Svetska kriza izazvana pandemijom korona virusa osvetlila je "mračne strane kapitalizma" koji se decenijama nameće kao jedini globalno ispravan sistem i pokazala da je solidarnost često, a trenutno svakako, obojena političkim i ekonomskim interesima, i ograničena potrebama svake pojedinačne države, smatraju sagovornici Tanjuga.


Stiče se utisak da zemlje koje imaju elemente tekovina socijalističkog modela ugrađene u svoj sistem pokušavaju sada da ih obnove, dok države koje ih nemaju pokušavaju da ih izgrade, kako bi uspešnije odgovorile na aktuelne zdravstvene i ekonomske izazove.


Liberalno kapitalistički poredak ne postoji, stav je profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Đorđa Đukića koji smatra da je pandemija COVID-19 samo ogolila neodrživost kapitalističkog sistema u kome svetom vladaju, kaže, najveće multinacionalne korporacije i finansijke instutucije poput hedž fonodova, a sve pod ideološkom mantrom neoliberalizma.


Enormni profiti tih tržišnih aktera pre svetske krize iz 2008. su privatizovani, a gubici, mereni hiljadama milijardi dolara nakon krize, socijalizovani, kroz intervencije najrazvijenijih zemalja sveta, besomučnim štampanjem novca i zaduživanjem država”, objašnjava Đukić.


Na pitanje Tanjuga poznaje li savremeni biznis, ali i ekonomski razvijene države, solidarnost, Đukić je kategoričan:


Ne poznaje solidarnost. Poznaje samo alavost. Aktuelna pandemija je to u potpunosti razotkrila”.


Zbog toga, navodi, strateške robne rezerve države zasnovane na domaćim proizvodnim kapacitetima jedan su od njenih glavnih oslonaca.


Snabdevanje Srbije kvascem i hemijskim proizvodima za dezinfikovanje zaraženih površina, nakon osposobljavanja domaćih fabrika, zahvaljujući predanosti vladinih timova, to samo potvrđuje. Visoke devizne rezerve i mala zaduženost države pre izbijanja pandemije su dodatni amortizer, što je sada slučaj u Srbiji”, objašnjava Đukić.


Iako se svet obično posmatra kroz ”crno belu prizmu” ili liberalni kapitalizam ili socijalizam, ispostavlja se, u toku ove krize posebno, prema mišljenju sagovornika Tanjuga, da ključne vrednosti društva, poput prirodnih resursa, zdravstva, obrazovanja. . . ne smeju (ili nisu smele) biti privatizovane.


Ratko Bogdanović sa Ekonomskog instituta u Beogradu kaže da aktuelna pandemija ne dovodi u pitanje civilizacijsku optimalnost kapitalizma, već da ona samo razotkriva i ogoljuje sve slabosti, mane i ružne stvari koje su interesni krugovi svesno sistemski ”gurali pod tepih”.


Kapitalistički pristup u svim oblastima života je proglašen i favorizovan kao bolji u odnosu na druge. A to znači da rast ekonomije i profit sve opravdavaju, a žrtva su više ili manje sve oblasti života”, smatra Bogdanović uz napomenu da se svaki sistem, od države do države, može osporavati objektivnim i subjektivnim argumentima.


U kriznim situacijama, oni koji donose odluke, jače razumeju smisao, značaj i cenu ekonomske i energetske nezavisnosti i sigurnosti.


U redovnim okolnostima obezbeđenje nezavisnosti i sigurnosti smanjuje rast i profit. U situaciji globalne katastrofe gubi se altruizam i solidarnost, a gube se i postulati na kojima su utemeljeni politički sistemi”, ocenjuje on.


Darvinova teorija evolucije tvrdi da opstaju najprilagođeniji, ali to ne znači i najbogatiji.


Današnji svet je neko opisao rečima ”nije glad u svetu zato što ne možemo nahraniti siromašne, već zato što ne možemo nahraniti bogate”, a ”glad”, zaključuje Bogdanović, ima mnogo lica, glad za vlašću, moći, superiornosti…