Do trpeze hrana poskupi deset puta

D. Marinković

15. 07. 2016. u 20:04

До трпезе храна поскупи десет пута
Koliko se zbog posrednika menja cena hrane dok stigne do krajnjeg potrošača? Roba do rafa promeni više ruku, što je znatno poskupljuje. Kajmak kupe nakupci i trgovci

ODAVNO je poznato da u celom lancu hrane "od njive do trpeze", ili od proizvođača do potrošača, najviše zarade trgovci, najmanje proizvođači, a ceh plaćaju - potrošači. Roba dok stigne do rafa ili tezge, po pravilu, promeni više posrednika, svako uzme svoj "deo kolača", što nekad i desetostruko podiže cene namirnica. Kod nas je sve neopravdano skupo i na pijacama i u prodavnicama, zbog čega smo primorani da skoro polovinu mesečnih primanja trošimo samo na hranu.

Ranije su postojale zadruge koje su otkupljivale robu od proizvođača, koji su bili sigurni da će ono što se proizvede biti i plaćeno. Sada je, nažalost, naš proizvođač prepušten samom sebi, kako se snađe. Da ne bi propadala roba, pošto se uglavnom radi o voću i povrću, proizvođači su, kako ističu u Centru potrošača Srbije, primorani da je prodaju nakupcima.

- Nedavno smo imali situaciju kada su proizvođači nakupcima prodavali paradajz po ceni od 10 dinara po kilogramu, a na našim pijacama on je prodavan višestruko skuplje, po 100 dinara, i tek je pre nekoliko dana pala cena - kaže Vera Vida, predsednica CEPS-a. - Proizvođač u Srbiji ili, kako mi kažemo, seljak u Srbiji, ne može da se poredi s kolegama iz evropskih zemalja iz prostog razloga što država njima obezbeđuje određene subvencije i garantuje otkup, što kod nas u Srbiji to ni izdaleka nije tako. Proizvođač sam nalazi trgovca kojem će da proda robu, i to nije trgovac koji odmah ide na pijacu, već se nekoliko njih "ugradi" u cenu dok roba stigne do tezge. Tako su u jeku sezone paprene cene povrća i voća.

Agroekonomista Milan Prostran kaže, za "Novosti", da na srpskim pijacama ima sve manje proizvođača a sve više preprodavaca, što u dobroj meri i podiže cene povrća i voća. Prema njegovoj proceni, hrana u proseku promeni tri ruke do finalnog kupca.

- Nakupci, naravno, rade na crno i dobro su organizovani, otkupljuju i do nekoliko puta jeftinije robu od seljaka, pa angažuju prodavce koji rade za simboličnu nadoknadu - konstatuje Prostran, i dodaje da to ništa nije novo, da ih je i u prethodnom sistemu bilo. - Danas je za tezgama jedva 30 odsto izvornih, pravih proizvođača, sve ostalo su nakupci ili, kako se još kaže, prekupci. Generalno, najteže je malim i srednjim proizvođačima, koji nemaju respektabilne površine pod zasadima, veći vozni park i vremena za celodnevnu prodaju.

Prostran dodaje da postoje i velike razlike u cenama mesnih prerađevina, što zavisi i od mesta nabavke i kvaliteta same sirovine. Tako, na primer, jedan proizvođač nudi prašku šunku po 460, a drugi po 1.200 dinara za kilogram. Računicu da napravi tri puta jeftiniji proizvod mesar je našao u jeftinoj sirovini koju uvozi iz Nemačke, Holandije, Danske... Naoko, proizvod je identičan, ali kvalitet je neuporediv i na strani skupljeg proizvoda.

Koliki put "prevali" roba od proizvođača do kupca, zavisi od više faktora. U cenu robe ugrađuju se svi u prodajnom lancu, od proizvođača, dobavljača, pa do distributera i raznih zastupnika.


KO PLAĆA CEH

Više posrednika u prometu hrane, u ovom slučaju povrća i voća, utiče na brži rast cena, a ceh uvek plate potrošači - tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. To je i znak poremećaja na tržištu gde svi koriste takvu situaciju da uvećaju svoje profite. Ništa nije bolja situacija ni u proizvodnji i prodaji mesa. Poznato je da su proizvođačke cene pojedinih proizvoda od mesa dva-tri puta manje od maloprodajnih cena.

- Od razlike između maloprodajne i proizvođačke cene pokriva se porez na dodatu vrednost i marža i ostvaruje se zarada koja je veća i od proizvođačke cene - dodaje Bogosavljević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (10)

Demokrata, EU!

15.07.2016. 21:06

I treba još više da poskupi, a ko neće da radi taj neka gladuje!! Nema više stare Jugoslavije i komunizma, dosta je bilo džabalebarenja! Rad i samo rad!! Kao i svugde u Evropskoj Uniji !!!

za demokrtu iz EU

16.07.2016. 09:00

@Demokrata, EU! - Ako je negde bilo Demokratije to je bilo u Jugi i nije bilo komunizma nigde u svetu već je vio Sicijalizam a to je velika razlika.Ko nije živeo u socijalizmu nema pravo da ga kritikuje a može da da samo mišljenje.Tad se više radilo nego danas i gotovo svi su bili zaposleni.

Hwb

15.07.2016. 21:23

uvek je tako bilo secam se zadruge na selu bilo je svega sve si mogao da prodas i evo para steta sto nema zadruga.bilo bi vise seljaka na njivama i selima.

Butulija

15.07.2016. 22:38

Pa kupus u Futogu ,sangarepu u Begecu ,pasulj u Stepanovicevu, salatu na futoskoj. I eto ti jeftinije a domace.

Verko

15.07.2016. 23:06

Po Beogradu je masa direkcija firmi koje su rasute po celoj Srbiji, a to se odrazava na krajnu cenu proizvoda jer najveci kajmak uzimaju bas ta prestavnista na stetu kupca!

sini

16.07.2016. 05:30

Pricate svasta,Nakupci uzimaju direktno od seljaka.A sto ne proverite koliko Stambeno zaradjuje na narodu grada Beograda.

Hisar 008

16.07.2016. 09:46

G-đo Vera Vida iz CEPS-a,u kojoj kapitalistički uredjenoj državi je obezbedjen otkup?To je u suprotnosti sa osnovom kapitalizma,to je bilo u socijalizmu,ne iznosite neistine i sumlju.

Znalac

16.07.2016. 10:06

u ovoj zemlji obitava citava skupina ljudi tj.klasa, koja apsolutno nista ne radi, vec parazitira na ledjima ostalih. Tu mislim na nakupce, politicare, crno i sivoberzijance, silne administrativce itd itd. Nadam se da cu docekati dan da se ova klasa pocne aktivno " unistavati" pravnim i ekonomskim merama

alfa...!

17.07.2016. 10:35

Hrana u Srbiji je preskupa,zato što svi uzimaju preko sto posto.U Leskovcu,krastavce ne mogu da prodaju ni za 5 dinara,dok taj isti krastavac u Beogradu za 1000 posto skuplji,što iznosi 50 dinara za kilogram.To isto važi za krompir,koji košta 50 dinara,pomfrit pa 1200 dinara,jednako važi i za kupus,da ne nabrajam dalje.................