UČESTALIM padavinama poslednjih dana praktično su nadoknađene rezerve vlage i sada je potrebno što više sunca i toplijih dana da bi usevi napredovali i normalno rasli, ali i da bi se zaštitili od bolesti.

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković ističe da ukoliko bi se vreme normalizovalo posle najavljenog kišnog talasa, vremenske prilike bile bi gotovo idealne za sve poljoprivredne kulture i useve.

Saković je za Tanjug pojasnio da će biti teško oboriti rekord od prošle godine, kada su prinosi u pitanju, ali da se, na primer, već sada može očekivati da će prinos uljane repice biti manji. Uljana repica je najviše platila ceh jesenjim sušama, jer se ona seje prva, već u septembru, dodaje ovaj stručnjak.

Saković je naveo da je oko 15.000 hektara preorano i presejano, i da je šteta što će uljane repice biti manje nego lane, jer je veoma tražena na međunarodnom tržištu i svi viškovi su do sada bili namenjeni izvozu.

Prema njegovim rečima, ove godine zasejano je manje pšenice i ne može se očekivati rod kao prošle godine.

- Prinos će biti manji nego prošlogodišnji, ali nadamo se da će kvalitet biti dobar, a to bi onda podrazumevalo i bolju cenu - objašnjava Saković.

Saković kaže i da je zasađeno više kukuruza nego lane i da, ako vremenski uslovi budu odgovarajući, mogu se očekivati isti, ili slični prinosi.

Direktor Udruženja "Žita Srbije" naglašava i da je posle sušnog marta i aprila, sada palo više kiše nego što je potrebno:

- Imajući u vidu da se za narednu nedelju najavljuju nove padavine, sigurno će biti više vlage nego što je potrebno. Muku poljoprivrednim proizvođačima sada zadaje to što mehanizacijom ne mogu da uđu u njive i obave zaštitu prolećnih useva od korova, a ozimu pšenicu zaštite od potencijalnih bolesti.

Saković takođe naglašava i da poljoprivrednim kulturama i usevima neće odgovarati ako se nastavi kišni period.

- Koliko god da imamo problema sa sušom, toliko se mogu pojaviti samo drugačiji problemi, ako bude vlažan period. Da bismo imali rekordnu godinu, treba da imamo sreće kao i prošle, kada su padavine dolazile na svakih od 10 do 15 dana i da budu redovne pogotovo u junu i julu - navodi Saković.

Padavine su svuda iznad proseka, najviše u Sremu, Posavini, kao i u Banatu, pogotovo južnom.

LANE REKORDNO

PROŠLA godina bila je rekordna što se poljoprivredne proizvodnje i prinosa tiče. Rodilo je, u proseku, 5,1 tona pšenice po hektaru, a kukuruza čak osam tona.

Bio je dobar i rod soje, dok je prinos suncokreta bio nešto slabiji nego što se očekivalo, ali, opet, iznad proseka.