SRBIJA JOŠ NEMA MESA ZA IZVOZ: Šnicli jedva i za domaći tanjir

J. SUBIN

12. 02. 2018. u 16:05

Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi ih obnovili

СРБИЈА ЈОШ НЕМА МЕСА ЗА ИЗВОЗ: Шницли једва и за домаћи тањир

Foto: P.Mitić

DOK je na pašnjacima i u štalama sve manje stoke, na papirima i u priči sve su veće mogućnosti za izvoz mesa iz Srbije. Država uklanja administrativne prepreke, kako mi domaće meso stiglo do daleke Kine, Turske i Rusije, a srpski stočari sve češće uklanjaju obore i okreću se ka biljnoj proizvodnji i ratarstvu. Tako, ni od najavljenog izvoza jagnjetine za Kinu, sredinom prošle godine, nije bilo ništa. Stručnjaci objašnjavaju da izvoza nema i da ga još dugo neće biti, jer Srbija nema dovoljno stoke.

Srbija, inače, ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini i izvozu mesa sa dalekim zemljama. Između ostalog, za Tursku, bez carine, može da ode 5.000 tona goveđeg mesa godišnje, a u Kinu, ta kvota je oko 500.000 tona goveđeg i jagnjećeg mesa na godišnjem nivou.

Agroekonomista Milan Prostran nije preveliki optimista kada je reč o najavljenom izvozu mesa za Kinu, Indiju i Tursku. Kaže, te destinacije su toliko daleko da bi cena mesa morala biti zlata vredna kako bi se pokrili samo troškovi transporta.

- Odavno pratim kinesko tržište i jedino što smo imali jeste neki manji izvoz semena, jer to ima visoku vrednost - govori Prostran. - To je daleko tržište i najmnogoljudnija zemlja, a mi ne da nemamo kapacitet u stočarstvu, već je ta grana kod nas u ozbiljnoj krizi. Sada imamo samo dva miliona svinja manje nego što ih je bilo devedesetih godina. Imamo i milion goveda manje. Jednostavno, nije lako nadoknaditi vremenski sve ono što smo izgubili. Potrebno je najmanje pet godina ozbiljnog ulaganja u govedarstvo i svinjarstvo da bi se vratili na grane kada smo izvozili svinjsku šunku u Ameriku i bebi-bif u Evropsku uniju.

A, da bi naše meso stiglo do novih destinacija, poput Kine, Indije, Turske i Rusije, osnovno je da se obnovi stočni fond. Agroekonomista Prostran naglašava da niko ne voli kratkoročne aranžmane, već su to ugovori od najmanje pet do 10 godina zagarantovane isporuke.

MLEKO SE NE ISPLATI RADILI bi i više samo da se isplati gajenje muznih krava. U ovom poslu ne postoji nikakva sigurnost, objašnjava Goran Ćirić, stočar iz Pančeva. - Mlekare svakog dana mogu da kažu da im više nismo potrebni, a plaćaju kako hoće. Niko tu ni ne pita da li nam cena odgovara ili ne. Mlekare ne može niko da natera da plaćaju više. Zbog toga većina ljudi odustaje od ovog posla - kaže Ćirić.

- Državnici su otklonili administrativne barikade potpisujući sporazume o slobodnoj trgovini, ali je potrebno uraditi dosta toga za izvoz mesa, kako bi se mi pojavili na tržištu - jasan je Prostran. - Potrebne su ozbiljne investicije u stočarstvu. Rusija je dobro tržište, ali je i tu problem transport.

Srbija, priča Prostran, godišnje jedva da proizvede 450.000 tona mesa, pa je sporazum za Kinu, od 500.000 tona na godišnjem nivou - nerealan. Naša zemlja ne ispunjava čak ni kvotu za EU, od 8.780 tona, jer maksimalno što smo uspeli da izvezemo jeste 1.500 tona.

- Pitanje je koliko Srbija može da konkuriše velikim ekonomijama koje žele tržište Kine i Turske - kaže Prostran. - I to što Bosna izvozi meso za Tursku je tako jer oni finansiraju trošak transporta, a nama to niko neće da radi. Nama je potrebno da se domaći proizvođači organizuju u okviru zadruga, pa da mala gazdinstva postanu značajniji i konkurentniji proizvođači.

U EU, stočarstvo čini 70 odsto poljoprivredne proizvodnje, dok 30 odsto pripada ratarstvu. Kod nas je sve obrnuto, iako se zna da je stočarstvo lokomotiva razvoja primarne poljoprivredne proizvodnje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Posmatrac iz Nemacke

12.02.2018. 16:37

Sa ovom vladom koja i šakom i kapom trpa novac građana Srbije u džepove stranaca kako bi otvorili još koje loše plaćeno radno mesto, a potpuno zpostavlja poljoprivredu, voćarstvo i stočarstvo, mesa za izvoz nećemo imati ni za 20 godina! Zamslite da su sve ove milijarde koje su pokupili stranci bile uložene u poljoprivredu i fabrike koje proizvode mašine za tu granu- gde bi nam bio kraj? Iz spostvenog suficita od izoza mesa, voća itd. mogli smo da finansiramo naše fabrike a ne strance!

Boyka

12.02.2018. 16:59

pa gospodo ja drzim farmu bikova ja bika za 18do20meseci prodam prekupcu za 1.80po kili da je kao nekad bik 2evra po kili svi bi drzali bikove. A,to sto su nam ukinuli sulvencije za gorivo je sramota Vucic ako ce na seljaku da se bogati i puni budzet zeznuo se je. Vec 80%su batalili poljoprivredu,a 20% su kao ja koji drze na veliko na vise krava i bikova i ja vam garantujem da ako ne skoci cena bikova i ne vrate za gorivo sulvencije ima prekinemo svi da radimo to.

SASA

12.02.2018. 17:31

Kako nema? Koliko tona obecano turcima? Zadjite malo po selima. Ja zivim na selu i znam koliko se nekada tovilo a koliko sada. Za sest bika kupio sam malog fergusona a sada u celom selu nema set bika.

Мирко

12.02.2018. 18:04

Док се не уништи увознички лоби који је урнисао нашу пољопривреду неће од српске пољопривреде остати ништа.Када се они униште онда држава да почне да улаже у пољопривреду ,да даје субвенције и да уведе царинску заштиту.Без ових мера нема ништа.