BORBA SA OPASNIM GRAĐEVINSKIM MATERIJALOM: Zakon čisti azbest

S. B.

31. 08. 2019. u 21:02

Našu zemlju tek očekuje dugotrajna i mukotrpna borba sa opasnim građevinskim materijalom, struka traži odgovor. Kako ga najefikasnije ukloniti i bezbedno zbrinuti

БОРБА СА ОПАСНИМ ГРАЂЕВИНСКИМ МАТЕРИЈАЛОМ: Закон чисти азбест

Foto Teodora Ćirić

SRBIJU tek iščekuje dugotrajna i mukotrpna borba sa azbestom, ali i s drugim opasnim materijalima. Struka traži odgovor kako ga najefikasnije ukloniti i bezbedno zbrinuti. Deo odgovora juče su mogli da čuju od Finske asocijacije za azbest, koja je bila gost Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu. Finska spada među tri najuspešnije zemlje u rešavanju ovog problema, a savet za Srbiju je da što pre uredi zakonski okvir.

Rušenje objekata, kada se mora brinuti o recikliranju materijala i njegovom ispravnom uklanjanju, daleko je skuplje. Finske kolege zato poručuju da se zakonom propiše minimum uslova, inače se za taj pristup niko neće opredeliti. U ovoj zemlji već tri decenije sistemski uklanjaju azbest, ali se kraj još ne nazire.

- Mi nismo izmislili model, samo smo ga prepisali od Šveđana - priznao je Kaj Salmi iz Finske asocijacije. - Doneli smo njihova rešenja i iskustvo. Pokrivamo čitavu oblast opasnih materijala. Moramo da mislimo o izvođačima radova i onima koji žive u stanovima sa azbestom. Naš najveći uspeh je novi zakon o azbestu. Trebalo nam je pet godina da se izborimo za njega. On predviđa da moraju da se registruju sve kompanije i svi radnici koji rade sa opasnim materijama. Pre 30 godina 35 miliona evra je iznosila zarada firmi koje se bave azbestom. Ova industrija i dalje raste.

Pred lokalnim samoupravama u Srbiji će uskoro biti izazov da ponude lokacije na kojima će moći da se zbrine azbest, ali i naprave deponije građevinskog otpada. U Finskoj svaki grad ima takvu deponiju.

- U Vinči je čak 68 odsto građevinskog otpada - upozorio je Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje. - Nemamo zakon koji reguliše građevinski otpad. I to je naša borba. Na deponiju dolazi mešani građevinski otpad, što je problem. Ako je mešan, on ne može da se ponovo koristi. Moramo da obučimo firme da bi mogle da obavljaju poslove sa opasnim materijalima.

RECIKLAŽA ČUVA ZEMLJU

RECIKLAŽA građevinskog materijala je, smatra Aleksandar Popović, savetnik predsednika Privredne komore Srbiji, jedini način da pokolenjima ostavimo zdravu zemlju.

- Malo-malo pronalazimo zakopan opasan materijal - upozorava Popović. - Bitno je da donesemo zakon koji bi pomogao da se problem reši. Da definišemo kategoriju opasnih materijala i da onda propišemo procedure po kojima se njima rukuje i koje firme mogu to da rade. Treba da na nivou glavnog projekta definišemo koji se materijali recikliraju i da dođemo do recikliranja građevinskog materijala. Ada Huja je primer skupog zemljišta koje je zatrpano raznim materijalom i sada tamo ne možete da zabodete 20 do 30 metara duge šipove.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Nany

02.09.2019. 09:52

PKS, MZZS i Kiwa Oesterbaai iz Holandije vec godinu dana rade na izradi Nacionalnog Plana u Radu sa Azbestom, za koji je postignut i koncenzus u drzavi. Kao prvi korak je izrada NACIONALNOG PLANA INVENTARA AZBESTA, bez kojeg je rad sa Azbestom u EU nezamisliv. Za ove poslove je vec nekoliko pripravnika na obuci u Holandiji. Takodje se intenzivno radi na izradi projektne dokumentacije za otvaranje Azbestne deponije. Izjava prepisa standarde je neodgovorna, oni moraju biti izvodljivi i odrzivi.

jajaja

03.09.2019. 13:15

@Nany - Voleli bi da vidimo na osnovu cega je konsenzus je napravljen i sa kim i kako je moguce dda PKS , MZS prave takav dokument sa stranom kompanijom koja egzistira manje od godinu dana na ovim prostorima.Mada je ovo značajna informacija da se vidi na koji način PKS i MZS rade na ostvarivanju ličnih interesa, jer se ovim poslom zasigurno bave već 20 godina i rezultati su nikakvi. Meni se dopada inciijativa da se stvari stave na čistinu!