DUNjE, kupine, višnje, kruške, kajsije, šljive i lešnike beru zadrugari u selima Trnava, Dragocvet i Cikot kod Jagodine, pri Zadružnom savezu Šumadije, Jagodine i Pomoravlja. Petorica domaćina odlučila su da se udruže, ne samo da bi lakše osvojila veliko tržište, već i da bi uskoro otvorila destileriju. Radiša Petrović, Goran Radojičić, Aleksandar Jakšić, Dragoslav Spasić i Vladan Petrović planiraju da za koju godinu, osim sirovog voća, ponude i svoj proizvod - domaću rakiju sa nalepnicom "Moravski voćari".

Petorica "musketara", iako su decenije proveli uglavnom u Jagodini, baveći se "urbanim poslovima", prepoznali su veliki potencijal u poljoprivredi i poslušali savet Kabineta za regionalni razvoj, da je važno vratiti se zemlji i zadrugarstvu. Tako se dogodilo da se posle privatnog biznisa, kozmetike, salona lepote, školstva, oprobaju i u proizvodnji voća. I da zacrtaju velike ciljeve.

- Nas petorica pod voćem imamo oko 70 hektara, od čega Radiša svojim gazdinstvom vuče najveći deo. Ali nam je svima zajednička vizija da pokrenemo proizvodnju, pre svega rakije - kaže Dragoslav Spasić. - Voleli bismo da, kao nekad, ceo proces, od berbe do čašice, bude zaokružen na jednom mestu. Osim "domaće", nameravamo da pokrenemo preradu voća za pravljenje sokova i ostalih proizvoda od voća. Smatramo da ćemo kroz zadrugu lakše unaprediti proizvodnju, doći do alata, mehanizacije i, naravno, svoje proizvodnje i destilerije.

Kako "moravski voćari" kažu, osim što očekuju da im posao sa voćem jednog dana donese pristojnu penziju i nasledstvo koje će ostaviti deci, beg iz grada i vreme na selu i u poljoprivredi im je melem za dušu.

- Uložio sam u posao sa lešnicima i kajsijom oko 50.000 evra i ne očekujem da mi se bilo šta vrati preko noći, ali svaki trenutak koji sam proveo na njivi u Dragocvetu mi je neizmerno prijao. Do juče sam imao zemlju u pet saksija na terasi, a danas hektare pod voćem i put za penziju - iskren je Dragoslav.





PROČITAJTE JOŠ - Domaćini Srbije: Porodica Pantelić vekovima gaji voće, jabuke će hraniti i njihove unuke


ULAGANjA

SVAKO od 680 sertifikovanih stabala dunje, kako kaže Goran, koštalo je po dva i po evra, a pun prinos voća može da očekuje tek za desetak godina. Cena dunja na pijaci bila je 120 dinara, a dunje za rakiju oko 50 dinara. Aleksandar je krušku viljamovku prodavao za preradu po ceni od 40 dinara, a na pijacama 60 dinara za kilogram. Sadnice kupine koštale su oko pet evra po stubu.