Danski zadrugari primer i za srpske

J. MATIJEVIĆ

sreda, 13. 09. 2017. u 17:47

Дански задругари пример и за српске
Model udruživanja poljoprivrednih proizvođača u skandinavskoj zemlji može da bude putokaz i za naš agrar; Udruženja kooperanata garantuju otkup celog roda i uzgoja

ZEMLjA dvostruko manja od Srbije i za trećinu manje stanovnika, Danska, ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok ih je u našoj zemlji gotovo dva puta manje. Oko 60 odsto njiva Danci obrađuju, dok je dobar deo srpskih zaparložen. Samo lane je ova skandinavska zemlja od izvoza hrane prihodovala čak 20 milijardi evra!

Nije tajna da dansko poljoprivredno čudo počiva na dobro organizovanim zadrugama. Njihov model, kažu stručnjaci u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, mogao bi da bude uzor i posluži kao model našim poljoprivrednicima.

- Tri su osnovna pravila na kojima počiva naše zadrugarstvo - kaže Andres Soegard iz Danskog saveta za poljoprivredu i hranu. - Prvo je da kooperativa funkcioniše po principu "jedan farmer - jedan glas" bez obzira na veličinu farme, drugo da su zadruge u zajedničkom vlasništvu svih kooperanata, koji na kraju godine na godišnjoj skupštini odlučuju kako će usmeriti profit, i treći da farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje. Ova tri principa gotovo da se nisu menjala od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka.

Po rečima našeg sagovornika, udruživanje farmera počinje na području na kome se nalaze bez obzira na poljoprivrednu delatnost kojom se bave i veličinu dobra.

SAMI SEBE KONTROLIŠU POSLOVANjE zadruga i sam proces poljoprivredne proizvodnje, kontrolišu tri ministarstva - poljoprivrede, finansija i rada kao i nadležne institucije Evropske unije - objašnjava Andres Soegard. - Kontroliše se ceo lanac, od njive do trpeze. Farmeri sami zahtevaju kontrole i unapred ih plaćaju iako su nenajavljene, jer im to osigurava pečat kvaliteta i plasman robe na tržištu.

- Najmanje 42 tako udružena gazdinstva osnivaju zadrugu i potom se pridružuju Nacionalnom udruženju "Poljoprivreda i hrana" - objašnjava Soegard. - Farmeri se takođe udružuju i po delatnostima, pa i u toj oblasti imaju svoja krovna udruženja čiji su članovi i otkupljivači. Sa njima farmeri ugovaraju poslove, i to tako da im otkupljivači garantuju otkup celokupne proizvodnje, dok su farmeri obavezni da svom otkupljivaču prodaju i višak proizvoda.

Na pitanje kako u istom udruženju mogu biti farmeri i otkupljivači, naš sagovornik odgovara:

- Kooperacija daje mogućnost da farmeri budu deoničari fabrika u kojima se njihovi proizvodi prerađuju - kaže Soegard. - Stočari su, tako, u 95 odsto slučajeva vlasnici i klanica. Farmer, takođe, zna da će prodati svinje, a otkupljivač da će ih dobiti. Primarni poljoprivredni proizvođači udruženi u zadruge, praktično, učestvuju i zarađuju u svim karikama prehrambene industrije. Ako zadruga na kraju godine ima profit, zadrugari na godišnjoj skupštini odlučuju kako će ga usmeriti. Obično ga međusobno podele proporcionalno doprinosu u prometu zadruge, ili ulažu u neku zajedničku investiciju.


CENE

POSLOVANjE naših zadruga je tržišno orijentisano, a cene se formiraju dogovorom proizvođača i otkupljivača - objašnjava naš sagovornik. - Budući da otkupljivač ima ugovor sa farmerom i tačno zna koliko će, i kada, otkupiti poljoprivrednih proizvoda, onda lako može da planira i optimizuje svoje poslovanje. Tokom godine cene se menjaju, ali otkupljivač svake sedmice, obično četvrtkom, proceni koju cenu može "izboksovati" na tržištu i o tome obaveštava farmera. Na kraju godine upoređuju se troškovi i prodaja, a zarada se deli farmerima. Oni, najčešće, dobijaju oko devet odsto od cene na tržištu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (13)

nele

13.09.2017. 20:31

@Boki - Državi nije u interesu da se bilo ko udružuje!!! Lakše se vlada sa razjedinjenim narodom.

Francesco

13.09.2017. 19:06

Daj bre, ovi u Srbiji su lenji da uzoru i svoju njivu, a oraće tuđu. Samo Mečka, zlatna kajla k'o prst i Ajfon je ono što njih zanima. Naravno uz neprestano kukanje, "nemam ovo, nemam ono".

Slobodan

13.09.2017. 19:56

Novinari ne pisite bajke !Oni imaju sve moguce subvencije od drzavei ne mogu da bankrotiraju za razliku d naseg seljaka !!!

Francesco

14.09.2017. 00:13

@Slobodan - Ne mogu da bankrotiraju zato što nisu lenčuge i ne zamišljaju da su gazde na 20 ari maline i ne nose korbač dok obilaze "radnu snagu". E to je razlika. O profitu da ne govorimo. Srbin da nešto stavi na papir, podvuče crtu, nema teoretske šanse. Da pristane na profit od 5-10%? Nema ništa bez 200%, neće za razgovara. Prijatelji nema od toga ništa. Šta misliš, Danska svojim seljacima samo sipa evre u džep, svinje se same pretvaraju u šunke, a krompir pada s neba 300 dana u godini. Lenjost.

Aca

13.09.2017. 20:04

Ljudi su zadovoljni sa 9 odsto od krajnje prodajne cene ,a nasi proizvodjaci ako nemaju 50 odsto zarade na ulozeno nece ni da cuju da proda ju robu .Pa ko je ovde lud ?

Зоран

13.09.2017. 20:17

Има битних разлика које отежавају поређење данске и наше пољопривреде. Србија задњих двадесет година рачуна на сигурне суше на сваке три-четири године, што значајно демотивише значајна улагања, али и останак младих на селу ... За то време у Данској рачунају на сигурне приходе сваке године јер киша пада 250-300 дана у години (идеално за сточарство), а зиме су , захваљујући Голфској струју значајно блаже него код нас ... Код њих је лако мотивисати фармере ... Код нас је сасвим друга прича ....

Gojko

13.09.2017. 21:11

Danski zadrugari nemaju zavist Da komšiji crkne krava.Rukovodioci zadruga bi jedva čekali da pristigne koji novac da ga prisvoje samo za sebe.Srpskim zadrugama treba da upravljaju Danci.

Uglješa Male Pijace

14.09.2017. 14:19

Podaci o Danskim zadrugama su nabacani parolaški, bez bilo kakve preciznosti. Podaci o Srbiji su, u najmanju ruku, nesuvisli. U Danskoj, navodno, u poljoprivredi i prehramb. ind. zaposleno 190 hiljada radnika, a kod nas upola manje ?! A samo je registrovanih gazdinstava u Srbiji više od 230 hiljada ! Dajte ljudi lao ozbiljnosti !!!

zoooki

14.09.2017. 22:17

GLedam ove komentare i svi su jako pametni svako ima nesto da doda .A koliko vas radi poljorivredne radove...Ja radim vise godina preko ovde drzava pomaze stimlulis ostajanje na selu ...Prvo sto sam zapazio je da je njima trava do decembra dok ne padne sneg zelana ..Kod nas je u julu vec susa zuta i kako mi da se takmicimo sa njma u bilo cemu ..Ulozis 1000 2000 eu cekas godinu dana i nemas nista ili imas to sto si ulozio pa ko ne voli pare bilo sta da se isplati ljudi bi radili kod nas nista ...

Vasa Popovic

17.09.2017. 23:11

Dance treba angažovati da pomognu zadrugarstvu Srbije,s ne onaj Krkobabić,demagog i prodavac magle!