Preko neta varaju zajmovima

KREDIT sa godišnjom kamatnom stopom od dva odsto, bez ijedne menice na ime obezbeđenja, zvuči veoma primamljivo i povoljno za klijente. Nažalost, reč je o prevarama kojima su proteklih dana preplavljene društvene mreže. Ono što buni svakog ko je bar malo upućen u ponudu banaka je što se ove agencije i pojedinci upravo pozivaju na banke, čiji su navodni zastupnici.

Na prevare je prvo upozorila Erste banka, posle nekoliko poziva svojih klijenata koji su na taj način proveravali da li banka stoji iza ovakvih ponuda.

PROČITAJTE JOŠ - Internet obmana beogradske domaćice

- Na internetu se u poslednje vreme pojavio veliki broj oglasa za novčane pozajmice sa veoma povoljnim kamatnim stopama na neograničene iznose, bez ikakvih dodatnih obezbeđenja - ukazuje Gavrilo Đurić, iz odeljenja upravljanja rizicima bezbednosti Erste banke. - Zajmodavci se predstavljaju kao pravna ili fizička lica koja su strani državljani ili osobe koje su živele u inostranstvu i žele da reše sve naše finansijske probleme. Kontakti u tim oglasima su najčešće mejl adrese, pa je dovoljno samo da pošaljete par mejlova sa svojim podacima i željenim iznosom i na mejl ćete dobiti sačinjen ugovor o zajmu na osnovu koga vam se isplaćuje kredit. Standardne bankarske procedure kao što je provera u kreditnom birou ili platni listići u ovim slučajevima se ne traže.

On ističe da je reč o internacionalnoj šemi prevare. Prevaranti postavljaju besplatne oglase na internetu o novčanim pozajmicama. Sav kontakt odvija se putem mejla. U nekim od oglasa se navode i brojevi mobilnih telefona. Kada se žrtva javi na oglas, prevaranti na osnovu navodnih troškova oko pripreme ugovora i odobravanja kredita uzimaju novac koji im žrtva uplaćuje preko nekog servisa za prenos novca, poput "Postneta" ili "Vestern juniona".

PROČITAJTE JOŠ - Lopovi vrebaju i bankovne račune

- Potom se pri "realizaciji" kredita pojavljuju još neki nepredviđeni troškovi i od žrtava se uzima dodatan novac. Kredit se, naravno, nikada ne isplaćuje. U prevari se koriste lažni identiteti i najčešće falsifikovana dokumenta za podizanje novca, a ponekad i takozvane "mule" - osobe koje za određeni procenat podižu novac i prosleđuju ga prevarantima - ukazuje Đurić.

U Narodnoj banci Srbije apeluju na građane da se ne upuštaju u bilo kakve aranžmane s obzirom na to da, u skladu sa Zakonom o bankama, niko osim banke ne može da se bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom.

- U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, platne institucije i institucije elektronskog novca mogu na osnovu dozvole NBS da se bave davanjem kratkoročnih kredita do 12 meseci, a u vezi sa pružanjem određenih vrsta platnih usluga - ističu u Narodnoj banci Srbije. - Spisak 29 banaka koje u Republici Srbiji posluju sa dozvolom NBS objavljen je na zvaničnoj internet prezentaciji centralne banke.

PROČITAJTE JOŠ - LAKOVERNIH SVE VIŠE: Internet kupovina prepuna prevara

Takođe, Narodna banka Srbije vodi u elektronskom obliku registar platnih institucija i registar institucija elektronskog novca koji predstavljaju javne knjige, a podaci iz ovih registara dostupni su takođe na internet prezentaciji Narodne banke Srbije.

- U slučaju nedozvoljenog davanja kredita, Narodna banka Srbije će odmah preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti da se osujeti neovlašćeno pružanje navedenih usluga, a što podrazumeva i obaveštavanje drugih nadležnih organa radi preduzimanja daljih mera iz njihove nadležnosti - ističu u NBS.

MEĐUNARODNA ŠEMA PREVARE

- MOGUĆE je pronaći na hiljade ovakvih oglasa postavljenih na raznim sajtovima u regionu, u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, Sloveniji, ali i u Argentini, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj, Tunisu...

BEZ LIČNIH PODATAKA

- NE šaljite lične podatke nepoznatim osobama, jer mogu biti zloupotrebljeni i neko može ukrasti vaš identitet. Ako dobijete neobičan zahtev od banke mejlom, pozivom preko kontakata dostupnih na sajtovima banaka, obavezno proverite verodostojnost. Ukoliko neko tvrdi da ga je banka ovlastila, proverite tu informaciju tako što ćete kontaktirati sa bankom - ističe Gavrilo Đurić, iz odeljenja upravljanja rizicima bezbednosti Erste banke, dodajući da ukoliko se desi da neko postane žrtva ovakve prevare, treba odmah da se obrati policiji.