NAPLATA ekoloških taksi na Zlatiboru uzburkala je javnost ovih dana, iako se još zvanično ne zna kada će “Srbijašume”, koje su upravitelji Parka prirode Zlatibor, početi sa naplatom. Da bi to mogli da urade, potrebno je postaviti rampe na prilazima parku i obezbediti vodiče. Ipak, sve to, izgleda neće potkačiti i posetioce centra Zlatibora, koji je poslednjih godina izašao iz okvira bilo kakvog parka prirode, zbog svoje prenatrpanosti.

PROČITAJTE I: Zlatibor - turistički centar Srbije

Krajem prošle godine Zlatibor je proglašen za park prirode, na oko 40.000 hektara. Prema donetoj uredbi, granicu mu čine reka Uvac, BiH, onda ide padinama Mokre Gore, Semegnjevske gore i Grude, pa “preskače” naseljeni deo Zlatibora i nastavlja severnim padinama Čigote, dok je na istoku reka Katušnica i padine Murtenice. Mnogi stručnjaci, smatraju da bi najveću taksu, upravo trebalo da plate vlasnici automobila koji dolaze u sam centar Zlatibora.

- Tek kada “Srbijašume” budu donele odluku gde će postaviti naplatne rampe, za naknadu postoji neki pravilnik, ali sve se predlaže i dostavlja na saglasnost ministarstvu - ispričala nam je Jasmina Jović, pomoćnik ministra životne sredine. - Sve pare koje se dobiju od tih naknada mora da se koriste samo za neke projekte za nacionalni park ili zaštićeno područje.

Cene na Zlatiboru, biće formirane na osnovu tipova vozila i kretaće se od 100 do 700 dinara dnevno. Vozači automobila će najjeftinije prolaziti, a po džepu će najviše osetiti vozači kamiona sa prikolicama. Na Zlatiboru, za razliku od Kopaonika, meštani neće plaćati ulaz u park prirode.

BEZ ODGOVORA O NAČINU plaćanja, visini naknade, kao i gde će i kada biti postavljene rampe i početi naplata eko-taksi za Park prirode Zlatibor, u JP “Srbijašume”, koji upravljaju ovim zaštićenim dobrom, do juče nismo dobili odgovor.

Među prvima koji je počeo sa naplatom ekoloških taksi bio je pre više od deset godina Emir Kusturica, tadašnji direktor Parka prirode “Šargan - Mokra Gora”. Tako, od osnivanja parka, postoji ekološka taksa koja podrazumeva naplatu ulaska u zaštićeno dobro, a ovaj namet za vozače doneo je boljitak koji se lako može videti. Naime, na celoj teritoriji parka nemoguće je videti čak i najmanji odbačeni papirić i to je prvi utisak svakog posetioca Mokre Gore.

- Vozači automobila plaćaju 100, kombija 300, kamiona 400, a šlepera sa prikolicom 700 dinara prilikom ulaska u zaštićeno dobro - objasnio je Radomir Smiljanić, direktor Parka prirode “Šargan - Mokra Gora”. - Ove takse oslobođena su vozila sa užičkim i višegradskim registracionim oznakama, kao i specijalna vozila. Ovaj park prirode je stanište brojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, a sve češće se govori da bi on mogao postati deo budućeg međunarodnog rezervata biosfere “Drina”.

Krajem prošle godine počela je naplata ekoloških taksi za ulazak vozila na Kopaoniku. Do maja ove godine u kasu JP “Nacionali park Kopaonik” slilo se 11,5 miliona dinara. Najviše novca doneo je prolazak 53.000 putničkih vozila, pa kombija, autobusa i kamiona.

U JP “Nacionalni park Kopaonik” ističu da će do kraja ove godine inkasirati oko 15 miliona dinara i naglašavaju da će prikupljeni novac biti utrošen za sprečavanje zagađenja, zaštitu flore i faune i regulisanje kanalizacije. Naplatne kapije postavljene su iz pravca Brzeća, Raške i Leposavića. Zbog zastoja koji je bio, verovatno će biti omogućeno i plaćanje SMS ili da se taksa plaća prilikom izlaza iz parka.

U početku je bilo negodovanja vozača, pa i rasprava na naplatnim rampama, jer su mnogi tvrdili da se “naplaćuje i vazduh”, da se radi o nepotrebnom “haraču” i ataku na džep turista, ali i onih koji zbog posla dolaze na Kopaonik, međutim, s vremenom je “sve leglo”, a plaćanje ulaza u Nacionalni park Kopaonik postala je “normalna stvar”.

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” počelo je sa naplatom takse na tri lokacije na Iriškom vencu, u iznosu od 150 dinara i to samo vikendima i za Prvi maj.