ŠESTORICI državljana Srbije, uhapšenih u akciji „Niva“ u Brazilu, tamošnji sud je odredio pritvor do 30 dana. Brazilska policija navodi da je na čelu međunarodne bande krijumčara kokaina iz Južne Amerike u zapadnu Evropu - Goran Nešić (41), zvani Debeli, koji je koristio čak četiri falsifikovana pasoša (dva srpska, argentinski i brazilski).

Njegov prijatelj i saradnik Dejan Stojanović Keka (37), koji je takođe uhapšen u Brazilu, na čelu je drugog kriminalnog klana. U poslednje vreme obojica su bila veza između južnoameričkih mafijaških grupa, prodavaca kokaina i kupaca „na veliko“ - poput italijanskih mafijaških porodica, ali i Darka Šarića, Duška Mićunovića, Ivana Pavlovića zvanog Iker...

Sve ove grupe, koje su nabavljale drogu u Južnoj Americi, to su radile preko Nešića, kome se u poslednje vreme priključio i Stojanović. Prvi je u Južnoj Americi već desetak godina, a drugi upola manje. Protiv Šarića se vodi postupak pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, kao i protiv Ivana Pavlovića.

Nikšićanina Duška Mićunovića, inače srpskog državljanina, uhapsila je pre izvesnog vremena crnogorska policija po zahtevu italijanskih kolega u akciji „Šah-mat“. Italijani su označili Mićunovića kao jednog od vođa organizovane grupe koja je na tlu ove zemlje krijumčarila kokain.

U Brazilu su, pored Nešića i Stojanovića, uhapšeni i Alen Memović Mali (33), Aleksandar Sekulić Seka (39), Milan Karanović (39) i Aleksandar Nešić Aki (19). Sva šestorica Srba koristila su lažni identitet i falsifikovana lična dokumenta.

U prvom naletu privedeno je 47 ljudi, dok je istražni sudija za 17 odredio pritvor. Brazilska policija je uhapsila neke od osumnjičenih u udaljenoj oblasti Amazona, prema granici s Peruom, Bolivijom, Paragvajem i Argentinom, a ostale u velikim gradovima poput Sao Paula.

Akciju „Niva“ još 2008. započela je srpska policija, a potom je preuzela američka DEA i engleska SOKA, koje su sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) i MUP Srbije nastavili da razmenjuju informacije i podatke. Najveća pažnja bila je usmerena na međusobne kontakte srpskih kriminalaca. Iz te i takve operativne obrade „izrodio“ se i „Balkanski ratnik“, kada je zaplenjeno više od dve i po tone kokaina. Tada se iza rešetaka našao klan Darka Šarića. Radeći na ovoj, ali i istrazi u slučaju Ivana Pavlovića i razmenjujući podatke sa italijanskim karabinjerima tokom akcije „Šah-mat“, srpske bezbednosne strukture došle su do Nešića i Stojanovića. Prve procene govore da je sada zaplenjena droga u Brazilu nabavljena u Boliviji.

To je, takođe, bio jedan od pravaca krijumčarenja. Brazil je, prema rečima tamošnjih istražnih organa, služio kao skladište i baza odakle se droga dalje distribuirala, mahom prekookeanskim brodovima do evropskih luka. Kokain se do brazilskih „štekova“ dopremao avionima, ali i turističkim brodovima, avionima i kamionima.

Iza rešetaka se našao i Filipinac Samson del Kastiljo Aruga, koji je bio pri vrhu hijerarhije srpske bande. On je uhapšen u Manausu, u svom restoranu, smeštenom u luci Vila de Konde. Njegova uloga u organizaciji je bila da traži saradnike u posadama velikih trajekata i prekookeanskih brodova, koji bi krijumčarili kokain ka Evropi.

Reč je o ogromnim brodovima, a droga je, obično, skrivana u velikim buradima za hranu i na drugim nepristupačnim mestima. Često se dešavalo da manju količinu „pomoracsaradnik“ pričvrsti za svoje telo i tako krijumčari do odredišta.

Brazilska policija je navela i da je federalni sud naredio zaplenu imovine osumnjičenih, koja obuhvata 31 velelepni objekat, 15 luksuznih vozila i tri broda, ukupne vrednosti oko 16 miliona dolara. Privremeno su zaplenjeni i bankovni računi uhapšenih.

Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da dobro organizovane narkobande širom Latinske Amerike ne samo što destabilizuju region, već mogu i da ugroze SAD i druge zemlje, pošto bi grupe koje finansiraju terorizam mogle da u oblastima u kojima vlada bezakonje trguju drogom i tako prikupljaju potrebna sredstva.

Valter Majerovič, bivši stručnjak američke agencije za borbu protiv trgovine narkoticima, izjavio je da srpske bande već desetak godina deluju u Brazilu, ali da u toj zemlji ima i drugih međunarodnih kriminalnih organizacija.

- Trgovci drogom koriste Brazil kao dvosmerni koridor, kojim dobijaju kvalitetnu drogu iz Kolumbije i Perua, a potom je šalju prema Africi, odakle se transportuje za Evropu i Aziju - rekao je Majerovič. Brazil je jedina zemlja Latinske Amerike u kojoj se proizvode hemikalije potrebne za preradu biljke koke.

Majerovič je dodao da ekonomski preporod Brazila privlači sve veći broj stranih kriminalaca. On kaže da privreda jača i privlači više investicija, ali i pažnju međunarodnih trgovaca drogom, koji u Brazilu peru novac zarađen prodajom narkotika. Jedan od načina za prikrivanje zarade od prodaje droge jeste kupovina nekretnina, a Brazil je postao jedno od najprivlačnijih tržišta nekretnina na zapadnoj hemisferi.

Šef američke južne komande, general Daglas Frejzer, rekao je da SAD moraju da budu svesne rastuće pretnje koju predstavljaju međunarodne kriminalne organizacije širom Latinske Amerike. Frejzer je upozorio da je trgovina narkoticima samo jedna od opasnosti, ali da podjednak rizik predstavljaju trgovina oružjem, pranje novca i trgovina ljudima.

Prema njegovim rečima, zemlje koje nemaju sredstava ili volje za borbu protiv kriminalnih udruženja na njihovoj teritoriji, mogle bi da privuku terorističke organizacije.


MEDIJI

VEST o akciji „Niva“ odjeknula je u celom svetu. Hapšenje u Brazilu članova narkobande, na čijem su čelu bili državljani Srbije, ukazuje na veliki problem sa kojim se suočava najveća južnoamerička zemlja: to što je strani narkokarteli koriste kao koridor za izvoz kokaina u Evropu i na druge kontinente - samo je jedan od komentara koji su se u subotu mogli čuti.

UBISTVO

U BOLIVIJI, odakle je ova srpska kriminalna grupa u poslednje vreme nabavljala kokain, prošle godine ubijena su trojica Srba koji su radili kao telohranitelji za lokalnog trgovca drogom. Njihova smrt je do danas nerazjašnjena.