UŽICE je u suzama i neverici. Cela ženska smena - njih šest i jedan njihov kolega - nestala je u paklenoj eksploziji. Devetoro dece je u sumornoj septembarskoj noći ostalo bez majki. Eksplozija i požar u Odeljenju barutnog punjenja „Prvog partizana“, u četvrtak u 21 čas i 15 minuta, odneli su zauvek: Jasminku Ostojić (24), majku trogodišnje ćerke, Svetlanu Đurić (40), neudatu, Jelenu Lončarević (36), majku dvoje dece, Gordanu Đokić (30), majku dvoje dece, Biljanu Luković (52), majku dvojice sinova, Vidojku Terzić (50) majku dvojice sinova i Dragana Milovanovića (42), neoženjenog.
Kako i zašto su poginuli, još nije utvrđeno. Rade komisije, ali one ne mogu da zaleče bol i rane sedam porodica koje nisu dočekale svoje najmilije iz druge smene.
Jasminka je najmlađa među stradalima. U njenom domu, na Belim vodama, suprug Darko sa trogodišnjom ćerkicom pokušava da dođe do daha. I on je radnik „Prvog partizana“. Bili su te kobne noći u istoj smeni.
- Pre nesreće smo ćerku odvezli u selo, a moja Jaca je otišla kod frizera. Pogledi su nam se sreli poslednji put... Dogovorili smo se da oko pola osam uzmemo izlaznice, da idemo kući zajedno. Onda je nešto puklo - kroz suze priča Darko.
Proveo je sa Jacom četiri najlepše godine u braku.
- Bio sam na drugom kraju fabrike, zgrabio sam masku i potrčao sam u Jasminkinom pravcu, a onda sam ostao bez kiseonika. Polusvestan, čekao sam kada će se pojaviti iz dima. Uzalud, posle dva časa, rekli su mi da je moja ljubav mrtva - neutešan je Darko.
Jasminka je u „namenskoj“ radila tri i po godine, preko Omladinske zadruge!
I stradala Biljana Luković je, zajedno sa svojim suprugom Radovanom, krenula u drugu smenu, iz koje se neće vratiti. I ona je bila uposlena preko Omladinske zadruge. Rastali su se supružnici poslednji put, na ulazu. Stisnutih zuba, u strašnom grču, pod ikonom Svetog Nikole, Radovan sa sinovima Žarkom (20) i Urošem (19) trpi neizmeran bol. Urošu je u petak bio rođendan, majka je prethodnog dana kupila materijal za slavljeničku tortu...
- u petak je bila posebno lepa. Na putu do fabrike pitala je „kakva mi je nova frizura“... Htela je da, zbog rođendana, goste dočeka u najboljem izdanju. Šta ćemo bez nje? Kako ćemo dalje - širi se Radovanov glas prokleto praznom sobom i kućom u Sevojnu, koju su zajedno gradili.
Kada je čuo eksploziju, Radovan je bio 300 metara udaljen od Odeljenja barutnog punjenja. Kad je udarilo, sve je poletelo u vazduh, usledile su još dve eksplozije, žut dim i pepeo ispunili su fabriku smeštenu stotinak metara pod zemljom. Trčao je suprug do Biljane, stigao je do odeljenja za kapisliranje. Dalje se nije moglo.
- Tu sam sreo kolegu Paja, kukao je iz sveg glasa, hteo je da se ubije, znao je da su ljudi stradali. Postalo mi je jasno, Biljana je ostala unutra, nema je više - Radovan je nekako uspeo da ispriča sve detalje.
U domu poginulog Dragana Milovanovića u naselju Sinjevac, otac Boško i brat Goran primaju saušešće, duše su pokidane bolom, neizdrživo je.
- Ćale, brat je poginuo. To mi je mlađi sin rekao, a ja sam zažalio što nisam ja stradao, pa ceo radni vek sam proveo u toj firmi, čak je i moj otac tamo radio. Čekao sam cele noći da se vrati, da čujem kako se pali svetlo usred noći, kao obično. Sada je za nas sve završeno - očajan je otac Boško. - Znam da su uslovi za rad u „rupi“ očajni. Uvek sam strepeo za sina, ali nikada nismo razgovarali o napuštanju posla.
Kada su vatrogasci oko 23 časa uspeli da se probiju do mesta nesreće, zatekli su užasan prizor.
Do samih vrata ležalo je telo Dragana Milovanovića, nekoliko metara dalje videla su se tela šest žena, na podu. Ležale su jedna preko druge.
- Verovatno su pokušavali da izađu iz prostorije, ali ih je dim ugušio. Mašine i stolice su stajale na svom mestu, ali neka istraga kaže šta je tačno bilo. Ja mislim da je eksplozija potekla iz magacina za barut - kaže Zvezdan Ilić, radnik koji je sa vatrogascima prvi ušao u zonu nesreće.
Dvoje radnika Odeljenja barutnog punjenja se, ipak, spaslo, zahvaljujući pukoj slučajnosti. Nekoliko trenutaka pre eksplozije, jedna radnica je izašla da opere ruke, a njen kolega se uputio ka portiru, po izlaznice iz fabrike.
Vida Terzić je jedna od žena koje nisu imale nikakvu šansu da se spasu. Njen suprug Milan kaže da je „Partizan“ za nju bio drugi dom.
- Nikada se nije razbolela, nikada nije uzela slobodan dan. Dobila je i nagradu za najboljeg radnika u namenskoj - kaže Milan. Iza Vide su ostala dvojica sinova, Nenad (19) i Predrag (22). Predrag je krenuo u treću smenu, i on je radnik namenske... Na kapiji je ugledao užas. Dva časa posle ponoći stigla je crna vest: majka je poginula.
Saša Cicvarić, komandir Vatrogasno-spasilačkog bataljona iz Užica, opisuje šta se dešavalo:
- Dojavu o eksploziji smo dobili u 21.20. Dva minuta kasnije bili smo na licu mesta. Vatra je pretila da zahvati magacin i lakirnicu, bili smo živi štit izmeću plamena i ostatka fabrike. Vidljivost je bila svega 20 centimetara - kaže Cicvarić.
Eksplozije su izazvale strahovit vazdušni udar koji je kroz uske hodnike bacao ljude i po deset metara, kiseonika za samo nekoliko minuta nije bilo, dim i garež su bili neprozirni.
U gašenju požara učestvovalo je 50 vatrogasaca i spasilaca, na raspolaganju su imali 18 vozila iz Užica, ali i one pristigle iz Čajetine, Arilja, Požege, Kosjerića, a zaštitna oprema je stigla iz Čačka. Pomagali su radnici, pokazivali puteve kroz pravi podzemni lavirint, rizikovali su živote bez trunke rezerve i straha.
Svih 14 povređenih radnika su posle pomoći ukazane u Opštoj bolnici, pušteni kućama. Materijalna šteta je zanemarljiva.
U petak pred zoru, tela stradalih izneta su iz Odeljenja za barutno punjenje, a tokom dana patolozi su obavili obdukciju. Zatim su članovi porodica u bolničkoj kapeli prepoznavali svoje najmilije.
Grad je zamukao od tuge. Starije generacije Užičana ne pamte veću tragediju, strašniji bol.

U SUBOTU KOMEMORACIJA
KOMEMORACIJA povodom tragedije u fabrici „Prvi partizan“ biće održana u subotu u 10 časova u Narodnom pozorištu u Užicu. Na oproštaju od sedam nastradalih radnika, pored porodica i kolega, biće i premijer Srbije Mirko Cvetković i njegov zamenik i ministar policije Ivica Dačić, kao i ministar odbrane Dragan Šutanovac.

DAN ŽALOSTI
ZBOG tragične pogibije sedam radnika Fabrike „Prvi partizan“ u Užicu, subota, 5. septembar, odlukom Vlade Srbije, proglašena je danom žalosti. U Užicu je u petak počela trodnevna žalost koju je proglasilo Gradsko veće.

RADILI PREKO OMLADINSKE
MEĐU stradalima Vidojka je jedina bila stalno zaposlena u „Prvom partizanu“, imala je 28 godina radnog staža. Dragan je radio na određeno vreme, a Jasminka, Svetlana, Jelena, Gordana i Biljana bile su angažovane preko Omladinske zadruge. Direktor fabrike Dobrosav Andrić je naglasio da su i radnici uposleni preko Omladinske zadruge bili veoma stručni. Prema podacima koje direktor u petak nije želeo da potvrdi, od oko 600 zaposlenih, svega 300 je u stalnom radnom odnosu.

“RUPU“ NIKO NIJE VOLEO
ZNA se, niko nije priželjkivao da bude raspoređen u pogon „Prvog partizana“ koji se nalazi pod zemljom, udaljen oko kilometar od fabričke centrale u naselju Krčagovo.
Lavirint tunela na brdu Zabučje poznat je kao „rupa“, a sastoji se od više pogona, od ulaza prema kraju ovog bezdana nižu se odeljenja: fabrikacija, zrno, peći, olovnica, laboracija i, na kraju, 300 metara od ulaza - kobno postrojenje za punjenje olovom.
Pod plafonom fabrike, u svim delovima nalazi se protivpožarni sistem koji se ne aktivira automatski, već ručno. Radnici ne kriju, mašine na kojima rade su stare, velika je verovatnoća da je kvar pokrenuo eksploziju i požar.

“PRETRESENI“ POGONI
POSLE tronedeljnog kolektivnog godišnjeg odmora, fabrika „Prvi partizan“ počela je da radi 24. avgusta. U vreme odmora službe održavanja su „pretresle“ sve pogone fabrike, detaljno su ih očistili i uklonili sva eventualna kritična mesta. Ovo je u petak rekao direktor užičkog namenskog preduzeća Dobrosav Andrić. - Juče je bio isti radni dan, kao i svi ostali, i radilo se pod istim uslovima, kao i uvek. Ništa neobično nije primećeno, niti je šta ukazivalo na to da može da dođe do tragedije. U ovakvim postrojenjima nije uobičajeno da dolazi do eksplozije, ali postoji opasnost od požara. Svi naši protivpožarni sistemi bili su u pripravnosti - rekao je Andrić.

DAČIĆ: OPSEŽNA ISTRAGA
DRŽAVA Srbija pružiće svu moguću pomoć porodicama radnika nastradalih u fabrici „Prvi partizan“ u Užicu i tom preduzeću - izjavio je u petak zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
On je potvrdio da je, zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasno-spasilačkih jedinica MUP-a, sprečeno širenje vatre, koja zahvaljujući tome nije zahvatila druge pogone „Prvog partizana“, uključujući i skladište gotovih proizvoda.
Po njegovim rečima, eksplozija se dogodila u delu fabrike u kome se radilo na punjenju municije i da je tada u pogonima ukupno bilo oko 100 osoba.
- Da li je u pitanju subjektivan razlog ili objektivan faktor utvrdiće istraga. Moraju se preduzeti sve istražne radnje da bi se utvrdilo kako je došlo do eksplozije i u cilju preventivnog delovanja u budućnosti.

SAUČEŠĆE TADIĆA
PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić uputio je u petak telegrame saučešća porodicama radnika stradalih u eksploziji u fabrici municije „Prvi partizan“, u Užicu.
- Građane Srbije i mene lično duboko je potresla vest o gubitku ljudskih života. Saosećamo sa porodicama koje su izgubile svoje najmilije. Molim vas primite izraze mog najdubljeg saučešća, poručio je predsednik Tadić.
Telegrame saučešća uputili su i predsednik Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, premijer Mirko Cvetković i drugi visoki funkcioneri.

MINISTAR ODBRANE DRAGAN ŠUTANOVAC U PETAK POSETIO UŽICE
ZAŠTO JE BARUT EKSPLODIRAO


MINISTAR odbrane Dragan Šutanovac posetio je u petak oko podneva vojnu fabriku „Prvi partizan“. On je, nakon obilaska pogona u kome se dogodila tragedija, rekao:
- Sedam poginulih radnika je, ipak, previsoka cena. Trenutno niko ne može da kaže usled čega je došlo do ekpslozije baruta, što nije karakteristično da se dogodi sa barutom, već postoji samo opasnost da se zapali. Ministarstvo odbrane u saradnji sa lokalnom samoupravom učiniće sve da fabriku vrati u pređašnje stanje, i da pomogne porodicama poginulih, da im olakšamo život.
- Ova fabrika je najbolja u namenskoj industriji. Ove godine je obim proizvodnje povećan za 20 odsto, a izvoz ugovoren za ovu godinu je čak 55 miliona dolara, a za sledeću je planirano povećanje za još 30 procenata. „Prvi partizan“ je od strateškog značaja za odbranu naše zemlje - rekao je ministar Šutanovac. - Bilo je ranije reči o izmeštanju pogona fabrike iz ovog brda. Proces izmeštanja će sigurno biti nastavljen u narednom periodu.
Ministar je još kazao da se u fabrici radilo u tri smene, kako bi fabrika ispunila sve ugovorene obaveze, pošto je čak 95 odsto proizvodnje išlo za izvoz u inostranstvo. Zato, rekao je on, „i ne bi trebalo da čudi zašto je tako mnogo radnika bilo angažovano na određeno vreme i preko Omladinske zadruge“.

VATROGASCI - ŽIVI ŠTIT
UŽIČKI vatrogasci, koji su stigli prvi na mesto nesreće, bili su pravi živi štit između Odeljenja barutnog punjenja i ostatka fabrike, i time su sprečili da se dogodi još veća tragedija. Prvi vatrogasci koji su u pogon stigli, bili su: Zoran Bogdanović, Miodrag Sarvanović, Mihailo Milovanović, Velizar Danilović, a za njima i Milorad Radojičić, Nenad Rajić i Zoran Đuričić.

MARIĆ: USKORO I IZVEŠTAJ
PRVI rezultati istrage o uzrocima četiri eksplozije u pogonima „Prvog partizana“ mogli bi da budu poznati već u subotu. Nekolicina balističara MUP Srbije, satima je bez prestanka istraživala na mestu gde je došlo do eksplozije.
Ovo je u petak, kasno po podne, za „Novosti“ potvrdio Predrag Marić, pomoćnik ministra policije i načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje MUP Srbije. On je dodao i da će rezultate istrage javnosti da saopšti istražni sudija.
- U ovom trenutku još ne znamo ni da li je prvo izbio požar, koji je izazvao eksplozije, ili su eksplozije dovele do požara - objašnjava Marić. - U subotu će mnoge stvari biti jasnije.