Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u skupštini da će srpska poljoprivreda u budžetu za 2020. imati do sada najviše sredstava i najveće subvencije, ukupno 58,15 milijardi za poljoprivredu, zajedno sa sredstvima iz programa IPARD 2, što je 5,13 odsto ukupnog budžeta države.

"Znatno su veće subvencije za poljoprivredu, jer smatramo da su nam poljoprivrednici i poljoprivreda veoma važni kao izvor rasta i jedan od osnova naše ekonomije", kazao je Mali učestvujući u raspravi o predlogu budžeta za 2020. godinu.


On je istakao da su u "vreme samostalnog poslanika Miladina Ševarlića", odnosno 2012. godine, subvencije za poljoprivredu bile 29,5 milijardi, dok će 2020. biti 43,7 milijardi dinara.


PROČITAJTE JOŠ -
Siniša Mali: Cilj da se što pre podigne životni standard građana bez ugrožavanja finansijske stabilnosti zemlje

Poručio je da će budžet za poljoprviredu, kao i subvencije za poljoprivredne proizvođače, nastaviti da rastu.


Samostalni poslanik Ševarlić je prethodno rekao da neće podržati predlog budžeta za narednu godinu, jer ni taj budžet, kao ni oni prethodni, sa izuzetkom onog iz 2004. godine, ne poštuje Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji predviđa da za poljoprivredu iz budžeta mora da ide minimalno pet odsto.


Ševarlić tvrdi da se njegov račun ne poklapa sa računicom ministra Malog i da poljoprivrednici neće dobiti minimalnih pet odsto budžeta.


Poslanici Srpske napredne stranke saglasni su u oceni da je planirani budžet za 2020. godinu razvojni.

Istakli su da je fiskalna konsolidacija završena, da su se teške reforme koje su sprovedene isplatile, a kao neke od bitnih oblasti u koje je predviđeno da se ulaže izdvojili su sektor za odbranu, obrazovanje, podsticaj preduzetništva pre svega za mlade, kao i ulaganje u putnu infrastrukturu.


Poslanica SNS-a Marija Obradović navodeći da su natalitet i briga o mladima za našu državu možda najvažniji u narednim godinama, kazala je da ulaganje u natalitet mora biti još veće.


Prema njenim rečima, planirano je da se mladi pomognu i jeftinim stanovima za njih, u okviru čega će biti izgrađeno 30.000 stanova veličine u proseku oko 60 kvadrata, gde će mladi parovi plaćati kvadrat po 400 evra, dok će ostalo država donirati.


Obradović je kazala da je u sektor za odbranu, ove godine predviđeno manje oko 10 odsto sredstava u odnosu na prošlogodišnji budžet, ali istakla da polovinu od predviđenog predstavljaju rashodi za zaposlene.


Poslanica SNS-a Vesna Marković istakla je kao najznačajnije izdvajanje za putnu infrastrukturu i pojasnila da je to bitno da se država i dalje ekonomski razvija, da se još više smanji nezaposlenost, koja je po prvi put ispod 10 odsto, povećaju se plate i penzije.


Poslanica Sonja Vlahović smatra da je predloženi budžet, osim što je razvojni u isto vreme i istorijski, te dodala da je dobro isplaniran i da će stvoriti suficit i 2020. godine.


Poslanica naprednjaka Tanja Tomašević Damnjanović kazala je da kada je u pitanju obrazovanje, nastavlja se sa ulaganjem u tu oblast i to iz razloga da bi Srbija u budućnosti imala što bolju kvalifikovanu snagu.


Navela je i da će minimalna cena rada od 1. januara 2020. godine iznositi 30.032 dinara i istakla da je to najveća minimalna cena rada ikada.


"Budžet je razvojni i govori da je Srbija posvećena daljem napretku i ostvarivanju mogućnosti da građani imaju što bolji standard", kazala je Tomašević Damnjanović.


Ivana Nikolić, poslanica SNS-a, kazala je da jedan od prioriteta ostaje digitalizacija, dok je njen stranački kolega Veroljub Matić kazao da bi bilo dobro razmišljati o tome da se fabrike otvaraju udaljene od Beograda u obimu od 100 kilometara, što pomaže da glavni grad bude zaštićen od naseljavanja i zagađivanja, a omogućava da se razvijaju i drugi delovi Srbije.