Projekcija: Do 2030. u Srbiji 50 milijardi evra SDI

Tanjug

25. 10. 2018. u 16:15

U Srbiju bi do 2030. godine moglo da uđe 50 milijardi evra stranih direktnih investicija, pokazuju projekcije tima stručnjaka

Пројекција: До 2030. у Србији 50 милијарди евра СДИ

Depositphotos

U Srbiju bi do 2030. godine moglo da uđe 50 milijardi evra stranih direktnih investicija, pokazuju projekcije tima stručnjaka u koje je Tanjug imao uvid, a reč je o dokumentu "Model makroekonomskih projekcija za testiranje dugoročne održivosti duga i performansi rasta".

Strane direktne investicije (SDI), prema tom dokumentu u bruto društvenom proizvodu iznose 6,2 odsto, a projekcije kažu da će se do 2027. spustiti na šest procenata dok će 2030. iznositi 5,8 odsto BDP-a.

"Udeo SDI se smanjuje u periodu nakon 2019. zbog mogućeg odliva profita", navodi se i dodaje da će u istom periodu ukupni iznos deficita tekućih transakcija iznositi oko 26,6 milijardi evra, pri čemu se nije računalo na eventualne donacije.

Udeo bruto fiksnih investicija u osnovne fondove biće, navodi se, ostvaren ukoliko njihov prosečni godišnji realni rast bude iznosio 8,5 odsto, a vrednost tih investicija bi u 2030. godini trebalo da iznosi skoro 27 milijardi evra.

Pri tome bi se udeo bruto domaće štednje u ukupnim investicijama, sa procenjenih 38 odsto u ovoj godini popeo na 47,3 procenta u 2023. i na 61,3 odsto u 2030. godini.

Stepen otvorenost neke ekonomije meri se i odnosom spoljne trgovine prema BDP-u (udeo zbira izvoza i uvoza u BDP-u) koji beleži rast sa 104,5 procenata u 2018. na 128 odsto koliko bi trebalo da iznosi 2030. godine, što prema oceni iznetoj u dokumentu, ukazuje na visok stepen otvorenosti ekonomije u projekcionom periodu.

Ključna pretpostavka u osnovnom scenariju ove analize jeste "usidravanje" deficita u razmeni robe i usluga sa inostranstvom i smanjenje udela deficita tekućih transakcija platnog bilansa u BDP, samim tim, i umereniji rast unutrašnje tražnje i potrošnje.

Ove godine je projektovano da bi do 2021. stopa BDP mogla da iznosi 4,5 procenta, nakon čega bi u narednim godinama (od 2022.) ovaj rast iznosio pet procenata, navodi se u projekciji.

Prema ovoj dinamici rasta, do kraja 2030. godine, vrednost BDP-a Srbije dostigao bi oko 91 milijardu evra.

Navodi se da će naredne godine, visina BDP-a u Srbiji će skliznuti na 3,5 procenata ali će u 2020. on skočiti na četiri procenta dok će prosečna stopa rasta BDP-a u periodu od 2018. do 2030. iznositi 4,7 odsto.

Kada je reč o prosečnim stopama rasta za period od narednih 12 godina, finalna potrošnja će iznositi 3,9 odsto, a bruto fiksne investicije u osnovne fondove 8,5 procenata, ocenjuje se u dokumentu.

A učešće potrošnje države u BDP- u sa 17,4 odsto pašće u 2030. na 14 procenata.

"Ovakve promene u strukturi upotrebe BDP-a, zahtevaju visoke stope rasta uvoza i u skladu sa tim ide i visoko postavljen nivo izvoznog cilja - sa 49,3 procenta u 2017. na 60 odsto u 2030. godini.

U ovakvoj strukturi, dominacija rasta potrošnje zamenjuje se sa dominacijom rasta investicija",objašnjeno je.

Dodaje se i da "u posmatranom periodu projekcije, udeo spoljnotrgovinskog deficita u BDP-u raste sa sedam procenata na koliko ga procenjujemo u 2018. na 7,3 procenta u sledećoj godini. Zatim se, od 2023. zaustavlja na osam posto i na tom nivou ostaje do 2030. godine".

Kada je reč o bilansu plaćanja, glavni ciljani parametri su podizanje udela izvoza robe i usluga u BDP-u, sa 50,2 odsto u 2016. na 65 procenata u 2030. i ograničavanje smanjenja pokrića uvoza robe i usluga deviznim rezervama na oko četiri meseca krajem posmatranog perioda.

Problem održivosti bilo kog scenarija ekonomskog razvoja zemlje najpre se manifestuje kao (ne) održivost bilansa plaćanja, upozoravaju autori i ističu da je najveći rizik za održivost ukupnog scenarija makroekonomskog rasta i razvoja rizik povezan sa pitanjem održivosti spoljnog duga i eksterne likvidnosti.

Stopa servisiranja ukupnog spoljnog duga (udeo otplata glavnice i kamate u izvozu roba i usluga) u 2017. iznosi 21,6 procenta, a prema projekcijama, iz godine u godinu, ova stopa bi trebalo da beleži pad da bi u 2030. iznosila 3,4 procenta.

U prvim godinama, a za period o kojem govori analiza, prisutan je rizik opterećenja visokim otplatama privatnog duga, što kako se navodi, upućuje na neophodnost pojačane investicione aktivnosti zasnovane na bitnom povećanju udela domaće štedenje u finansiranju investicija, a potom i SDI.

Nivo i dinamika spoljne zaduženosti predstavlja jedan od temeljnih makroekonomskih izazova sa kojima se suočavaju nosioci ekonomskih politika, navodi se u dokumentu.

Prema kriterijumima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke prezaduženost zemlje nastaje kada dug premaši udeo od 80 odsto u BDP-u, odnosno, ukoliko odnos ukupnog duga prema izvozu roba i usluga pređe granicu od 220 procenata.

"Tada je kreditni bonitet dužnika pod znakom pitanja".

U 2018. godini, projektovan odnos spoljnog duga i izvoza roba i usluga iznosi 151,6 procenat što je u granicama održivosti (220 procenata), a prema istim projekcijama, iz godine u godinu, ovaj procenat bi trebalo da beleži pad da bi u 2030. on bio 46,4 procenata.

U ovoj godini projektovani spoljni dug Srbije, prema njihovim podacima, iznosi 31,8 milijardi evra i čini 73,9 procenta BDP-a.

Objašnjeno je da usled odliva po osnovu otplate kredita, u 2020. godini može doći do blagog rasta udela deficita tekućih plaćanja od 3,7 odsto, da bi nakon toga pao na 2,9 procenta u 2030. godini."NJegov iznos iz godine u godinu opada da bi na kraju perioda projekcije (u 2030.) bio 25,4 milijardi evra, što čini 27,8 procenata BDP-a", pokazuju projekcije ovih autora.

Inflacija za ceo period projekcije je na tri procenta, dok bi do 2019. godine, kurs dinara aprecirao, nakon čega bi njegova deprecijacija iznosila dva procenta do kraja perioda na koji se odnosi ova analiza.

Rizici koji mogu da utiču na ostvarenje ove projekcije odnose se na međunarodno okruženje i eventualno produbljivjnje svetske ekonomske krize, migrantska kriza, smanjenje ekonomskog rasta zemalja sa kojima Srbija ima značajne spoljnotrgovinske odnose, povlačenje investitora, odnosno, odliv kapitala, pogoršanje uslova kreditiranja...

Unutrašnji rizici mogu biti dalji rast potrošnje na uštrb investicija, problem (ne)likvidnosti u privredi, pad očekivanog priliva SDI, politički rizici.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije