Promena načina glasanja u CEFTA disciplinovaće članice

Tanjug

14. 08. 2017. u 17:46

Pregovori Srbije i ostalih članica CEFTA o promeni načina glasanja u ovoj organizaciji, što bi omogućilo da se znatno brže rešavaju određeni sporovi, trebalo bi i formalno da započnu u novembru ove godine

Промена начина гласања у ЦЕФТА дисциплиноваће чланице

FOTO TANJUG / DIMITRIJE GOLL

Pregovori Srbije i ostalih članica CEFTA o promeni načina glasanja u ovoj organizaciji, što bi omogućilo da se znatno brže rešavaju određeni sporovi, trebalo bi i formalno da započnu u novembru ove godine, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Promena načina glasanja omogućila bi da se izbegnu slučajevi poput najnovijeg kada je Hrvatska uvela pravilnik kojim je povećana naknada za kontrolu usklađenosti voća i povrća, a koji je u suprotnosti sa odredbama CEFTA sporazuma i koji je prodrmao i ujedinio region.

S obzirom na opšte pravilo da se sve odluke u CEFTA donose konsenzusom, Srbija će predložiti da se menjanja način odlučivanja i da to bude model "konsenzus minus jedan", kako bi se isključila iz odlučivanja strana u sporu i na taj nacin „izbegla blokada" i omogućilo nesmetano donošenje odluka.

"Formalna Odluka o započinjanju pregovora o Dodatnom protokolu o unapredenju sistema rešavanja sporova trebalo bi da bude doneta u novembru 2017. godine tokom održavanja CEFTA nedelje, kojom se završava jednogodišnje predsedavanje Srbije ovim Sporazumom", kažu u ministarstvu.

Stručnjaci ministarstva navode da se s vremena na vreme pojave necarinske barijere u trgovini među CEFTA članicama, te kako ističu, ključno je da postoji mehanizam za brže delovanje kako bi se umanjila šteta koja može nastati uvođenjem određene mere od strane neke članice.

"Važno je istaći i činjenicu da su postojeće komplikovane granične procedure u kombinaciji sa prekomernom birokratijom, ključni faktori zašto ceo region još uvek zaostaje ispod realnih potencijala u izvozu, sputavajući sopstveni ekonomski razvoj", objašnajavaju u ministarstvu.

Ovi faktori, kažu, utiču da logistički troškovi, (troškovi prevoza, carinjenja, zadržavanja, dodatne analize i drugo), u regionu iznose 16 odsto BDP, što je, ističu, duplo više u odnosu na prosečnih 8 odsto koliko je u Evropskoj uniji i SAD.

"Samo jedan dan zastoja smanjuje izvoznu vrednost robe za jedan odsto, a kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, inače od velikog značaja za ceo region, taj procenat je daleko veći, čak sedam odsto", napominju i kažu da bi postojanje efikasnog i brzog mehanizma za rešavanje sporova svakako doprinelo da se neke članice CEFTA „disciplinuju" odnosno, uzdrže od donošenja određenih mera, često redovnih, sezonskih, što je, ističu, do sada bila uobičajena praksa.

Na Samitu premijera Zapadnog Balkana održanog u junu ove godine u Trstu, podsećaju u ministarstvu, usvojen je Višegodišnji akcioni plan o regionalnom ekonomskom prostoru na Zapadnom Balkanu, čiji je fokus, ističu, intenziviranje regionalne ekonomske saradnje i stvaranje Regionalne ekonomske oblasti zasnovane na pravilima i principima Svetske trgovinske organizacije, CEFTA i Evropske unije.

Sve to, objašnjavaju, treba postepeno da vodi ka slobodnom protoku roba, usluga, investicija i obrazovane radne snage.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije