na društvenim mrežama je posebna priča. Jednostavno, ušli smo u eru takozvanog Velikog Brata, interneta - objašnjava Milan Kovačević, stručnjak za informacione tehnologije i internet-administrator.

I pored toga što informacije koje ostavimo za sobom na internetu ostaju trajno zapisane na raznim serverima, korisnici na društvenim mrežama dobrovoljno daju i svoje najličnije podatke, iako često nisu ni svesni za šta oni mogu da se iskoriste. Tako će „Fejsbuk“, čak i ako obrišete profil, sa partnerskim sajtovima nastaviti da prati vaše aktivnosti na internetu!

Kamere su poseban problem. Građani Srbije svakodnevno su u objektivu najmanje 200.000 kamera (od toga oko 100.000 u Beogradu), koje su postavljene na ulicama, ulazima, javnim zdanjima, pa čak i na privatnim kućama. Nijedna od njih, međutim, nije propisno postavljena, jer Srbija nema zakon koji reguliše oblast video-nadzora. U strahu od kriminalaca i vandala, zaboravlja se da „svevideće oko“, vireći na ulaze i prostorije narušava i privatnost.

PrisluŠkivanje najviših evropskih zvaničnika bilo je najveća afera proteklih nedelja na Starom kontinentu. U Srbiji ne može ni da se pretpostavi koliko ima onih koji nekoga prisluškuju, ali ni onih koji su prisluškivani. Kontrole u ovoj oblasti skoro da nema, a oprema za prisluškivanje i praćenje može za male pare da se kupi na svakom koraku.

Ipak, dok je Ilija Čvorović u kultnom filmskom ostvarenju „Balkanski špijun“ morao da podigne kredit da bi krenuo u borbu protiv „narodnog neprijatelja“, špijunska oprema je danas jeftina i lako dostupna na internetu.

Razmere ilegalnog prisluškivanja u Srbiji nehotice je otkrio Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) istražujući u kakvom su stanju radarski sistemi za odbranu od grada, a na 16 kontrolisanih objekata otkriveno je oko 430 antenskih i drugih komunikacionih uređaja nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla.

“FEJSBUK“ Nije mali broj stručnjaka za informacione tehnologije koji uopšte nemaju dileme o tome ko je i zašto pokrenuo „Fejsbuk“.
- Još 1998. godine se pojavila vest da je u planu osnivanje centra za prikupljanje informacija o ljudima u SAD, što je ubrzo nespretno zataškano. Celu priču oko „Fejsbuka“ tada su preuzele vodeće tajne službe, sa timom od 150 vrhunskih IT stručnjaka, psihologa i dizajnera - otkriva Kovačević.

Da li je privatnost stvar prošlosti? Odgovor na ovo pitanje možda se sam nameće posle početka projekta „Gugl strit vju“ („Gugl ulični pogled“) u Srbiji. Mnogi su i ovo protumačili kao narušavanje privatnosti, a čak su se i u inostranstvu vodile velike polemike.


UPALI“ U 272.000 TELEFONSKIH RAZGOVORA

PO okončanju postupka nadzora nad internet-operaterima biće sačinjen izveštaj koji će biti dostavljen nadležnima i stavljen na raspolaganje javnosti, najavljuje Radoljub Šabić.

- Na osnovu toga biće predložene mere za unapređivanje zaštite podataka građana koji koriste internet. Već je predložen paket mera za kontrolu oblasti mobilne telefonije radi tajnosti komunikacije, ali je do sada malo toga ostvareno - ističe Šabić.

l šta je pokazao nadzor koji ste sproveli nad mobilnim operaterima u Srbiji?

- Ogroman raskorak između ustavnih garancija o tajnosti komunikacija i prakse. Tako su službe bezbednosti u samo jednoj godini i preko jednog operatera 272.000 puta pristupile snimcima telefonskih razgovora. Ukupan broj takvih pristupa bazama preko svih operatera može samo da se pretpostavi. Službe su ustavnu odredbu po kojoj se od nepovredivosti tajnosti komunikacije može odstupiti samo na osnovu odluke suda, tumačile tako da se ona odnosi samo na sadržinu razgovora, dakle na klasično prisluškivanje, a ne i na pristup zadržanim podacima, odnosno listinzima. Takvo shvatanje progurano je čak i u neke zakone, pa su službe bez naloga suda pristupale bazama podataka operatera, koji su „okretali glavu“ i, izuzev jednog, nisu čak ni brojali broj tih pristupa.

l u javnosti se pominje podatak da se u Srbiji prisluškuje nekoliko stotina hiljada građana?

- Mediji su, nažalost, većinu informacija dobijenih iz raznih izvora često pogrešno interpretirali. Zbog odsustva nužnih mehanizama kontrole, ne može se govoriti o potpuno preciznim informacijama. Često se ne pravi razlika između klasičnog prisluškivanja i pristupa takozvanim zadržanim podacima. Prvo podrazumeva uvid u sadržinu razgovora, bilo direktnim slušanjem, bilo snimanjem i preslušavanjem. Drugo, ne podrazumeva uvid u sadržinu, ali podrazumeva uvid u sve ostalo - u podatke o tome ko je, s kim, odakle, kada i koliko dugo razgovarao. Ove ogromne cifre koje su se pojavljivale u javnosti odnose se pre svega na pristup zadržanim podacima.